Биљић: Немачки узори и српска пракса

Недавно је у Општини Врачар одржана трибина о изборним нерегуларностима, ком приликом је као један од проблема истакнут и утицај на бираче од стране владајућих странака злоупотребом државних функција и медија у предизборном циклусу. Иако се начелно слажем са учесницима трибине да значајан део утицаја на слободну вољу грађана омогућавају неприкладан изборни систем и мањкави закони, ипак сам става да много већи проблем лежи у оном што је још одавно идентификовао у новијој историји најумнији студент Правног факултета. Није основни проблем у законима већ у нашој свести. Покушаћу да објасним и зашто.

Председник Владе и најутицајнија политичка личност Александар Вучић не крије своје одушевљење тековинама немачке демократије, при чему је једини проблем његове, иначе у сваком смислу беспрекорне, владе једино то што не влада Немцима већ Србима. Да би и тај проблем решио, цењени премијер је, инспирисан Вебером, и помало Недићем, одлучио да нам промени свест, на сопственом примеру уверен у могућност поновног рађања идентитета. Ако за тренутак замислимо да је премијер успео у својој мисији и да нам је све, укључујући и Устави суд, немачко, разумећемо и зашто избори у Србији нису слободни и зашто не живимо у демократији. Потребно је само да прочитамо једну одлуку немачког Савезног уставног суда, која расправља однос идентификације државних функционера са политичким партијама.

Неприхватљиво је, каже та одлука, да се влада која има мандат за време изборне кампање ставља на располагање за поновни избор и тиме обзнањује да ће поново бити изабрана. Није допуштено да државни органи делују у корист или на штету једне политичке партије. Захтева се изузетна суздржаност у односима са јавношћу, поводом извештаја о раду или успеху. И коначно Савезна влада мора донети мере против коришћења штампаних дела која је она израдила уз помоћ самих политичких партија и група које их подупиру у изборним рекламама.

Из овога произилази да премијер у Немачкој не би смео да се хвали успесима своје владе, да би морао да кажњава министре кад то чине, да километри, скоро десетине километара аутоута, историјски дефицит због кога се задужујемо, хиљаде и хиљаде динара једнократно уплаћене пензионерима, отворена писма функционера министарства полиције политичким противницима, спектакуларна хапштења и све оно што ову владу чини рекордером, не сме бити коришћено у предизборној кампањи. Јер ко зна, можда неко у Бабушници може погрешно схватити објективне медије и доћи до закључка да је ова влада у ствари једини могући избор. Иако је то, наравно, аксиом ипак, нажалост, није у складу са немачким схватањем демократије.

Захвалан сам премијеру на утицају који је извршио у германизацији моје личности. Да то није учинио, сигурно не бих проверио у ком правцу морам мењати свест и не верујем да бих губио време са упознавањем са немачким стандардима. Овако, кад сам већ разумео како изгледа изборни процес у Немачкој, имам само један захтев од премијера, а то је да се код својих немачких пријатеља распита шта смеју а шта не смеју чинити у изборној кампањи. И да се од сада па све до избора према политичким опонентима понаша баш као што то немачки пријатељи чине. У складу са Уставом.

Војин Биљић
адвокат
одборник у Скупштини ГО Врачар
члан покрета “Доста је било”, Београд