Sećate li se godina etiketiranja „stranih plaćenika i domaćih izdajnika“. Bile su to godine tokom kojih su nas najviše unazadili, opljačkali i unesrećili političari koji su nas tada vodili dok se kroz javnost širila zlokobna retorika 90-ih, šetale kolone izbeglica, padale bombe, nizali se redovi za hleb i mleko, novac zamenili bonovi…
Stranim plaćenicima i domaćim izdajnicima nazivali su u cenzurisanim medijima sve koji su se borili protiv njih ili bili bar malo spremni da u javnosti izgovore reči koje im ne idu u prilog. Svidelo im se kako se takve prozivke dobro primaju kod zbunjenog i ratom preplašenog naroda, pa su tehniku usvojili kao plodonosnu i dalje je razvijali šireći spisak „strašila za narod“ stranim zaverama, špijunskim službama, velikim istočnim ili zapadnim prijateljima ili neprijateljima, a svo to vreme radili u skladu sa ličnim interesima čineći narod bednim. Neki su se ozbiljno obogatili.
Da se razumemo, ne kažem da su se strane države prema nama uvek ponašale lepo, ali je sigurno da su se naši političari prema nama ponašali još gore. Zapošljavali su i postavljali na funkcije isključivo podobne, najpre članove, a zatim članove ćutologe i malo po malo napravili mračan povlašćeni mutnim poslovima i zavetom ćutnje povezan svet koji je na kraju kupovao i diplome, samo da bi kakvim takvim papirom opravdao svoj, ničim dobrim zaslužen, visoki društveni položaj.
Nema ni stranih prijatelja, ni stranih neprijatelja. Ima samo domaćih i stranih interesa i pregovora i pronalaženja puta kroz sve to. U najvećoj meri uništenju domaće privrede i društva nisu doprinele ni strane zavere, ni špijuni, ni plaćenici, već sasvim domaći faktori. Šireći pred građanima maglu o istoku i zapadu, o majci Rusiji, ili spasiteljki Evropskoj uniji, o boljem sutra koje nikako nije dolazilo, kupovali su sebi vreme dok je sa mape nestajala jedna po jedna firma od koje smo živeli, dok su postavljanjem podobnih osvajali jednu po jednu poru javnog sektora stavljajući sve veći broj građana u, od stranke, a za posao, zavisan odnos. Stvarali su sve širu partijsku mašineriju.
I sada, kada periodično ponovo počinju da uzvikuju parole o zaverama, stranim silama, domaćim saradnicima stranih sila, ili već nađu neku novu ideju poput nedavno dvaput objavljivanog državnog udara samo u prste im treba gledati, jer je tad na delu jedan davno provaljeni kartaroški štos.
Naučili smo o tome nešto 90-ih i imamo znanje koje može da nam obezbedi neke drugačije godine. Umesto traženja spasilaca i krivaca van teritorije Srbije, pokret Dosta je bilo rešenje nalazi u njoj. Nema rešavanja problema bežanjem od njih i skrivanjem iza dobim delom fiktivnih uzroka. Rešenje za totalni raspad države i društva su uvođenje reda u javni sektor, raskid sa stranačkim zapošljavanjem i negativnom selekcijom ljudi za vodeće funkcije, odgovornost javnih službenika… Uvođenjem merenja rezultata njihovog rada oni sa kupljenim diplomama sami će se razbežati i stići na društvene margine gde im i jeste mesto, jer ne znaju da rade to što papir kojim mašu kaže da znaju. U uređenim uslovima se jednostavno ne bi snašli, oni samo po magli hodaju.
Na gore opisanim politikama, 2014. godine smo osnovali pokret Dosta je bilo i na izborima, posle svega mesec dana od osnivanja, osvojili oko 2 odsto glasova. U aprilu 2016. godine pod istim imenom i sa istim programom u 20 tačaka proverili smo da li građani smatraju da je naš put ispravan. I pored teškog pristupa bilo kom mediju osim interneta, osvojili smo preko 6% u Republici, ušli u Vojvođansku skupštinu i još 110 odborničkih mesta u lokalnim skupštinama. Sada 2017. godine postajemo nova politička partija, a program je i dalje isti.
Nema spasilaca ni na istoku, ni na zapadu. Sami radimo na tome da uvedemo Srbiju u red postupkom tačno obrnutim od onog koji ju je u ovo stanje doveo. Činimo to procesom koji zovemo raskid sa partijskim parazitskim sistemom koji je pojeo državu. To neće biti lako zbog postojanja onih snažnih starih dilova i zaveta ćutanja koji će se opirati, a koje zatičemo, ali sad kad je proces započet ispred svih nas je put koji sigurno vodi u neke drugačije godine.
