А шта друго, него запитати се баш то питање из наслова, након што смо видели да власт медијски промовише Буџет АПВ за 2017. као „виши од Уставом загарантованих 7% републичког“, па још кажу „да се тај буџет састоји од прихода које ће Војводина имати и оних прихода које ће Република усмеравати у Војводину“. Устав Републике Србије је јасан, у члану 184 који приписује финансијску аутономију аутономних покрајина се експлицитно каже „Буџет Аутономне покрајине Војводине износи најмање 7% у односу на буџет Републике Србије, с тим што се 3/7 од буџета АПВ користи за финансирање капиталних расхода”.
Нити је буџет 7% републичког, а још мање садржи 3/7 новца намењеног за капиталне расходе. Како то?
Покрајински буџет за 2017. Износи 63,6 милијарди динара , што је око 5,9% Републичког буџета, који износи 1.069 милијарди динара. Чак 60% Буџета АПВ чине трансферна средства (новац за обавезе из републичке належности ,који се само пребацује на рачун Војводине, да би га она користила да услужно плаћа републичке обавезе на својој територији – тзв. „проточни бојлер средства“, или средства која у ствари у опште нису покрајинска и у њих не би требала ни да се урачунавају), а која износе 38 милијарди динара. Када „проточни бојлер средстава“ одбијемо од укупног износа буџета, остаје свега 25,5 милијарди динара за финансирање стварних надлежности АПВ, сходно њеном Статуту. Тиме није испуњен уставни услов од минималних 7%. Покрајински буџет је, у најбољем случају, на нивоу 5,9% републичког ако поредимо сав новац који годишње леже на рачун покрајине са целокупним републичким буџетом. Уколико погледамо истини у очи и упоредимо оно што је стварно покрајинско, са укупним републичким буџетом добијамо још скромнији проценат од 2,3%!
Покрајинска секретарка за финансије у презентацији нацрта Буџета за 2017.годину, такође свесна да су тих 2,3% једини прави покрајински буџет, користила ту суму стварних покрајинских 25,5 милијарди, како би доказала да управо у њој капитални издаци од 14,3 милијарде, представљају уставних 3/7 укупног АПВ буџета.
Тако да, или је Устав прекршен тиме што је Буџет АПВ само 2,3% републичког (ако је Секретаркина математика о уставним капиталним расходима тачна), или је он прекршен јер износи такође недовољних 5,9% републичког, али са свега 1,5/7 за Уставом предвиђене капиталне расходе. У оба случаја Војводина није добила Уставом зацртан новац, а власт не поштује акт највише правне снаге у држави.
Зашто су ови проценти и разломци уопште грађанима битни? Зар није свеједно како новац стиже?
Није свеједно. Како обезбедити да нешто данас олако обећано, сутра заиста буде спроведено. Како пратити замршене новчане токове међу апартчицима исте странке на сва три нивоа, ако нема буџетске контроле. Изузетно је важно да новац НЕ БУДЕ апсолутно централизован, јер где је новац ту је и моћ. Овако екстремно централизован новац помаже политичарима из централне републичке власти да се понашају као доброчинитељи, који ће грађанима у локалним срединама (зато што су „добричине“) дати који динар, да нешто и у њиховом комшилуку буде дотерано или изграђено. Све то ће они искористити за своју политичку кампању, представљајући се као добротвори. Биће избори, па ће медији да снимају пресецања врпца, грађани су свесни да им централне власти зависи чак и пут и позориште, па гласају за „доброчинитеље“ који изгледају некоме тако само зато што управљају новцем истих тих грађана, али са позиције врховних моћника и кројача судбине. Дајемо новац у буџет кроз порезе и доприносе да би се после неко тим нашим новцем у кампањи промовисао као наш добротвор, а редовне активности које свака нормална држава врши и финансира, представљао као сопствене и то огромне успехе. Пресецањем црвених врпци пред десетинама камера и диктафона креира се лажни сјај.
