Autorski tekst Beograd Ekologija

Kvalitet vazduha se vidi golim okom

Početkom decembra u Beogradu, Obrenovcu i Pančevu registrovano je povećano zagađenje vazduha. Nadležni iz Agencije za zaštitu životne sredine naveli su kao uzrok tog stanja, uz uobičajene izvore iz saobraćaja, kombinaciju faktora grejne sezone i stabilnog vremena tj. magle u nižim delovima grada (u jutarnjim i večernjim satima). Azotni oksidi iz izduvnih gasova vozila, ugljen dioksid iz termoelektrana, toplana i domaćinstava, suspendovane čestice, čađ, prašina, zgusnuti smog – obično ostaju na lokacijama u gradu dok ih vetar i padavine ne speru, a povezani sa maglom postaju veoma štetni.

zagadjenje

Tada se objašnjava stanovništvu da je to „epizoda porasta koncentracije zagađujućih materija“ i „odstupanje u odnosu na standardne vrednosti“ te da treba da se smanji boravak na otvorenom, posebno sugrađani koji imaju neke respiratorne probleme. Što se ovakvih novinskih natpisa tiče, svejedno je koja je godina. Ako malo pretražite na internetu, videćete da se ovakve vesti maltene identičnih rečenica, ponavljaju godinama – lično sam u par sekundi pronašla tekstove iz 2013., 2015. i 2016. god.

Fenomen zagađenog vazduha beleži se i u drugim gradovima, ne samo u našem regionu (Sarajevo, Skoplje, Tirana) već i u bogatijim društvima, na primer u Parizu. Ono što se u Parizu primenjuje, a u Beogradu nedostaje, su vanredne mere kojima bi se ovo stanje hitno popravilo kad postane akutno.

  • Nalog da se u saobraćaju poštuje preporuka da se motori gase kod zadržavanja u saobraćaju (semafori itd.);
  • Privremeno isključenje iz saobraćaja vozila na dizel u danima posebno visoke koncentracije zagađenja;
  • Par-nepar;
  • Privremeno izmeštanje teretnog saobraćaja iz ugroženih delova;
  • Podrška korišćenju bicikla i javnog prevoza (čak besplatan javni prevoz u danima posebno visoke koncentracije zagađenja);
  • Nalog toplanama da delimično obustave grejanje u danima posebno visoke koncentracije zagađenja.

Umesto ovih mera, mi jednostavno sačekamo da dune košava ili se dese padavine. A otprilike toliko traje i naša briga o tom pitanju. Bez obzira na redovno ponavljanje visokog zagađenja iz godine u godinu, nakon novog incidenta nikada ne nastaje impuls za dugotrajnije mere, kao što su: akcije pošumljavanja, modernizacija sistema daljinskog grejanja, edukacija individualnih zagađivača, stroži uslovi registracije motornih vozila u pogledu emisionih standarda motora i dr.

Zakon o zaštiti vazduha i Uredba o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha određuju parametre vazduha kakav želimo. S obzirom na novinske natpise sa početka teksta, glavno pitanje je šta se preduzima kada realnost ne odgovara normama. Da li nama kao građanima ne smeta da se ne preduzima ništa? Da li je vreme za javnu debatu i promišljanje o temi koju nadležni ne plasiraju u prvi plan? Da li ekološke teme služe za skretanje pažnje građanima sa važnijih problema ili „važniji problemi“ služe za skretanje pažnje od ekoloških tema? Da li smo dovoljno informisani o tome kakve posledice po zdravlje ljudi proizvodi dugogodišnje stanje zagađenja vazduha?  Koliko je u Srbiji nužna borba za dobar kvalitet vazduha?

Građani koji bi hteli da se informišu o kvalitetu vazduha koji udišu trebalo bi da se zapute na internet adresu Agencije za zaštitu životne sredine, na Objedinjeni prikaz automatskog monitoringa kvaliteta vazduha u Republici Srbiji. Tu, do duše, stoji „Veb portal je u fazi uspostavljanja“, odmah pored oznake „Projekt finansira Evropska unija“. Očigledno, internet stranica duguje svoj nastanak, kako lepo piše na sajtu, projektu IPA 2012 „Establishment of an integrated environmental monitoring system for air and water quality“ tačnije njegovom delu „Supply of ICT equipment and software for Air Quality Monitoring System“.

