Zašto je Zakon o stanovanju i održavanju zgrada izazvao tako veliku buru u javnosti? Zato što na pogrešan način pokušava da reši glavni problem stambenog fonda – zapuštenost zgrada i njihovo održavanje. Novo zakonsko rešenje je obavezan upravnik i prinudno održavanje, koje zgradama može da nametne država (opština). Po mom shvatanju, bolje rešenje je uređenije tržište usluga za održavanje zgrada.
Po novom zakonu svaka zgrada će morati da ima upravnika (volontera ili profesionalaca). Ako stanari ne mogu sami da se dogovore oko njegovog izbora, opština će im nametnuti profesionalca po svom izboru. To nije sve: opština može nametnuti načine održavanja zgrada (čl. 61), što može da stvori velike neželjene troškove zgradama, odn. stanarima.
Tu je osnovna greška zakona. Predlagač misli da će činjenica da će svaka zgrada imati upravnika dovesti do savesnijeg održavanja zgrada. To je pogrešno. Profesionalni upravnik nije presudan. Presudno je kako se ponašaju preduzeća koje skupštine stanara angažuju da im održavaju zgrade.
Održavanja zgrada – hitne intervencije, tekuće održavanje, investiciono održavanje –nije novost. Ono je bilo obavezno i ranije. U svakom većem gradu i danas postoji jedno javno komunalno preduzeće koje pruža usluge održavanjem zgrada (“Gradsko stambeno” u Beogradu, “Niš-stan” u Nišu, “JKP stan” u Novom Stanu itd). Stanari su decenijama ovim preduzećima plaćali mesečnu nadokandu za hitne intervencije i redovno održavanje liftova, el. instalacija, kanalizacija, ventila, stakla, gromobrana, pa i krovova. Zašto su onda zgrade u tako lošem stanju? Te frme su se vremenom pretvorile u sigurne kuće za partijske kadrove i izvlačenje para za burazerske i kumovske firme. Administracija im je bila sve veća, a broj terenaca sve manji. Preduzeća su angažovala privatne firme koje su za obavjeni posao naduvale fakture preko tržišne vrednosti posla. Pošto su preduzeća poslovala netransparentno, građani nisu imali pojma da novac zapravo bacaju u bunar bez dna.
Sa opštim raspadom sistema tokom devedesetih, ova preduzeća su vremenom počela da smanjuju svoje obaveze. Najpre je ukinuto investiciono održavanje, a potom redovno. Ostale su uglavnom hitne intervencije. Naknade se, međutim, nisu smanjivale. Ova preduzeće su nastavila da uzimaju novac od građana (“Gradsko stambeno” naplaćuje 6 dinara po m2.) Stanari su strpljivo čekali da prođu ratovi za srpstvo, pa da se sprovedu reforme, pa da se pohvataju kriminalci i reši korupcija,… a za to vreme zgrade su se polako “raspadale.” (Razume se, malo visprenije skupštine stanara su se na vreme snašle, otkazale ovim javnim preduzećima i sklopile ugovore sa privatnim preduzećima.)
Nemar javnih preduzeća za održavanje uticao je i na same organe zgrada. Stanari su vremenom prestali da se sastaju kao skupština stanara, jer samostalno nisu mogli da reše probleme koji su se gomilali. Niko nije hteo da iz svog džepa plati zamenu sijalice u liftu, popravi bravu na ulaznim vratima ili okreči ulaz, a javna preduzeća su takve stvari jednostavno prestala da rade ili su zahtevala da im stanari dodatno plate za takvu uslugu! Suočeni sa ovakvom situacijom, stanari su odustali od održavanja zgrada – više nisu imale ni kućni savet, pa ni predsednika (barem ne u suštinskom smislu).
Tako je većina zgrada došla u loše stanje. Šta je rešenje za ovaj problem: odsustvo upravnika zgrade ili nemar javnih preduzeća? Predlagač zakona misli da je ovo prvo; ja mislim da je ovo drugo. I zapuštenost zgrada i odsustvo uprave zgrada je posledica iste stvari: činjenice da su javna preduzeća prestala da rade svoj posao, da ih niko nije kontrolisao, a da su stanari 2,5 decenije, umesto održavanja sopstvenih zgrada, bukvalno finansirali partijsku mašineriju, koja se u međuvremenu uselila u javna preduzeća za održavanje zgrada.
Stanari žele red i žele da im zgrade budu čiste, uredne i lepe. Spremni su da odvajaju mesečnu nadoknadu da bi im neko obezbedio ovu uslugu. Rešenje otuda nije u profesionalnim ili prinudnim upravnicima, već u reformisanju javnih preduzeća koja pružaju usluge održavanja zgrada i otvaranju tržišta. Tržište takvih preduzeća već je počelo da funkcioniše. Treba ga samo urediti tako da svi subjekti na tržištu pružanja usluga za održavanje zgrada počnu da se ponašaju odgovorno, počevši od javnih preduzeća koja se bave tim poslom.