Како год било, Устав је на примеру буџета Војводине поново прекршен, али је медијски мркли мрак омогућио покрајинској администрацији да огољеном пропагандом пласира у јавност неистине. Да ли ће се на територији Војводине Република још финансијски „отворити“? Можда и хоће, али не сходно Уставу и законима, већ у циљу политичког маркетинга пред предстојеће изборе, тиме што ће своје редовне надлежности, које и иначе мора да спроведе на целини територије Републике, приказати као посебну бригу за добробит гласачког народа.
Заправо, нема битне разлике што се тиче прихода Војводине у односу на претходне године. Ово није чудно, када се зна да Закон о финансирању Војводине није донет, упркос најавама из експозеа Председника Владе АПВ, а да ли ће упште? Сумњамо, с правом. Буџета не би било ни оваквог, да није преостало неутрошених средства из 2016. године. Ово су средства која је неко чекао, али му нису исплаћена и неисплаћивањем предвиђених сума закинути смо у здравству, социјалној заштити, просвети, одржавању каналске мреже… сами наставите дуги низ. Истина, у образложењу буџета се најављују табеларно неких 14 додатних активности, за које ће паре бити усмерене из републичког буџета тобоже ка Војводини, а у укупном износу од 11,5 милијарди. Ради се о средствима за нешто што у опште нису покрајинске надлежности и што држава ради у свом редовном државном опису посла (пруга ка Мађарској, путеви републичког значаја, затвори, гранични прелази – све републичка посла). Зато и сматрамо да су то предизборне припреме и да ће баш те ставке бити она доброчинства која ће се сликати и снимати, иако су редовне активности које се врше у свим крајевима земље и свакако долазе на ред, јер шта би држава у опште финансирала на терену, ако не такве послове?
Да ли је ово само политичко лицемерје, или кршење Устава које повлачи у уређеним друштвима одговорност у виду опозива политичара са функције? Сигурни смо да актуелна власт о оставкама због повреде Устава ни не размишља, али размислите ви када вам се пружи прилика да се изјасните о стварним ефектима рада власти можда већ ускоро. Власт која крши Устав је власт која гази државу, јер Устав је врховни правни акт у њој.
Покрет Доста је било се залаже за суштинску децентрализацију власти и јавног новца. Инсистирамо да се јавни новац троши што ближе местима на којима се порези и доприноси убирају, а то су окрузи и локалне самоуправе. Свака централизација новца и моћи је лоша, не само због могућности да из ње израсте диктатура, већ и зато што онемогућава да локално становништво новцем покрива своје стварне локалне потребе. Неко ко седи на државној каси у Београду не може да зна које су потребе људи у нпр. Кањижи. Логично је да би то боље знао неки ниво власти Кањижи много ближи. Поред новца и надлежности такође треба спустити на ниже нивое власти, оне нивое ближе грађанима, па нека грађани сами у својим окрузима и локалним срединама одлучују о својим путевима, каналској мрежи, електро мрежи и свему што је целисходно спустити на грађанима ближи ниво одлучивања. Оно што није целисходно да се спусти до округа и локалних самоуправа, може да постане покрајинска надлежност. За сада имамо централну власт и стидљиву децентралиизацију у виду Војводине, на северу земље. Војводина тобоже има неке надлежности и права на нека средства. Надлежности су јој више него симболичне, а средства још симболичнија. Констатујемо да и та војвођанска, додуше слабашна децентрализација не иде како треба. На њој се показује да, чак ни у тој малој мери, не постоји политичка воља да се стисак центра који уништава већ полу напуштену и инфраструктурно урушену провинцију мало олабави. Тако је и широм Србије. Путеви и пруге се граде само по средини државе, а по ободима су напуштена села и све напуштеније вароши. Финансијска диктатура, зато што им се може, усмерава паре тамо где за то може да се стекне више гласова – у централне густо насељене средине. Медији снимају спорадична „доброчинства“ учињена ту и тамо, али нашим парама и у њиховој редовној обавези, због које свакако долазе на посао.
Аутор текста:
Александар Зеленски,
Посланик у Скупштини АП Војводине
Посланичке групе „Доста је било – Саша Радуловић“
Војводина је недемокрарска творевина титових партизана и треба је укинити. Није она створена да би се новац праведније расподелио, него да се ослаби утицај Србије у СФРЈ.