Svetlana Kozić
predsednica poslaničke grupe “Dosta je bilo”u Skupštini Vojvodine
Odlican tekst!
Teorija zavere je nuzna. Mora se nizak standard, losa privredna situacija, siromastvo, nezaposlenost i drugo , krivica prebaciti na nekog trugo. To su strane drzave, masoni, Vatikam, komiterna, domaci izdajnici. Tako je bilo za vreme komunizma drugi kriv, devedesetih i sada. Mnogi tada su bili komunisti, pa socijalisti devedesetih i sada isti ljudi. Dacic je bio potparol SPS-a, Vucic ministar informisanja, Dracun i Lazanski rezimski novinari, nikolic potpresednik savezne vlade, Karic Milosevicev tajkun, Vulin visoki funkcioner JULa, Vucinic presednik neke male stranke za progon neistomisljenika., Bane ivkovic ministar nauke…. Jos iz dvehiljaditih doveli pojacanje iz stranaka DOS-a prevrtljivaca, zelnjih vlastoljublja, sa sumljivim poslovima….
Svi cesto vole prebaciti krivicu na drugog! Tako oni sada umesto da se poloze racune za lose stanje u zemlji govori se o drzavnim udarima.
Ni Istok ni Zapad nas nece spasti.
Ali zemlja mora ici ka EU -tu su zemlja okruzenja, tu su najbolji standardi, tamo nasi ljudi idu da zive i rade, tamo idu da se usavrsavaju, tamo idu da se skoluju, tamo idu da se lece….
Ako me sta odbija od tzv proevropske opozicije, to je ovaj evrofanatizam. Zemlje koje navodite kao primer: Nemacka, Danska, Francuska… su bile razvijene i uredjene mnogo pre osnivanja EU. Cak sta vise, standard prosecnog gradjanina, radnika u Nemackoj je bio mnogo bolji u to vreme nego danas. A zemlje EU danas su i Rumunija i Bugarska, pa si i dan danas tondrzave sa izuzetno niskim standardom i visokim stepenom korupcije.
U obzir treba uzeti kolika je visina javnog duga na primer Rumunije bila u vreme ulaska u EU a kolika je danas. Sad ce neko reci: “To su odskorasnje clanice, nisu jos stigle na nivo standarda EU”.
Sta mozemo reci za Grcku? To je jedna od najstarijih clanica pa se nalazi u ogromnoj krizi, i cesto je primer kako ne treba voditi ekonomsku politiku. Sem toga i dalje je Grcka u vrhu sto se tice steoena korupcije vlasti. Zatim Spanija u kojoj je kriza ogromna, stopa nezaposlenosti medju najvecom u Evropi…
Italija takodje…
A mogu navesti i primer Svajcarske koja nije clanica EU a zemlja je sa najvisim standardom u Evropi, ima najnizu stopu nezaposlenosti, moze se reci da je i najuredjenija zemlja. Sto se tice demokratije Svajcarska ima mozda i najveci stepen u svetu. Gradjani su kroz referendume kojimse odrzavaju najmanje 4 puta godisnje, direktno ukljuceni u odlucivanje o najvaznijim pitanjima. Svajcarska ima granice i carine koje perfektno funkcionisu.
Mi treba da se trudimo da postanemo uredjena drzava sa kojom ce svi zeleti da saradjuju. Treba da se uzdamo u svoje znanje i rad.
Niko nama na silu nece obezbediti lep zivot, ni evropske integracije ni savez sa Ruskom federacijom.
Sto bi rekli: “U se’, i u svoje kljuse.
Pa neka Vam je srećan put. Živi bili pa videli. Biranim rečima ste opisivali Vaše viđenje poslednje dve i po decenije a što je poprilično teško. Zaslužujete pohvale za trud i komentar.
Kada DJB dođe na vlast, prvo što bi trebalo uraditi je konstatacija zatečenog stanja. Nezavisno, nepristrasno utvrđivanje činjenica nasleđene ekonomije. Do detalja. I sve to reći narodu, bez uvijanja i transparentno.
