Stranačko zapošljavanje na štetu kvaliteta rada, teranje radnika iz javnih preduzeća likvidacijom istih, a u cilju dovođenja svojih stranačkih na njihova mesta u novoformiranom javnom preduzeću, dovođenje rukovodilaca bez iskustva iz Beograda umesto zapošljavanja lokalnih stručnjaka, najavljeno preusmeravanje državne zemlje ka velikim kompanijama umesto ka domaćim gazdinstvima, urušavanje Apoteke Kikinda, istraga o kojoj se odjednom ćuti itd. glavni su skandali koji su obeležili kikindsku lokalnu 2016.godinu. A, šta smo mi za to vreme radili? Trudili smo se da građani o svemu tome što više znaju, jer je urušavanje slobode medija ograničilo dostupnost informacija široj javnosti.
Dolazak Zopasa – šta se u senci dešavalo i kako smo reagovali?
Umesto subvencionisanja našim parama koje smo očekivali, dogodio se drugi skandal. Za osamdeset radnih mesta u fabrici „Zopas“ konkurisalo je preko 1000 sugrađana, a svi oni su svoju prijavu za posao morali da predaju lokalnoj samoupravi, umesto da za rad selekciju prođu preko Nacionalne službe za zapošljavanje. Zapošljavanjem preko Opštine umesto preko NSZ otvorio se prostor zloupotrebi novozaposlenih ljudi u svrhu stranačke kampanje SNS-a i tako se partijski parazitski sistem sa javnog još jednom prelio i u privatni sektor. Ljudi nisu krivi, sistem je nakaradan, diskriminišuć i kranje zao. Zovemo ga partijski parazitski sistem i u kampanji ćemo videti njegove žrtve kao glavne aktiviste. Elementarna egzistencija kroz dobijanje skromnog radnog mesta je postala sredstvo kojim stranke proširuju stranačku mašineriju. Mračna si, Kikindo.
Otvaranje već otvorene fabrike – naše saopštenje koje je zapalilo društvene mreže i puno šire od Kikinde
Pompezno “otvaranje” francuske fabrike “Mekafor” u industrijskoj zoni u Kikindi propratio je ličnim prisustvom i premijer Aleksandar Vučić, koji se presecanjem vrpce pred kamerama potrudio da skup zloupotrebi i u javnosti stvori privid da tu postoje neke njegove zasluge. Sve bi to bilo lepo da Mekafor svoj pogon i radnike nije samo preselio iz Sente u Kikindu sve sa postojećim radnicima, tako da nije bilo otvaranja novih 50-ak radnih mesta kako je u medijima preneto.
Proizvodnja u MSK gomila dugove – neodrživo, ali vladajućoj stranci vrlo isplativo poslovanje
Iako je prisustvovao svečanosti povodom ponovnom obnavljanja proizvodnje u MSK u jesen 2015. i sebi ponovo pripisao zasluge za to, a i dobio tim povodom glasove na proteklim izborima, premijer već godinu dana nakon toga priznaje da pored Azotare, Petrohemije, RTB Bora i MSK Kikinda spada u grupu preduzeća gde se državna (čitaj: naša) sredstva „bacaju“. Još pre par meseci samo za gas je dugovao 30 miliona evra koji će se nekako morati prebaciti na leđa građana. Za ostale dugove ne smemo ni da pitamo. Fabrika će morati da radi dokle je to SNS-ovoj našminkanoj slici u javnosti neophodno. Pustiće je niz vodu verovatno kad obrnu još jedan izborni krug i uzmu još jednom metanolske glasove. Na građanima je da ovoga puta budu vrlo mudri.
Fabrika Toza Marković iz stečaja ušla u parazitski sistem
Nakon što je objavljeno da fabrika crepa Toza Marković izlazi iz stečaja i da će poslovanje preuzeti njen najveći poverilac “Srbijagas”, kikindski pokret Dosta je bilo upozorio je na formulu partijskog parazitskog razmišljanja: Srbijagas=SPS, Toza Marković=Srbijagas, što dovodi do toga da je i Toza Marković=SPS. Ova formula pokazala se tačnom, jer je od avgusta ove godine, kada je fabrika izašla iz stečaja, tu zaposleno bar
