Постоје аксиоматске, неупитне, саморазумљиве истине попут оне магистралне гноме Валтазара Богишића – „Што се грбо роди, време не исправи“. Начин доласка на власт, начини и путеви њене посесије дефинишу карактер и природу једног режима. Ако се власти домогнете кршећи изборну вољу грађана, на преваран начин, коруптивним радњама, закулисном трговином утицајем, пијачарским трејдовима и трансакцијама осудили сте сами себе на статус узурпатора.
Овај примордијални грех, овај протон псеудос, овај топос где лаж потире сваку добру намеру и конструктивну идеју, детерминира иреверзибилно карактер, супстанцу и стил владања. Врачарска узурпација представља персонификацију недемократске праксе, политичке кварежи, метастазу брахијалне силе, која негира демократију, поништава процедуралне претпоставке демократских процеса и враћа нас на предполитичко стање, неасоцијативно делање где моћ и власт, привилегије и корупција постају циљ за себе.
СНС је отимањем Врачара демонстрирала своју намеру да управља овом елитном градском општином на хајдучки начин, без уважавања јавног интереса и интереса грађана Врачара.
КОЦ „Божидарац“ је за кратко време темељно девaстиран низом ирационалних и деструктивних поступака општинског руководства које је превазишло себе и за кратко време начинило непоправљиву штету. Неспособни да појме место, значај и улогу концепта неформалног образовања и целоживотног учења претворили су ову реномирану установу у партијски лено за експерименте и тренажу некомпетентих, неуких, неискусних апаратчика. Божидарац је уместо кусура додељен отпаднику Покрета ДЈБ, Владимиру Кљајићу. Можемо претпоставити да су његове заслуге везане за континуирано и бесрамно блаћење бивших колега и пре свега Саше Радуловића, од стране његовог компањона Бранка Кланшчека. Није првина да се јавне установе додељују заслужним кадровима као награда за ревност и лојалност у нечасним поступањима, али је овде реч о драстично случају дезавуисања јавног добра, приватизације јавног интереса и беспримерног политичког волунтаризма. Оргија партијске државе на делу.
Директорска функција је без јавног конкурса поклоњена Владимиру Кљајићу, човеку без животног и радног искуства, знања и стручности да управља системом који тражи компетенцију, посвећеност и искуство. Риплијевски звучи податак да је ово његово прво радно место. Претенциозност, појачана амбиција и неконтролисани аривистички импулси нису довољни да би се на квалитетан начин обављала директорска функција.
Од самог почетка било је белодано да пословање није у домену његовог интересовања, да унапређење пословних резултата и поправљање перформанси установе није део његове директорске агенде. Божидарац је перципиран као играчка за разигравање приватних и партикуларних интереса, без трунке одоговорности према мисији ове куће, јавном интересу и напосе, интересу запослених.
За само пар месеци трајања његовог мандата приходи су драматично опали. На основу информација којима располажемо они су готово преполовљени. Систем се одржава благодарећи, искључиво, инерцији и пословима који су раније уговорени. Вреди напоменути да је у претходне две године „Божидарац“ пословао у плусу, плате су редовно исплаћиване, хонорари нису каснили, а руководство ове установе је издвојило значајна средства за инвестиционо одржавање зграде, климатизацију, уградњу пвц столарије, реновирање и опремње информатичког кабинета.
Под изговором рационализације и организационих промена брутално је, без најаве, ликвидиран цео оперативни сектор. Без посла су остали сви запослени који су имали неког додира са организацијом наставе, уписом полазника, припремом програма, проналажењем праксе за полазнике. Унаточ предизоборним заклињањима да ће се демонтирати партијска држава, лумени из СНС су без икаквог разлога, супротно пословном резону, избацили све оне који доприносе приходовању и квалитетном раду „Божидарца“. Том приликом учињен је низ грубих пропуста, кршења Закона о раду и интерних аката о систематизацији радних места. Иако су одређене позиције и радна места одлуком УО укинута те послове су преузели радници који обављање тих послова немају у опису радног места, што је проузроковало одговорајуће поремећаје у пословним процесима, а све то се одразило на опадање приходне стране.