Dušan Pavlović
narodni poslanik Dosta je bilo
Izvor:Danas
Evo,Vucic se pita:,,Zar je moguce da tuzilastvo nema dokaza protiv Dinkica i Karica”.Dinkic mu predsednik komiteta za saradnju sa UAE,a Karic mu je na predizbornoj listi vec 10 godina,a isto toliko dugo finansira njegovu stranku.Klasicno vredjanje inteligencije ovog plitkoumnog i senilnog naroda.Ako posle ove izjave u ,,Blicu,,ponovo dobije skoro 50% glasova na izborima,onda ovaj narod kolektivno treba da nestane sa lica zemlje.
Braboooo!!!
Ne, treba da nestanu samo oni koji ga podržavaju.
Problem jer je javna preduzeca ne rade svoj posao. Ne zna se tacno ni sta je cija nadleznost. Zato je posao upravnika zgrade jako, tezak, mukotrpan i zamoran. I zato ga se vecina ljudi kloni i Novac iz javnih preduzeca ide na plate, upravne odbore, sponzorstva, deo sigurno i politickim parijama. Takodje ta preduzeca vode nestrucni, bez integriteta i partijski kadrovi. Jedino resenje je departizacija a ne nametanje novih uslova zgradama. Profesionalno upravljanje i jasno utvrdjivanje nadleznosti javnih preduzeca!
Ko ne placa racune nece biti ni tuzen za dodatno odrzavanje – na rate, jer je takva odluka ustavnog suda iz 2002 godine pitanje je kakvi se krediti uzimaju po kakvim uslovima i ko sme da “orocava” novce gradjana, pogledajte hodisnje cifre nabavki cirka 1.2 milijarde ugradjuju se bar 50% muljanja sa nabavkama nepotrebne opreme namestaja informacionih sistema i prodaje magle sa pojedincima koji ih dobijaju uzastopno 10 godina sa kojima se usemili, sve po sistemu “dobar dan razgovor je zavrsen” magazin-tabloid.
Jova… Čika Jova je oniži, ali jak dekica od svojih 83 god… Nema dece, a žena mu je preminula pre više godina. Samac je. Medjutim, izuzetno vredan i neobično pokretan i jak za svoje godine, toliko da svima nama zimi pomaže oko čišćenja okućnica, razbijanje leda, odnošenja kabastih i odbačenih stvari… Sitne nadnice koje dobija samo su sporedan motiv njegovog angažovanja. Pre nekoliko dana sretnem ga kako sam sedi u jednom tržnom centru i posmatra ljude. Pozovem ga na pivo. Rado je prihvatio. Raspričao se o proteklom životu, gde je sve bio, šta je radio… Proputovao je svet kao gradjevinski radnik naših nekada velikih i u svetskim razmerama uspešnih gradjevinskih kompanija. Pitam ga, čikao Jovo, a kako je danas? Ma, dobro je, nije loše. Kolika ti je penzija? 30 iljadarki. A jel ti smanjiše ovi, jel bila veća? Jesu, 5 iljada. Ih, pa kako ih nije sramota, rekoh… Na to će čika Jova: “pa, šta će, mora se , država nema para… A i svima su smanjili, ne samo meni, neka, dovoljno je, važno je da stiže”… Ovo je autentičan razgovor. Za one kojima je voda ušla u uši i već vide oborenog Vučića, ovaj beogradski razgovor može delovati kao otrežnjujuć. Njemu treba pridodati još milion i po takvih istih razmišljanja i zaključaka. Uključujući – i ovo sa nastojnicima. Pavlović ispravno detektuje uzrok problema – ali, previdja činjenicu da se ogromna većina raznih “čika Jova”, zapravo, oduševiti tom idejom da se primetnom javašluku po zgradama – stane na put. O momentu doživljavanja svega kao otvaranje čitavog niza “novih radnih mesta”, da i ne govorim.
