Teodorović: Problem institucija je ćutanje i politika nezameranja

Gost emisije „Pravi ugao“ bio je akademik Dušan Teodorović, budući predsednik Senata stranke “Dosta je bilo”.

Činjenica da je Evropska unija u procesu evrointegracija Srbije otvorila poglavlje 25, posvećeno nauci i istraživanju, pokazuje da je tu zadovoljena nekakva forma i čini mi se da smo se izveštili da budemo majstori da zadovoljimo formu, a da su ostali nerešeni suštinski problemi nauke i visokog obrazovanja u našoj zemlji, koje moramo sami da rešimo i da tu ne može da nam pomogne ni Evropska unija, ni Amerika, izjavio je danas akademik Dušan Teodorović, profesor Saobraćajnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, predsednik Odbora za obrazovanje Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) i član Evropske akademije nauka i umetnosti.

Teodorović je, gostujući u emisiji Pravi ugao Radio-televizije Vojvodine, istakao da se problemom nauke u svetu bave visokocitirani naučnici, u nekim zemljama i dobitnici Nobelove nagrade, a da je naša politika odlučila da za predsednika Odbora za obrazovanje, nauku i informatičko društvo Skupštine Srbije postavi Muamera Zukorlića, čoveka “koji formalno od civilnog obrazovanja u Srbiji ima završenu osnovnu školu”.

“Ja uvažavam njegovo versko obrazovanje, ali čovek vaspitan na dogmi ne može ni u jednoj zemlji sveta, osim možda u nekoj islamskoj državi, da bude na takvom mestu. Ovde se ne radi o šovinizmu, nego o kvalifikacijama”, rekao je on i dodao da takva mesta u društvu moramo da ponudimo međunarodno prepoznatljivim ljudima iz sfere nauke i visokog obrazovanja.

Govoreći o procesu reformi visokoškolskog obrazovanja, Teodorović je istakao da visokoškolske institucije u Srbiji nemaju snage da se same reformišu i da to mora da uradi politika, te da mi kao društvo, ni politički, ni moralno, nismo bili spremni za privatno visoko obrazovanje.

“Mi sada godišnje upisujemo oko 4.000 studenata na doktorske studije, što znači da ćemo za deset godina imati novih 40.000 doktora nauka, i to zvuči kao šala”, ukazuje on. Teodorović smatra da se ceo sistem visokog obrazovanja urušio i da, pored velikog broja poštenih i hrabrih ljudi u sistemu visokoškolskog obrazovanja, ljudi koji su kompetentni i kompatibilni sa svetom, istovremeno imamo pojave plagijata, nameštenih rezultata, dopisivanja na radove i svih oblika nečasnog ponašanja.

Komentarišući razliku između privatnih univerziteta u svetu, poput Stenforda ili Harvarda, i kod nas, akademik podvlači da pojedini univerziteti u svetu imaju tradiciju dugu 400 godina, a da kod nas privatno znači “da je to moje i da mogu da radim šta god hoću, da postavljam članove familije na odgovorne funkcije”.

Kada je u pitanju sistem akreditacije i kontrolni mehanizam kojim država može da utiče na visokoškolske ustanove, Teodorović podseća da je svojevremeno bio potpredsednik akreditacione komisije, koja je na kraju svima dala akreditaciju, ističe da smo mi kao narod majstori da zadovoljimo formu, a da ne popravimo stvari. “Formalno, svi imaju naučnike, učionice, kamere, računare, opremu, a deca na PISA testovima ne prolaze dobro, a ljudi iz sfere obrazovanja nisu kompatibilni sa svetom”, objašnjava on.

Odgovornost za nasrtaje na naučnu zajednicu Teodorović vidi delimično kod izvršne vlasti, ali mnogo više u visokoškolskim institucijama i naučnoj i prosvetnoj zajednici. “Pre nekolika dana učenik je ošamario profesorku i ja nisam čuo da se iko pobunio… srednje škole u Srbiji nisu prestale da rade, a mogli su da stanu i da kažu da neće nedelju dana da rade. To je lažna priča da budemo dobri prema učenicima… taj učenik koji ošamario profesorku je najbolji pokazatelj urušavanja sistema. Morale su da budu strahovite kazne za učenika i roditelje, jedna pokazna vežba, a stigli smo u blato”, smatra on.

Akademik dodaje da je postavljanjem Zukorlića na mesto predsednika skupštinskog odbora, takođe, udaren šamar akademskoj zajednici Srbije, te da on ima veliki problem sa ćutanjem akademske zajednice i pojedinaca koji treba da se pobune. “Tako nije bilo 90-ih godina. Problem visokoškolskih institucija u Srbiji danas je ćutanje i politika nezameranja”, ističe on i objašnjava da neko ne ispunjava uslove da dobije zvanje profesora, ali da ljudi opet glasaju za njega da se ne bi zamerali. “Zašto smo postali takvi ljudi… nemam objašnjenje zbog čega se boje da kažu svoj profesionalni stav”, kaže on i dodaje da tu ne sme da bude kalkulacija i da, pored profesionalnih kvalifikacija, treba da imate moralni integritet i čvrstinu kod obrazlaganja svog stava.

