Kada se matematika u budžetu ne slaže, postavlja se pitanje za koju namenu su utrošena sredstva prethodno raspoređena za neke konkretne upotrebe. Kada se matematika ne slaže za oko 100 miliona dinara, veliki iznos izaziva i veliki znak pitanja?!
Na 10. sednici SO Bečej jedna od tačaka dnevnog reda bila je i donošenje odluke o trećem rebalansu budžeta.
Prema članu 3 Odluke, konstatuje se postojanje prenetih neutrošenih sredstava iz prethodne godine od ukupno 189,6 miliona dinara. Na jednoj od ranijih sednica, prilikom usvajanja drugog rebalansa budžeta, načelnica odeljenja za finansije, gospođa Zorka Kosovac, je za govornicom Skupštine izjavila da su to sledeća sredstva: 108 miliona za redovno poslovanje, 2,4 miliona su republička sredstva, 7,7 miliona su pokrajinska sredstva, 34 miliona sredstva za ekologiju i 36 miliona za održavanje i unapređenje poljoprivrednog zemljišta. Na 10. sednici je, na direktno pitanje odbornika DJB Stevana Kosanovića, te podatke i potvrdila.
Međutim, ovi podaci se ne slažu sa usvojenim Godišnjim programom zaštite i uređenja poljoprivrednog zemljišta objavljenog u Službenom glasniku opštine broj 10a iz 2016. godine, u kojem se na strani 149 jasno vidi iznos od 180,634,486.00 prenetih sredstava iz ranijih godina (dakle, ne kako je načelnica finansija navela 36 miliona) – tabela 8 (400 miliona za 2016. godinu).
Međutim, to nije jedino neslaganje. Ako je namenskih sredstava ukupno 189 miliona kako stoji u budžetu, a 180 miliona ih je po programu za poljoprivredno zemljište, onda ostaje ukupno 9 miliona za sve ostale namene što se ne slaže sa iznetim podacima odeljenja za finansije po kojem bi trebalo da bude još: 2,4 miliona republičkih sredstava, 7,7 miliona pokrajinskih sredstava i 34 miliona sredstava za ekologiju.
Objašnjenje da se radi o sredstvima u „poljoprivrednoj godini“ koja se ne poklapa sa kalendarskom/budžetskom, a koje je dala načelnica odeljenja za finansije, ne možemo prihvatiti kao uverljivo, jer je u pitanju godišnji program rada o kome govori Zapisnik komisije kao i saglasnost ministarstva (Službeni list 10a/2016, strane 1-3), a u kojima se ne pominje pojam „poljoprivredna godina“ ili bilo šta slično.
Štaviše, dato objašnjenje se ne slaže ni sa trećim rebalansom, gde se na strani 66 lepo vidi da se podatak o ukupnom iznosu za poljoprivredu slaže sa ukupnim sredstvima za kalendarsku godinu iz gore prikazane tabele 8 – a to je iznos od 400 milona.
Pripremajući se za sednicu, naši odbornici su pročitali i Priručnik za izradu godišnjeg programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta u izdanju SKGO i Ministarstva poljoprivrede, u kome na strani 19 kaže:
„Program utvrđivanja radova na zaštiti, uređenju i korišćenju poljoprivrednog zemljišta prikazuje podatke u tabelama i to:
– plan prihoda sopstvenog učešća na teritoriji jedinice lokalne samouprave, u kojem je naznačen izvor sredstava u dinarima za sredstva koja su neutrošena i preneta iz godišnjih programa za prethodne godine
– očekivana sredstva od zakupa poljoprivrednog zemljišta po Godišnjem programu iz prethodih godina
– planirana sredstva od zakupa poljoprivrednog zemljišta po Godišnjem programu zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta na teritoriji jedinice lokalne samouprave za godinu za koju se donosi
– planirana sredstva od promene namene poljoprivrednog zemljišta u godini za koju se ovaj program donosi – Tabela 8.“
Program se u zakonu u članu 60 naziva „godišnji“ . Zakon o budžetskom sistemu fiskalnu godinu izjednačava sa kalendarskom. Samo se u članu 61 i 64a koristi termin „agroekonomska godina“ ali NE vezano za program rada, već za trajanje zakupa. Dakle, program zakupa nije za agroekonomsku 2016. već za kalendarsku 2016. godinu!
Kad se sve navedene činjenice pažljivo razmotre, zaključak da u budžetu nedostaju namenska sredstva se sam po sebi nameće. Uprkos tome, Odluka o trećem rebalansu budžeta je na 10. sednici SO Bečej usvojena većinom glasova vladajuće koalicije.
Pokret Dosta je bilo je veoma zabrinut zbog činjenice da vladajuća koalicija usvaja sve što još izvršna vlast dostavi, čak i kada su očigledne nelogičnosti u njima. Glasačka mašinerija je progutala sve racionalne procese i Skupština Opštine gubi svaki kontrolni smisao. Zalažemo se za poštovanje uloge skupština i protiv smo diktature malog broja ljudi koji kroz skupštinske procedure jednostavno proguraju sve što su isplanirali da bude izglasano.
Odobor pokreta Dosta je bilo
u Bečeju
Komentariši