Као мрачни климакс овог разулареног бахаћења и безакоња радницима су подељени незаконити откази чиме су запослени остали и без накнаде Националне службе за запошљавање. О незаконитости отказа говоре и решења НСЗ која експлицитно у диспозитиву наводе да је реч о незаконитим отказима, као и званично мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Иако запослени покушавају да закажу састанак са менаџментом Божидарца и са званичницима општине Врачар нису наишли на разумевења, већ се суочавају са индоленцијом и игноранцијом одговорних. Уместо да се учињени пропусти отклоне, промене незаконита решења како би се превенирала огромна штета која ће настати након окончања судског спора, челници општине Врачар показују само презир према интересима запослених, незаинтересованост чиме демонстрирају невероватну неодговорност и политички волунтаризам.
Приликом гостовања, након преузимања функкције, на Јутарњем програму ТВ Пинк актуелни директор је изнео нетачне информације о лошем стању у установи чиме је извршио медијску припрему за избацивање људи на улицу. Иако су финансијски извештаји говорили нешто друго, он је свесно и умишљајно обмануо јавност како би прискрбио алиби за отпуштање запослених.
Божидарац је установа, сукцесор НУ Божидара Аџија, неспорни лидер у домену неформалног образовања који обавља послове од општег и јавног интереса, установа дуге традиције и славне прошлости, институција кроз коју су прошле бројне генерације, епицентар културног и образовног живота не само на територији Врачара, него и у регионалним оквирима. Да ли господари наших судбина, а све су прилике да је тако, желе да униште ову реномирану установу, лукративне послове у домену образовања испоруче неком тајкуну у форми јавно-приватних партнерства, да ли је ова установа само партијски плен или иза свега стоји отимање пословне зграде, време ће показати. Како било да било, на примеру Божидарца демонстриран је деструктивни потенцијал партијских котерија, наопакост система партократског управљања, показано је, ин виво, како се без пардона суспендује јавни интерес, а јавна добра постају предмет партикуларних, групних и личних интереса. Клијентелизам у златном издању.
Девастација Божидарца је парадигма целог посувраћеног система и његове накарадне логике. Одбраном Божидарца треба зауставити процес свеколике пропасти и пропадања. Од нечега се мора кренути, а мобилизација у одбрани јавног добра је фундаментали императив борбе за демократију.
У име радника Божидараца,
Жарко Вукмировић
бивши председник синдиката и члан УО НУ Божидар Аџијa
To je nista drugo nego posledica partokratije i postavljanja ljudi po partijskom rodjackom i drugom kljucu a ne strucnom!
Ovakav sistem upravljanja se mora iz temelja IZMENITI!
Ne znam ljude Ali znam da je NU Bozidar Adzija likvidiran zbog dugova koji je rezultat dobrog” menadzmenta i pretpostavljam ovog sindikalca.
Површност, незнање и непознавање чињенциа углавном резултују оваквим претпоставкама..НУ Божидар Аџија је опљачкан. Имена одговорних су позната, а овај “синдикалац” је пао у борби за очување установе…Кривичне пријаве, статус узбуњивача у Агенцији за борбу против корупције, текстови у новинама, јавни наступи….Све то је лако проверити, далеко лакше него дифамирати неког ко се часно и поштено борио…Божидарац је нова установа и моје похвале се односе на последње две године када је установом руководио Урош Трајковић. Он је смењен, а за време његовог мандата плате и хонорари су исплаћивани у дан, а пословни биланси су били више него задовољавајући.
To je opomena svim ljudima kada budu razmisljali o tome kome ce dati svoj glas na sledecim izborima. Zarko bi trebao da opominje sve svoje prijatelje i neprijatelje o tome.