Opisujući sistem visokog školstva u razvijenim država sveta, akademik kaže da tamo funkcioniše takozvani Integrisani univerzitet, u kom vlada akademska hijerarhija, gde je rektor nadređen dekanu, dekan profesorima, da su tamo studijski programi mnogo fleksibilniji, te da deca ne moraju odmah da se opredeljuju, i da su i rezultati zato tamo bolji. “Kod nas nobelovac ne bi mogao da dobije posao u Srbiji, kod nas su pravnici preuzeli taj prostor. Glavni problem srpskih univerziteta je to što se kod nas postaje profesor univerziteta u 24. godini. Toj osobi je garantovan posao bez obzira na kvalitete”, ukazuje on.

Teodorović se zalaže da se što više mladih stručnjaka pošalje u svet, kako bi se usavršili i vratili sa znanjem u Srbiju. To je možda utopistički, ali sistem je toliko urušen da je ovo jedini put. Ko su bili francuski đaci, koji su prepešačili albanske planine, brodovima odvezeni u Francusku, a onda se vratili u Srbiju, sa moralnim integritetom. Oni su davali smer razvoju Kraljevine Jugoslavije”, ukazuje akademik i dodaje da moramo, poput Turske ili Južne Koreje, pošaljemo 1.000 ljudi da doktorira na prestižnim školama. “Mladi se upućuju tamo ne samo da nauče, nego i da nauče šta su čast i poštenje, da je plagijat prevara, da vide da je prepisivanje nečasno. Vi se onda menjate, oni onda mogu da donesu promenu u društvo”, misli on.

Osvrćući se na činjenicu da je ovogodišnji dobitnik nagrade “Verica Barać”, koju Savet za borbu protiv korupcije dodeljuje za individualni doprinos borbi protiv korupcije, kao i dobitnik priznanja “Vitez poziva”, koju dodeljuje nevladina organizacija Liga eksperata, Teodorović kaže da je proveo 40 godina u akademskoj zajednici i da je optimista da će da bude bolje. “Bio sam dirnut kada sam se malo podrobnije upoznao sa životom Verice Barać. Ta nagrada obavezuje do kraja života. Verica može da se pridruži Milunki Savić, Isidori Sekulić, Desanki Maksimović, Nadeždi Petrović, po tome koliko je uradila za Srbiju”, ističe on.

Teodorović kaže kako treba mnogo pojedinaca da bi se promenilo stanje u društvu, te da treba svako koliko god može da kaže šta misli, da budemo bolji, da za početak propuštamo pešake na prelazu, te da ćemo tako čineći biti bolji ljudi. “Boli me ta ćutnja, voleo bih da smo hrabriji i ja hoću da ohrabrim svoje kolege… nemamo razloga da se bojimo. Ako želimo da promenimo ovo društvo, mi moramo da govorimo šta mislimo i u kakvom društvu želimo da živimo… ne smemo da ćutimo”, ističe on i dodaje da mu smeta što mnogi kritikuju nešto privatno, ali nemaju spremnosti da se angažuju i da menjaju.

Na pitanje o stanju ljudskih prava i slobode govora, ali i mnogih drugih stvari u Srbiji, Teodorović kaže da je katastrofalna stvar što se ne rešava problem Savamale i citira premijera Srbije “da su srušene tri barake”, ali dodaje da je porušeno pravo na zaštitu od policije, “čime se ruši se država”. “To mora da se rasvetli. Tužilac mora da kaže da se desilo to i to. Kada premijer kaže da su to porušili neki idioti na vlasti, znači da ima neka saznanja. Pa zašto ga nikone saslušava,”, pita se on i dodaje da treba ispitati i transparentnost privatne fondacije supruge predsednika republike Tomislava Nikolića.

Komentarišući govore ministara o ulaganju u znanje, on navodi da je to lepa politička priča za predizbornu kampanju, ali da prvo morala da se reformiše uprava, da se sklone partijski kadrovi i da se postave kompetentni ljudi, da bi on poverovao u to.

Na optužbe da se bavi politikom kada kritikuje plagijate ili lažne diplome, Teodorović odgovara kako je sve politika u zemlji u kojoj je sve urušeno, te da koji god problem da pokušate da osvetlite, optužuju vas da ste nečiji eksponent. On dodaje da je priča o plagijatima pitanje ljudskog poštenja, koliko smo pošteni da se suočimo sa time da se potpisuju naučni doprinosi koji su, u suštini, bezvredni. Teodorović posebno ističe da nije član ni jedne stranke, pa ni pokreta “Dosta je bilo”, te da je sa grupom nestranačkih ličnosti, poput Dušana Petričića, Koraksa, ušao u svojevrsno savetodavno telo ili savet pokreta, gde mogu da kažu šta misle. “Do kraja života neću da budem član nijedne stranke”, ističe on i dodaje da je iznenađen pozivom da bude nestranački kandidat za predsednika Republike.

Opisujući situaciju u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Teodorović kaže da je to skup pojedinaca i da tu svako ima pravo na profesionalni, društveni i politički angažman, a da je normalno da ljudi različito misle.