Када погледамо демографску мапу Србије јасно је да се све негативан природни прираштај броја становника у нашој земљи прети свим крајевима државе. Мања места су нарочито погођена. Ово је прича о Кикинди, али важи и за ваш крај, где год да у Србији живите.
За време деведестих година прошлог века велики број младих људи напустио је Кикинду. Тачна евиденција не постоји, јер многи и данас имају у њој пребивалиште, а фактичко боравиште у већим градовима (Београд или Нови Сад) или у иностранству. Постоје примери да од некадашњих завршних школских одељења од тридесетак ученика, у Кикинди данас живе свега две три особе. Где су нестале читаве генарације младих, способних и образованих људи? Да ли постоји начин да се они врате и помогну својој локалној заједници да избегне стање напуштености?
Након завршених средњих школа или факултета млади се све ређе одлучују да остану у Кикинди. Већина, већ након неколико месеци чекања на листи Националне службе за запошљавање схвати да је запослење у струци ту немогућа мисија и одлучују се да оду. Посла једноставно нема, јер је већина производних погона угашена. Они постојећи, тзв „гиганти“ који наизглед привређују, или су пред стечајем или су непосредно изашли из њега, или су плате у њима довољне тек да или једете, или платите рачуне. За оба трошка не може да се заради. Зато и запослени, кад приме мизерне минималне зараде, схватају да боље будућности за њих овде нема, напуштају све, и одлазе „трбухом за крухом“.
Крајем прошлог века велики број Кикинђана отишао је у САД, Канаду и у германске земље. У последње време више је присутан тренд одласка у бивше социјалистичке земље Словачку, Чешку и Русију, мада и даље постоји исељавање према западу. Мађарско држављанство које отвара сва врата у ЕУ, није узео само онај који заиста није имао законско право да га стекне. Бежи ко где стигне, а за обим исељавања се све чешће може рећи да поприма особине масовне сеобе. Цифре кажу да је у 2015.години Србију напустило 50-ак хиљада људи. То је више него једна Кикинда!
Данас су просто ретке породице из којих бар неко од родбине није негде „напољу“,а чести су случајеви да су родитељима сва деца у иностранству.
Негативни природни прираштај је већ дуго времена присутан. Све се мање деце рађа, у клупама је све мање првака, а број смртности је повећан. Последњих година су се у Кикинди гасила читава одељења првих разреда, а учитељи остали без уписаних ђака. Старије становништво од преко 50 година чини готово половину укупног становништва.
Извор: Цивилон
Када се упореде подаци са последњег пописа, они су свакако забрињавајући.Фактички за десет година број становника се смањио за око 7.500,00 људи!!! Србија годишње губи једну Кикидну, а Кикинда је за 9 година изгубила више становника од броја који живи у њеном највећем селу – Мокрину.
Према извештају матичарске службе у периоду од 10.01.2017 до 13.01.2017 у нашем граду рођено је само троје деце, а број умрлих од 08.01.2017 до 13.01.2017 је чак 47 грађана!!! Поред исељавања и стопа негативног прираста становништва (беле куге) је огромна.
Дакле све нас је мање, а одговорни ништа не предузимају да побољшају и стимулишу рађање. Нису за слаб наталитет крива ни лоша породилишта, нити су криве породице које се одричу рађања деце. Кривица је у потпуности заснована на безнађу, неизвесности голог опстанка, али оне који нам кроје услове живота није брига за то.
Основни кривац за овако катастрофално демографско стање је држава. Политичке партије протеклих деценија, па и данас, се просто утркују да грађанима што јаче звецкају оружијем и неке чак и поново причају да ће да младе људе шаљу на фронт. Док су нас тако „бранили“ ранијих деценија, територија нам се смањивала, а људи гинули. Хвала, немојте нас више бранити. Нико на власти не нуди конкретно решење за горући проблем што грађани не могу да предвиде и колко толко планирају будућност, па не проширују ни породице. Ко сме да роди дете кад не зна да ли ће моћи да га храни, облачи и школује?!
Држава ниста не предузима да успостави равномеран регионални развој, јер већ годинама највећи део новчаних токова усмерава према Београду и Новом Саду. Тамо је више гласача, па им се треба умилити пред изборе. То колико гласова може да им донесе Београд или Нови Сад, Кикинда никада неће моћи, па хитају тамо да „направе резултат“, сниме га и емитују на свим каналима док грађанима не отупи бес. Али, и то тамо је мало, само пред изборе и нестабилно. Уместо да новац усмеравају путем поделе партијског плена у џепове својих послушника које запошљавају и унапређују им положаје, требало би да га правилно усмеравају на боље услове привређивања и живота како би се грађанима вратила вера да је ово земља у којој се лепо и радо живи и одмах обуставио овај погубан тренд одумирања и расељавања нације.
У мањим срединама неопходно је створити нови амбијент да би породице ту остајале и имале сву потребну заштиту, као и запослење са редовном зарадом достојном човековог рада.
Само економски јака држава која је социјално одговорна може решити овај проблем. Покрет Доста је било се залаже за стварање бољих услова за домаће предузетништво и пољопривреду, за увођење реда у јавни сектор како би се што пре осетило да су услови за пословање мање компликовани и административне баријере уклоњене, за социјалне услуге доступне свима тј. одговорну социјалну заштиту, за укидање страначког запошљавања по накарадним критеријумима и отварање конкурса за радна места под истим условима за све, за прекид праксе бескрајног субвенционисања радних места код страних/великих инвеститора, док домаће породице предузетници и пољопривредници не могу ни да сањају да од државе добију повластицу било које врсте у том обиму. