Стратегија развоја ЈКП Београдских електрана (израдио DELOITTE и IREN Energia-Torino) за наредних 10 година, са пројекцијом за још 20 година, усвојена је на телефонској седници 18. новембра 2016. године. Чланови Надзорног одбора и менаџмента ЈКП “Београдске електране” гласали су за увођење енергетског холдинга. Само по себи је скандал да је о веома важном питању одлучивано на телефонској седници. Такође, 19. децембра 2016. године, градоначелник Синиша Мали донео је и решење којим оснива Фонд за енергетску ефикасност града Београда.
С друге стране, једним другим стратешким (кровним) документом града Београда, који је у завршној фази израде, Стратегија развоја града Београда (израдио PALGO centar), до почетка децембра месеца 2016. године није било предвиђено увођење београдског енергетског холдинга. Пошто Палго центар није предвидео формирање енергетског холдинга, чудно је да је одлука о томе ипак напречац донета у гарду. Све ово рађа сумњу у мотиве и циљеве који стоје иза одлуке да се формира енергетски холдинг. Због тога је важна транспарентност у поступку усвајања, као и увид стручне јавности код реализације техничких предлога и решења у свакој од фаза имплементације.
Да би се спровеле одлуке о енергетском холдингу потребне су додатне активности код усвајања нове и додатне законске регулативе и законских решења из области енергетике град Београд и Србије како би се обезбедио спроводив, реалан и стимулативан правно формални оквир за одговорно и самостално газдовање и управљање енергетским ресурсима на територији Града Београда, а у складу са енергетским ресурсима и потенцијалом којима Београд располаже.
На једној од седница Скупштине града Београда, током децембра месеца 2016. године и формално је усвојена Стратегија развоја ЈКП Београдских електрана, односно и формално увођење енергетског холдинга. Под формом финансирања стратешких енергетских пројеката од важности за град Београд, предвиђа се формирање београдског енергетског холдинга, где би највеће друштво било Београдске електране и оно би заснивало “партнерске” односе са приватним капиталом на појединим профитабилним пројектима. Јавно предузеће које је додељено страначком менаџменту у партијској подели плена имаће пресудан утицај на одлуке о уласку приватног капитала у газдовање неким енергетским ресурсом или енергетским потребама грађана.
У таквој подели карата јасно је да се отвара могућност злоупотребе у оквиру реализације енергетске политике, односно могућа је злоупотреба моћних интересних група који би могли за своје потребе да искористе формирање београдског енергетског холдинга и Фонда за енергетску ефикасност града Београда.
Овакав енергетски холдинг би управљао енергетиком града Београда – енергетским ресурсима, реализовао све енергетске пројекте, заснивао партнерске односе (ЈПП) са приватним инвеститорима и кроз реализацију пројеката извлачио би профит за ћерке фирме и своје клијенте. Није проблем у томе да приватни партнери зараде, уосталом мотиви за јавно-приватно партнерство и јесу зарада. Међутим, досадашња пракса у граду (Савамала) и нетранспарентан начин на који се ушло у планирање енергетског холдинга, уз мањак регулативе и избегавање стручног саветовања, отвара простор за нове малверзације у којима неће бити никог да штити интересе града и грађана, већ ће могуће само омогућити богаћење приватницима. Покрет “Доста је било” захтева да се у сва јавно-приватна партнерства улази на потпуно транспарентан начин и уз потпуно укључивање стручне јавности.
Јово Бомештар
члан покрета “Доста је било”, Нови Београд
У прилогу
Одлука са телефонске седнице
Решење о оснивању Фонд за енергетску ефикасност града Београда
Energetika je u svakoj zemlji strateska infrastrukturna privredna grana, koja obuhvata sve aktivnosti razlicitih energetskih sektora i korisnika (i grada Beograda). Energetika je privredna grana koja se bavi svim vidovima energije – pocev od obezbedjenja energetskih sirovina, transporta tih sirovina, kao i pretvaranja iz jednog u drugi vid komercijalne i upotrebljive energije te njenog iskoriscenja kod krajnjeg potrosaca. Ima dominantan uticaj na ekonomske tokove i razvoj drugih privrednih grana gde se takva energija trosi u bilo kom vidu – industrija, transport, poljoprivreda i slicno.
Uvodjenje konkurencije u snabdevanje energijom u mnogim zemljama je praceno privatizacijom pojedinih ili svih komponenti javnog energetskog sektora. Privatizacija je proces u kojem se javna ili drzavna vlasnistva preduzeca u sektoru energetike prodaju privatnim investitorima. Na taja nacin ona postaju privatne kompanije koje posluju na bazi profita. Ali privatizacija nije uslov za uvodjenje konkurencije u sektor energetike.
Postavlja se pitanje sta je onda Energetski holding u kombinaciji sa Fondom za energetsku efikasnost, pa “mutant privatizacije“.koji je kao takav mogao da se nametne vec iscrpljenim i osiromasenim gradjanima Beograda.
DOSTA JE BILO ovakvih i slicnih MUTANT KOMBINACIJA SA CILJEM KONACNE PRIVATIZACIJE.
Javna je tajna da je NABUKO zapravo bio planiran da Evropu primarno snabdeva gasom kada USA sve drzave na trasi gasovoda Nabuko po kratkom postupku “DEMOKRATIZUJU“. Procene od strane eksperata u Srbiji govore da je Nabuko bio vise politicki nego energetski projekat.
Iz istih razloga sagledavajuci sve dostupne cinjenice i materijal vezan za ovaj Fond i Energetski holding da se zakljuciti da je po sredi POLITICKI FOND I POLITICKI HOLDING, nalik “Savamali“ sa ciljem da se “DEMEOKRATIZUJU ENERGETSKI IGRACI“
DO POBEDE,
Don Cedomir VELIKI