Ja govorim a ljudi me gledaju belo. Ljudska priroda je takva da funkcije mozga propadaju a stari postaju kao deca. Laki za manipulisanje,uplaseni i odvojeni od tokova, desavanja i realnosti. Najcesce su i nepismeni (u modernom smislu tj nemogu sami da dodju do informacija vec apsorbuju ono sto im se servira). U kuci imam jednog 70 godina sada starog inzenjera iz centra Beograda. Dzaba i skola, i struka i zivotna iskustva kada je on savresno plodno tlo za manipulaciju. A od njega ima gorih mnogo,zapravo je vecina takva. Ista je logika kao sto ste naveli u vasem komentaru. Ponasa se pod pretnjom i zivi u strahu. (da nece dobiti ni to penzije sto su mu vec osakatili bas kako im onaj manipulator Krkobabic otvoren i porucuje,a sve u ime svog premijera dok on skuplja nekretnitne ). Ja bih ovaj problem resio kulturno i civilizovano,a to je ukidanje prava glasa stanovnicima koji predju odredjenu starosnu granicu (osim ako nisu akademski gradjani ili dokazani intelektualci a to je zanemarljiv procenat). Zauzvrat im garantovati visinu penzija i uskladjivati je sa realnom potrosackom korpom ( a ne ovom laznom). Mislim da je to fer i mnogo optimizivanije i veca korist za sve. Oni bi bili sigurni,ne bi gusili ostatak drustva. Neka mi neko objasni kako covek od 75 ili 80 godina pred kojim nema nikakve buducnosti moze da donosi odluke kao npr ja koji radim sa amerikancima,nemcima,englezima, uvozim pare u zemlju i znam koliko je sistem nenormalan, naopak,pljackaski i korumpiran. Znam koliko opterecuju firme i kolko ih s eugasilo ili pobeglo iz zemlje iskljucivo zato sto parazitski sistem dobija podrsku uplasenih penzionere, i za to nemaju nikakvu odgovornost.
To je posledica jednog opakog virusa koji na ovom prostoru hara već 70 i kusur godina, neguje se od strane obaveštajnih službi i većine političkih garnitura a periodično se obnavlja tako da se njegove varijante na prvi pogled, malo razlikuju. Prvo je bio Titoizam, pa Slobizam, a sad imamo Vučićizam.
Lek koji bi (nakon smene režima i kažnjavanja odgovornih) bio vrlo efikasan protiv ovog virusa je sledeći:
U toku više meseci svakodnevno emitovanje na državnoj televiziji kratkih sekvenci iz Skupštine na kojima se vidi kako poslanici PUPS-a podžavaju predlog zakona o smanjenju penzija (kao i druge štetne zakone).
Ne bi bilo loše ni da se prikaže jedan dijalog koji je vođen malo pre prethodnih izbora. U tom periodu su predstavnici DJB mnogo govorili o neophodnosti “departizacije” – o prestanku prakse da se na mesta u državnoj upravi i javnim preduzećima dovode isključivo partijski kadrovi, bez ikakvih drugih kriterijuma. Pošto se o tome dosta govorilo i u medijima, više niko ovo nije mogao da ignoriše pa su čak i ministri, uključujući i premijera na rečima prihvatili to pravilo. Međutim, na jednoj sednici skupštine došlo je do obrta. Mlađan Dinkić je predložio da sve stranke potpišu dokument kojim se obavezuju da će sprovesti departizaciju i da neće gurati svoje partijske kadrove na mesta gde se zahteva stručnost i kompetentnost. Među poslanicima SNS-a, SPS-a i ostalih vladajućih partija je zavladao muk. Ali, iz neprilike ih je izvukao Stariji Krkobabić koji je doslovce rekao: “NE, MI SE S TIM NE SLAŽEMO. NAŠA POSLANIČKA GRUPA JE PROTIV TOGA!!!!” Bez ikakvog obrazloženja.
E, tako bi se većina ljudi, brzo izlečila od pomenutog virusa. A za one neizlečive poput “Čika Jove” tu je još jedan lek koji će ih sprečiti da ponovo pogreše. Lustracija, krivično gonjenje, pravosnažna osuda, konfiskacija imovine za lopove i mafijaše, uključujući i zabranu delovanja pojedinih stranaka ogrezlih u kriminalu i korupciji. Sve drugo je samozavaravanje.
Pet dinara mesečno po metru kvadratnom je za stan od 50 m2 =300 dinara. Godišnje 3.600,oo dinara? I za te pare hoćete da Vam neko održava lift, čisti ulaz i hodnik, menja sijalice, poliva cveće ispred zgrade, održava travnjak, popravlja klupe, kreči hodnike, betonira staze? Popravi krov? Javno preduzeće će se obogatiti na račun vlasnika stanova koji vrede 50 do 150 000 eura. Imate li neku bolju kritiku?
Gde je pdv, dalje odnosenje smeca itd, nisi nesto dobro sabrao, pokusaj jos jednom ali kreni od objavljenih nabavki -inverznom metodom -pravo u sustinu, dobijes godisnje 1, 3 milijarde dinara, saberes 2015, 2016 uzmes srednju vrednost, itd a ugradnju od 50% metodom ankete dobijes poredjenjem konkurentne trzisne cene za radove redovno tekuce invsticiono, nema lazi -cista prevara, mojim komsijama nude radove na krovu za 6000 evra prikazuju u dinarima i na rate pa drugacije izgleda, privatnik za isti posao nudi 2500 evra ali odmah na ruke, pa uzmes kredit, iporedis i vidis da te prave budalom.
Procesljajte i cistocu, Aca je u Americi -dok je on bio shef sve je radilo kako treba, krecu strajkovi jer partokratija i lencuge sa privatnih fakulteta potpuno urusavaju drustveni poredak.