Дошло је време да се анализира још једна година напредњачке власти у Кикинди. По најавама премијера у овој 2016. години требали смо почети живети боље, али то он сад говори за неке наредне године. Народ у нашем граду све теже живи. Велики је број доказа овој тврдњи, па да кренемо од првог и дођемо до закључка колико смо напредовали.
Повећан је број раскида уговора са ЈП „Топлана“ у Кикинди, јер је обавезе грејања станова све теже измиривати. Приватни извршитељи након судског поступка све чешће куцају грађанима на врата, јер мало људи може да плати већ доспеле обавезе.
Број становника у Кикинди је све мањи. Посла час нема, час се нешто и нађе уз зараде мизерне у односу на трошкове живота. Зато је потреба људи за одласком у иностранство једино могуће решење. Све се чешће могу чути приче да Кикинђани раде у иностранству на 2-3 месеца, зараде неки евро да би породици у Кикинди донели неку цркавицу да отплате кредите или плате велике рачуне. Потом се враћају назад на рад, докле год смеју да остану у ЕУ. За то време без присуства једног или оба родитеља, у Кикинди одрастају њихова деца. У Војводини је пре пар недеља сто хиљадити грађанин добио држављанство Мађарске. Питамо ли се у довољној мери зашто се то дешава? Уместо праћења обмањивачких медија који као „ТВ Бастиља“ 90’их служе да хвале власт, прошетајте улицама и погледајте колико је празних и напуштених кућа.
То је нажалост стварност, коју прикрива владајућа странка, тако што у већини медија о томе не можете скоро ништа да дознате. Ствара се лажна слика да је Кикинда перспективан град у који странци улажу капитал, а грађани све боље живе. Значајних инвестицаја нема, а сваки долазак страних фирми се користи за промовисање партије на власти, иако број радних места ту и није капитално значајан, а плате су довољне или да једете, или да платите рачуне. За оба трошка нема.
Отварање погона Мекафора у Кикинди пропратио је долазак премијера. Народ је организовано доведен аутобусима да му испред пресецања врпце аплаудира. Организовано доведен, јер спонтано премијеру на промоцију скоро нико не би дошао јер је већина грађана већ тада знала да то није никаква нова инвестиција у Србији, већ је власник само преселио свој погон из Сенте у Кикинду, све са постојећим радницима и можда свега пар више од тога. Кикинди то нешто значи, али премијеру је са националног угла гледања сасвим свеједно јел фирма у Сенти или Кикинди. Буди бог с’ нама, не разумемо шта је тог дана у Кикинди у опште тражио он, a ни сви национални медији.
А, био је премијер и у вези „Метанола“. „Метанол“ ради, то знамо. „Метанол“ не плаћа своје рачуне, то мање грађана зна. Ова фабрика ће се под теретом у еврима милионског дуга за гас обрушити кад-тад. Како ће се обрушити? Па, на леђа грађана који ће кроз порезе и доприносе који се стално увећавају морати и Метанолов дуг да плате. Кад ће се обрушити? Па, онда када то премијеру буде наносило најмање штете негде након избора, након што безбрижно убере и метанолске гласове. Не води нас на странпутицу само „Метанол“, исто страначки промотивно отварање, а затим рад уз тајно гомилање дугова по нашим леђима врше и „Петрохемија“ и „Азотара“. „Метанол“ је пре пар месеци за гас дуговао већ 30 милиона (наших) евра. На терену дебакл, на ТВ-у спектакл – могао би да буде нови предизборни слоган СНС-а.
Помпезно најављивана инвестиција Зопаса није донела пуно бољи живот, али је владајућој странци изузетно корисна у сврху јачања моћи и прибављања све већег броја странци дубоко послушних појединаца који ће ударнички радити и на кампањи СНС-а заједно са радницима јавних предузећа и општинске управе. Страначка машинерија и њен активизам на изборима је већ као давно проваљен виц. Свако кога је странка купила радним местом, или неким другим бенефитном мораће да прикупи још неколико десетина сигурних гласова и повуче странку до жељеног изборног циља. Неки ће ићи са списковима и од врата до врата. Зато и пут до запослења у овој фабрици води преко пријаве код градских структура. Након одабира СНС-а, срећника који прође страначки скенер чека посао и нешто мало више од минималца, али и дуг ка странци, разуме се.
Окончан је стечај у „Този Марковић“. Само постављење директора изазвало је одмах сумњу у могућност да ће стручно лице покушати извући ову фабрику из нагомиланих дугова. На чело је постављен Владимир Илић, некадашњи начелник Северобанатског округа, кадар СПС-а. Управљање фабриком је фактички преузео СПС путем свог партијског плена (предузећа ЈП „Србијагас“) чији је апсолутни господар по скандалима познати Душан Бајатовић. „Србијагас“ је највећи губиташ у Србији, компанија која је на терету грађана у рекордној мери и која тоне све дубље вукући читаву нашу економију са собом. Након преузимања, у “Този” је одмах удомљено око 50 чланова СПС-а неки и из ликвидираног ЈКП „6. октобар“, одакле су их истерали напредњачки менаџери у жељи да угурају своје. Г-дин Илић искористио је прилику да сина прими под своје окриље у исту фабрику. Купљен је и нов возни парк, па је један службени аутомобил додељен и његовом сину коришћење. Скандал је превазишао оквире града и стигао на насловнице националних медија, па су се Кикинђани овако срамитили Zid ćutanja Dačić i Bajatović neće da pričaju o uhlebljavanju partijskih kadrova
А, срамотили смо се ми Кикинђани и због намештених отпуштања радника ликвидираних комуналних предузећа и затим намештеним запошљавањима других (вероватно дубоко СНС-у лојалних) радника у новоформираном ЈП „Кикинда“. Отпуштени радници су протестовали, било је пуно пропуста у раду ЈП Кикинда и и даље их има. На питање ВК телевизије да ли је и даље у току она започета истрага у том предузећу, надлежни одговарају изговорима зашто одговор не могу да дају.
Угасила се и једина слободна локална телевизија. На питање зашто, власник и уредница ВК телевизије одговарају да нису могли да издрже страховите притиске владајуће странке. Здала се локална машинерија да самеље сваку слободну реч и приволи сваког да пева песму хвалоспева СНС-у. Е, неће моћи бар док је нас из покрета Доста је било.
Очигледно је да су неки партијски кадрови странака на власти у Кикинди осетили бољитак у 2016. години. Међутим, осиромашен народ сваку нову напредњачку годину чека нажалост са све празнијим џеповима, без наде да ће у будућности са овако бахатом влашћу почети да живи мало пристојније.
Покрет Доста је било се залаже за раскид са страначким запошљавањем. Радна места морају поново да се професионализују и треба да их заузму најбољи, а не странкама најподобнији. Ова врста промене би донела ефикасна предузећа и јавну управу и промену би грађани осетили у кратком року. Смањило би се и исељавање најбољих из земље, док њихова места грабе партијама лојални и не баш највештији радници и руководиоци и тако руше све пред собом. Инсистирамо да власт остави новинаре на миру и да се слободно говори и пише о стању у граду и држави. У недостатку слободе медија у свом окружењу, грађане позивамо да се информишу путем портала: vojvodina.dostajebilo.rs и dostajebilo.rs. Пратите нас на друштвеним мрежама, јер до медија тешко долазимо.
Покрет Доста је било
Одбор у Кикинди
Коментариши