Страначко запошљавање на штету квалитета рада, терање радника из јавних предузећа ликвидацијом истих, а у циљу довођења својих страначких на њихова места у новоформираном јавном предузећу, довођење руководилаца без искуства из Београда уместо запошљавања локалних стручњака, најављено преусмеравање државне земље ка великим компанијама уместо ка домаћим газдинствима, урушавање Апотеке Кикинда, истрага о којој се одједном ћути итд. главни су скандали који су обележили кикиндску локалну 2016.годину. А, шта смо ми за то време радили? Трудили смо се да грађани о свему томе што више знају, јер је урушавање слободе медија ограничило доступност информација широј јавности.
Долазак Зопаса – шта се у сенци дешавало и како смо реаговали?
Уместо субвенционисања нашим парама које смо очекивали, догодио се други скандал. За осамдесет радних места у фабрици „Зопас“ конкурисало је преко 1000 суграђана, а сви они су своју пријаву за посао морали да предају локалној самоуправи, уместо да за рад селекцију прођу преко Националне службе за запошљавање. Запошљавањем преко Општине уместо преко НСЗ отворио се простор злоупотреби новозапослених људи у сврху страначке кампање СНС-а и тако се партијски паразитски систем са јавног још једном прелио и у приватни сектор. Људи нису криви, систем је накарадан, дискриминишућ и крање зао. Зовемо га партијски паразитски систем и у кампањи ћемо видети његове жртве као главне активисте. Елементарна егзистенција кроз добијање скромног радног места је постала средство којим странке проширују страначку машинерију. Мрачна си, Кикиндо.
Отварање већ отворене фабрике – наше саопштење које је запалило друштвене мреже и пуно шире од Кикинде
Помпезно “отварање” француске фабрике “Мекафор” у индустријској зони у Кикинди пропратио је личним присуством и премијер Александар Вучић, који се пресецањем врпце пред камерама потрудио да скуп злоупотреби и у јавности створи привид да ту постоје неке његове заслуге. Све би то било лепо да Мекафор свој погон и раднике није само преселио из Сенте у Кикинду све са постојећим радницима, тако да није било отварања нових 50-ак радних места како је у медијима пренето.
Производња у МСК гомила дугове – неодрживо, али владајућој странци врло исплативо пословање
Иако је присуствовао свечаности поводом поновном обнављања производње у МСК у јесен 2015. и себи поново приписао заслуге за то, а и добио тим поводом гласове на протеклим изборима, премијер већ годину дана након тога признаје да поред Азотаре, Петрохемије, РТБ Бора и МСК Кикинда спада у групу предузећа где се државна (читај: наша) средства „бацају“. Још пре пар месеци само за гас је дуговао 30 милиона евра који ће се некако морати пребацити на леђа грађана. За остале дугове не смемо ни да питамо. Фабрика ће морати да ради докле је то СНС-овој нашминканој слици у јавности неопходно. Пустиће је низ воду вероватно кад обрну још један изборни круг и узму још једном метанолске гласове. На грађанима је да овога пута буду врло мудри.
Фабрика Тоза Марковић из стечаја ушла у паразитски систем
Након што је објављено да фабрика црепа Тоза Марковић излази из стечаја и да ће пословање преузети њен највећи поверилац “Србијагас”, кикиндски покрет Доста је било упозорио је на формулу партијског паразитског размишљања: Србијагас=СПС, Тоза Марковић=Србијагас, што доводи до тога да је и Тоза Марковић=СПС. Ова формула показала се тачном, јер је од августа ове године, када је фабрика изашла из стечаја, ту запослено бар