Svrha EU projekta je bila da se za javnost obezbedi prikaz rezultata automatskog monitoringa kvaliteta vazduha, u realnom vremenu, iz državne i lokalnih mreža. To nije slučajno, jer puna transparentnost i ovde kao i drugde štiti javni interes. Naravno da EU ne snosi odgovornost za stanje 2016. god. kada građani Srbije imaju ili nemaju pristup ovim informacijama, već ta odgovornost pripada Agenciji. Na građanima je da praćenjem inernet stranice osiguraju da tako i bude. Tako se desilo da autorka ovog teksta dana 13.12.2016. naiđe na sajt koji ne radi, ali zato dana 24.12.2016. zatekne sajt u funkcionalnom stanju.

Građani na ovoj internet adresi mogu da nađu mapu Srbije sa indikatorima kvaliteta vazduha u tačkama posmatranja tj. mernim stanicama, kao i da pogledaju detalje sa 49 mernih stanica širom Srbije koje bi trebalo da mere i objavljuju podatke u realnom vremenu. Za više detalja moguć je i pregled podataka po komponentama zagađenja po stanicama. Uočava se da od ukupno 49 opremljenih stanica, kod 16 stanica stoji da je indeks nepoznat, tj. one trenutno ne rade (što je zanimljivo jer je jedna od njih i stanica Beograd Pančevački most, koja je poznata kao kritična lokacija). Prema ovim merenjima, na dan 24.12.2016. god. između 11 i 12 sati u većini mernih stanica po Srbiji kvalitet vazduha je odličan, u nekoliko mesta je prihvatljiv – Subotica, Niš, delovi Beograda, dok je u delovima Beograda Vračar i Stari grad indikator pocrveneo, odnosno kvalitet vazduha u njima je loš.  

Svi ovi satni i dnevni podaci se obrađuju i sumiraju za dalje korišćenje. Tako možemo videti broj sati i broj dana u kojima smo, na pojedinim lokacijama, bili izloženi kojim komponentama zagađenja vazduha. Zanimljivo je da u toj informaciji opet nema svih 49 stanica, već samo 13; pretpostavljamo da kod ostalih nije zabeleženo prekoračenje.

Na kraju, u vezi sa detektovanim koncentracijama zagađujućih materija opasnih po zdravlje ljudi i koncentracijama o kojima se jednom nedeljno izveštava javnost (u skladu sa Uredbom), izvešteni smo da nije bilo alarmantnih dešavanja.

Ovo je tek prvi korak za dizanje svesti javnosti o tome da postoje alati i mehanizmi koji služe da se konkretizuje, vizuelizuje i razloži problem zvani loš kvalitet vazduha u Beogradu i da se zahteva da nadležni organi (od lokalnih do republičkih) ne sede skrštenih ruku povodom toga.

Osim toga, sledi sugestija nadležnima da na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine treba da se nađu i podaci (ili barem link ka njima) vezani za javno zdravlje, koji stoje u vezi sa kvalitetom vazduha koji Agencija prati. Takvi podaci bi motivisali građane da se zainteresuju za ovu oblast, posebno ako bi se istakla objašnjenja zagađenje vazduha: zašto je važno? Ili rizici zagađenja vazduha po ljudsko zdravlje (uključujući uticaj zagađenja na dečije zdravlje, podatke o obolelima od astme i sl.) To naravno podrazumeva saradnju Agencije sa drugim institucijama (na pr. Institutom za javno zdravlje), ali pokazuje da su građani i njihovo potpuno informisanje na prvom mestu.

dr Ivana Ivković
odbornica u Skupštini GO Čukarica
članica pokreta „Dosta je bilo“

DJB Mladi

DJB Mladi

Komentari

Klikni ovde da postaviš komentar

  • Korisne informacije. Pitanje je do koliko će građana doći. Ja ću ga svakako poslati prijateljima.
    Zaključak je nespretno napisan. Ako se čita na brzinu može se steći utisak da država dobro radi svoj posao.
    Kad je ekologija u pitanju treba napisati eksplicitno kako utiče zagađenje na zdravlje (neka statistika). To pokreće ljude – kad im kažete da će se razboleti. Većina ne reaguje na normalne tekstove.

  • Kako tvrde novine, a više dokazuju građani Bora, da se ovih dana u Boru ne može disati. Ko je u pravu, Spaskovski, koji nagovorio kanadske inženjere Erika Partelpoga i Terija Brauna, kao i gospodina Popovića iz Agencije za zaštitu životne sredine da hvale njegovo nebo iznad Bora kao nikada čistije od 1903. do danas, ili građani i građanke Bora koji ne mogu da dišu punim plućima. Svako je u pravu, borani ne lažu, a Sosan kada ne zine onda i on ne laže. Tačno je da Spaskovski ništa nije ispunio, ali zato je RTB Bor dovoljno ispraznio.