A da se U Srbiji večito lažima nadgornjavaju, stara je istina. Predsednik vlade voli da spominje MMF, Svetsku banku i ostale svetske finansijske institucije, kao i poslednju “Doing Business” listu. Govori o ekonomskim uspesima, napretku Srbije, čak spominje kako privreda Srbije i u odnosu na skandinavske zemlje raste brže. Pa kad voli, da pogledamo malo šta kaže jedna od tih institucija, Svetska banka, o ekonomskom “uspehu” Srbije za vreme “istorijske” vlade AV:
Bruto nacionalni proizvod Srbije (period vlasti SNS)
2012: 40,74 mlrd dolara
2015: 37,16 mlrd dolara (uzeti u obzir promene kursa)
Izvor: http://databank.worldbank.org/data/reports.aspx?source=2&series=NY.GDP.MKTP.CD&country=SRB
Privredni rast:
2012: -1 %
2013: +2,6 %
2014: -1,8 %
2015: +0,8 %
Kumulativno za period od 4 godine – Srbija: +0,54 %
Kumulativno (isti period) Danska: +2 %, Švedska +7,76 %, Norveška 7,38 %
Izvor: http://databank.worldbank.org/data/reports.aspx?source=2&series=NY.GDP.MKTP.KD.ZG&country=SRB,DNK,SWE,NOR
Potencirajte ovo. Kada spomenu institucije koje ih “hvale”, poslužite se zvaničnim podacima tih institucija. Na spinovanje odgovarati činjenicama!
Direktor Zavoda za statistiku voli da naglašava kako je Srbija ostvarila fantastičan privredni rast. Međutim, na sajtu ove ustanove može se naći izveštaj o kretanju BDP Srbije u proteklih 20 godina gde se lepo vidi da Srbija još nije dostikgla nivo BDP iz 2013. Poplave iz 2014. su Vučiću došle kao “kec na jedanaest”, statistika beleži privredni rast u procentima, međutim ekonomija se još nije vratila na nivo iz šugave 2013! Takođe, MMF u svom izveštaju procenjuje da je nezaposlenost oko 22%, očigledno ni jedna ozbilja institucija ne veruje u zvanične statističke podatke kojima barataju predstavnici vlasti.
@Goran U ovome tekstu, kao i uopšte u politici DJB, nema nikakvog evrofanatizma, osim ako evrofanatzimom smatrate težnju da Srbija liči na uređene i razvijene evropske države. Što se tiče Rumunije i Bugarske, mnogi u Srbiji i dalje misle da su to iste zemlje kao sa početka devedesetih godina. Naravno, to su i dalje relativno siromašne države i ne mogu se meriti sa razvijenim državama Evrope, međutim te zemlje su doživele veliki napredak od kada su članice EU. Prošle godine sam bio tri puta u Rumuniji, prešao sam stotine kilometara i svi putevi su bili odlični, tek obnovljeni. Pre nekoliko godina sam prvi put išao u Temišvar, i put je bio dosta loš i pun zakrpa, sada je nov i ravan kao pista. Da ne pominjem stopu nezaposlenosti koja je u Rumuniji oko 5%, izuzetno nizak nivo javnog duga i BDP po stanovniku koji je sada značajno veći od BDP po stanovniku Srbije. Ako ste sada pomislili “a prosečna plata je kao u Srbiji”, i to je varka. Prosečna zarada u Rumuniji je nešto veća, međutim kada se računa prosečna zarada u obračun ne ulaze oni koji nemaju nikakvu zaradu, a njih je u Srbiji preko 20%, osim toga u Srbiji u obračun prosečne zarade ne ulaze primanja preduzetnika i zaposlenih kod preduzetnika – ukupno oko 500.000 ljudi! To je nedavno objasnio MIlan Knežević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća. Realna prosečna zarada u Srbiji je oko 250 evra. Pored toga, Srbija mora da uzima kredite da bi isplatila penzije i zarade u javnom sektoru, a Rumunija i Bugarska to ne čine već isplaćuju plate i penzije, kolike god da su, iz realnih izvora. Pitajte ljude iz IT sektora kakvi su uslovi za poslovanje u Rumuniji i Bugarskoj, bili biste šokirani našim zaostajanjem. Ja nisam “evrofanatik”, samo mi se ne sviđa da živim u državi koja je po svim kriterijumima na dnu Evrope. Logično je da se poredimo sa nama susednim i sličnim državama.
Dobar komentar.
Ako tome dodamo da Rumunija i Bugarska imaju slobodan pristup tržištu EU od oko 600 miliona dobro situiranih građana i firmi a mi u Srbiji ograničenja koja nam netransparentno nameću “Uvoznički” i , po meni još gori, “Izvoznički” lobi.
O slobodnom protoku ljudi, robe, ideja, kapitala i usluga da i ne govorim. Doduše za ovo nije potrebno da budemo članovi EU (kao npr. Norveška) ali moramo da imamo uređen i kompatibilan sistem.
