Strategija razvoja JKP Beogradskih elektrana (izradio DELOITTE i IREN Energia-Torino) za narednih 10 godina, sa projekcijom za još 20 godina, usvojena je na telefonskoj sednici 18. novembra 2016. godine. Članovi Nadzornog odbora i menadžmenta JKP “Beogradske elektrane” glasali su za uvođenje energetskog holdinga. Samo po sebi je skandal da je o veoma važnom pitanju odlučivano na telefonskoj sednici. Takođe, 19. decembra 2016. godine, gradonačelnik Siniša Mali doneo je i rešenje kojim osniva Fond za energetsku efikasnost grada Beograda.
S druge strane, jednim drugim strateškim (krovnim) dokumentom grada Beograda, koji je u završnoj fazi izrade, Strategija razvoja grada Beograda (izradio PALGO centar), do početka decembra meseca 2016. godine nije bilo predviđeno uvođenje beogradskog energetskog holdinga. Pošto Palgo centar nije predvideo formiranje energetskog holdinga, čudno je da je odluka o tome ipak naprečac doneta u gardu. Sve ovo rađa sumnju u motive i ciljeve koji stoje iza odluke da se formira energetski holding. Zbog toga je važna transparentnost u postupku usvajanja, kao i uvid stručne javnosti kod realizacije tehničkih predloga i rešenja u svakoj od faza implementacije.
Da bi se sprovele odluke o energetskom holdingu potrebne su dodatne aktivnosti kod usvajanja nove i dodatne zakonske regulative i zakonskih rešenja iz oblasti energetike grad Beograd i Srbije kako bi se obezbedio sprovodiv, realan i stimulativan pravno formalni okvir za odgovorno i samostalno gazdovanje i upravljanje energetskim resursima na teritoriji Grada Beograda, a u skladu sa energetskim resursima i potencijalom kojima Beograd raspolaže.
Na jednoj od sednica Skupštine grada Beograda, tokom decembra meseca 2016. godine i formalno je usvojena Strategija razvoja JKP Beogradskih elektrana, odnosno i formalno uvođenje energetskog holdinga. Pod formom finansiranja strateških energetskih projekata od važnosti za grad Beograd, predviđa se formiranje beogradskog energetskog holdinga, gde bi najveće društvo bilo Beogradske elektrane i ono bi zasnivalo “partnerske” odnose sa privatnim kapitalom na pojedinim profitabilnim projektima. Javno preduzeće koje je dodeljeno stranačkom menadžmentu u partijskoj podeli plena imaće presudan uticaj na odluke o ulasku privatnog kapitala u gazdovanje nekim energetskim resursom ili energetskim potrebama građana.
U takvoj podeli karata jasno je da se otvara mogućnost zloupotrebe u okviru realizacije energetske politike, odnosno moguća je zloupotreba moćnih interesnih grupa koji bi mogli za svoje potrebe da iskoriste formiranje beogradskog energetskog holdinga i Fonda za energetsku efikasnost grada Beograda.
Ovakav energetski holding bi upravljao energetikom grada Beograda – energetskim resursima, realizovao sve energetske projekte, zasnivao partnerske odnose (JPP) sa privatnim investitorima i kroz realizaciju projekata izvlačio bi profit za ćerke firme i svoje klijente. Nije problem u tome da privatni partneri zarade, uostalom motivi za javno-privatno partnerstvo i jesu zarada. Međutim, dosadašnja praksa u gradu (Savamala) i netransparentan način na koji se ušlo u planiranje energetskog holdinga, uz manjak regulative i izbegavanje stručnog savetovanja, otvara prostor za nove malverzacije u kojima neće biti nikog da štiti interese grada i građana, već će moguće samo omogućiti bogaćenje privatnicima. Pokret “Dosta je bilo” zahteva da se u sva javno-privatna partnerstva ulazi na potpuno transparentan način i uz potpuno uključivanje stručne javnosti.
Jovo Bomeštar
član pokreta “Dosta je bilo”, Novi Beograd
U prilogu
Odluka sa telefonske sednice
Rešenje o osnivanju Fond za energetsku efikasnost grada Beograda
Energetika je u svakoj zemlji strateska infrastrukturna privredna grana, koja obuhvata sve aktivnosti razlicitih energetskih sektora i korisnika (i grada Beograda). Energetika je privredna grana koja se bavi svim vidovima energije – pocev od obezbedjenja energetskih sirovina, transporta tih sirovina, kao i pretvaranja iz jednog u drugi vid komercijalne i upotrebljive energije te njenog iskoriscenja kod krajnjeg potrosaca. Ima dominantan uticaj na ekonomske tokove i razvoj drugih privrednih grana gde se takva energija trosi u bilo kom vidu – industrija, transport, poljoprivreda i slicno.
Uvodjenje konkurencije u snabdevanje energijom u mnogim zemljama je praceno privatizacijom pojedinih ili svih komponenti javnog energetskog sektora. Privatizacija je proces u kojem se javna ili drzavna vlasnistva preduzeca u sektoru energetike prodaju privatnim investitorima. Na taja nacin ona postaju privatne kompanije koje posluju na bazi profita. Ali privatizacija nije uslov za uvodjenje konkurencije u sektor energetike.
Postavlja se pitanje sta je onda Energetski holding u kombinaciji sa Fondom za energetsku efikasnost, pa “mutant privatizacije“.koji je kao takav mogao da se nametne vec iscrpljenim i osiromasenim gradjanima Beograda.
DOSTA JE BILO ovakvih i slicnih MUTANT KOMBINACIJA SA CILJEM KONACNE PRIVATIZACIJE.
Javna je tajna da je NABUKO zapravo bio planiran da Evropu primarno snabdeva gasom kada USA sve drzave na trasi gasovoda Nabuko po kratkom postupku “DEMOKRATIZUJU“. Procene od strane eksperata u Srbiji govore da je Nabuko bio vise politicki nego energetski projekat.
Iz istih razloga sagledavajuci sve dostupne cinjenice i materijal vezan za ovaj Fond i Energetski holding da se zakljuciti da je po sredi POLITICKI FOND I POLITICKI HOLDING, nalik “Savamali“ sa ciljem da se “DEMEOKRATIZUJU ENERGETSKI IGRACI“
DO POBEDE,
Don Cedomir VELIKI