Nedavno je u Opštini Vračar održana tribina o izbornim neregularnostima, kom prilikom je kao jedan od problema istaknut i uticaj na birače od strane vladajućih stranaka zloupotrebom državnih funkcija i medija u predizbornom ciklusu. Iako se načelno slažem sa učesnicima tribine da značajan deo uticaja na slobodnu volju građana omogućavaju neprikladan izborni sistem i manjkavi zakoni, ipak sam stava da mnogo veći problem leži u onom što je još odavno identifikovao u novijoj istoriji najumniji student Pravnog fakulteta. Nije osnovni problem u zakonima već u našoj svesti. Pokušaću da objasnim i zašto.
Predsednik Vlade i najuticajnija politička ličnost Aleksandar Vučić ne krije svoje oduševljenje tekovinama nemačke demokratije, pri čemu je jedini problem njegove, inače u svakom smislu besprekorne, vlade jedino to što ne vlada Nemcima već Srbima. Da bi i taj problem rešio, cenjeni premijer je, inspirisan Veberom, i pomalo Nedićem, odlučio da nam promeni svest, na sopstvenom primeru uveren u mogućnost ponovnog rađanja identiteta. Ako za trenutak zamislimo da je premijer uspeo u svojoj misiji i da nam je sve, uključujući i Ustavi sud, nemačko, razumećemo i zašto izbori u Srbiji nisu slobodni i zašto ne živimo u demokratiji. Potrebno je samo da pročitamo jednu odluku nemačkog Saveznog ustavnog suda, koja raspravlja odnos identifikacije državnih funkcionera sa političkim partijama.
Neprihvatljivo je, kaže ta odluka, da se vlada koja ima mandat za vreme izborne kampanje stavlja na raspolaganje za ponovni izbor i time obznanjuje da će ponovo biti izabrana. Nije dopušteno da državni organi deluju u korist ili na štetu jedne političke partije. Zahteva se izuzetna suzdržanost u odnosima sa javnošću, povodom izveštaja o radu ili uspehu. I konačno Savezna vlada mora doneti mere protiv korišćenja štampanih dela koja je ona izradila uz pomoć samih političkih partija i grupa koje ih podupiru u izbornim reklamama.
Iz ovoga proizilazi da premijer u Nemačkoj ne bi smeo da se hvali uspesima svoje vlade, da bi morao da kažnjava ministre kad to čine, da kilometri, skoro desetine kilometara autouta, istorijski deficit zbog koga se zadužujemo, hiljade i hiljade dinara jednokratno uplaćene penzionerima, otvorena pisma funkcionera ministarstva policije političkim protivnicima, spektakularna hapštenja i sve ono što ovu vladu čini rekorderom, ne sme biti korišćeno u predizbornoj kampanji. Jer ko zna, možda neko u Babušnici može pogrešno shvatiti objektivne medije i doći do zaključka da je ova vlada u stvari jedini mogući izbor. Iako je to, naravno, aksiom ipak, nažalost, nije u skladu sa nemačkim shvatanjem demokratije.
Zahvalan sam premijeru na uticaju koji je izvršio u germanizaciji moje ličnosti. Da to nije učinio, sigurno ne bih proverio u kom pravcu moram menjati svest i ne verujem da bih gubio vreme sa upoznavanjem sa nemačkim standardima. Ovako, kad sam već razumeo kako izgleda izborni proces u Nemačkoj, imam samo jedan zahtev od premijera, a to je da se kod svojih nemačkih prijatelja raspita šta smeju a šta ne smeju činiti u izbornoj kampanji. I da se od sada pa sve do izbora prema političkim oponentima ponaša baš kao što to nemački prijatelji čine. U skladu sa Ustavom.
Vojin Biljić
advokat
odbornik u Skupštini GO Vračar
član pokreta “Dosta je bilo”, Beograd
Kaka nemacka mada ni ona nije idealna! Mi smo izborno i demokratski na nivou Severne Koreje, Saudijske Arabije, Emirata, Tadzikistana, Kine, Belorusije….
tesko da je njega inspirise nemacka, on samo zna da je kod nas u narodu nemacka sinonim za nesto bogato i uredjeno pa zato voli da prica o njima
Odličan je tekst.
Ovo treba češće čitati.
Meni se cini da ga ipak najvise inspirise Gebels