I ja sam bar 80% vremena u toku godine van Srbije. Posao mi je takav da obilazim celu Evropu, od Grcke do Skandinavije, Britanije, Spanije…
Rumunija pokazuje odredjeni razvoj u severozapanom delu. Istok i jug je i dalje mnogo jadniji cak i od Srbije. Stopa nezaposlenosti je mozda niza ali samo iz razloga sto su po otvaranju granica milioni rumuna preplavili Evropu. U Belgiji, Holandiji, Francuskoj, Nemackoj… nema firme gde ne rade desetine rumuna na najprostijim poslovima. IT sektor je oblast gde se sa najmanje finansijskog ulaganja moze zapoceti posao. To je i u Srbiji uspesna grana privrede. Ali to je sektor koji ne moze zaposliti milione ljudi namesta za nize obrazovane radnike. Sto se tice puteva, grade ih i u Srbiji. Nikakav to nije pokazatelj. Vecina se gradi iz kredita. Inace industrijska proizvodnja u Rumuniji je drasticno opala. Desetine hiljada preduzeca je zatvoreno. Ekonomija Rumunije je drasticno okrenuta uvozu. U prvo vreme su dolazile strane kompanije i otvarale fabrike po Rumuniji i to bas zbog jeftine radne snage, medjutim kada je rumunima omoguceno da rade na zapadu, oni su odlazili, a kompanije su pocele da zatvaraju pogone jer nisu imale interesa da ih plate onako kao sto bi placale radnike u maticnim zemljama.
Razvoj koji ima Rumunija ne obezbedjuje buducnost mladih u zemlji, vec samo sansu da odu iz Rumunije.
Ovo vazi isto i za Bugarsku. U malo boljem polozaju je Poljska i to zahvaljujuci sto je bliza zapadnoj evropi, Nemackoj. I Poljaci su masovno otisli na rad, ali zbog blizine veliki deo se vikendom vraca u Poljsku, tako da od njihovih zarada veci deo se trosi u Poljskoj a samo najneophodnije u zemljama u kojima rade.
To je fiansijska inekcija koja razvija Poljsku. Poljska je istovremeno zemlja koja predstavlja direktnu vezu izmedju zapadne evrope i ruskog trzista, pa i tu ima velike koristi. Najveci rast je u oblasti transporta.
Ja ne zelim da Srbija postane kao Rumunija ili Bugarska jer to su zemlje gde roditelji sa decom pricaju preko skajpa kao sto SR cesto pominje.
Ulaskom u Evropsku uniju necemo postati ni Danska ili Nemacka.
To su zemlje kojima su vekovi trebali da postanu to sto jesu i kao sto rekoh, one su bogate i uredjene usle u EU. Iz njih radnici ne idu u Rumuniju, Bugarsku, Madjarsku..
Dobro znam o cemu pricam. Zato i jesam evroskeptik. Ako je i za DJB jedina alternativa ulazak u EU onda ja ne zelim vise da gubim vreme ovde u Srbiji. Bolje odmah da trazim iseljenicku vizu jer ne vidim perspektivu, isto kao sto je ne vidim ni sa sadasnjom vlascu.
Mogu da razumem ovakve komentare jer smo mi daleko ispod nulte tacke po vecini pozitivnih kriterijuma, slikovito receno’ borimo se za vazduh’ radi opstanka. Nazalost i dalje provejava ideja da je materijalno blagostanje ono cemu treba teziti a sto su inace u dobroj meri na zapadu postigli.
Sve sto znate od nekoga ste culi pocev od vaseg imena i jezika kojim govorite pa do sistema vrednosti koji bastini vasa zajednica.Danas je moguce saznati i kako gledaju druge zajednice o tim pitanjima i porediti sa kod nas uvrezenim stavovima.Ono sto je u nasim glavama je kompilacija svega toga [pojednostavljeno receno] i u tim okvirima.Ako zelimo iskorak moramo preko tih granica jer su ove nastale spontano na pravcu interesa drustvenih faktora tj nisu smisljene predhodno.
Sve je u sustini jednostavno shvatiti , moramo samo krenuti od nasih zelja .Prva iako se podrazumeva mora biti da budemo zivi a odmah zatim da budemo psihofizicki zdravi [ pritom te zelje moraju obuhvatiti i nase potomke].Ako krenete od tih zelja da bi smo ih ostvarili moramo organizovati zivot i licni i drustveni na nacin da se nista ne sme kositi sa dostizanjem osnovnog cilja. Lako je dalje, angazujemo relevantne nutricioniste da stvore sliku kako jedana zajednica treba da se hrani a da ostane na liniji osnovnih zelja sto se potom pretvara u zadatak za nasu poljoprivredu.Psiholozi i strucnjaci fizicke kulture nam moraju reci kako odgajati decu itd.Dalje kakva nam je privreda potrebna da ostvarimo svoje ciljeve…sve se postepeno namesta u celinu a proces stvaranja je podredjen osnovnim ciljevima.Jedino je ovakav pristup objektivan i racionalan i efikasno dovodi do rezultata. . Svi ostali nacini su deo istorijske spirale po kojoj se krecemo otkad postojimo.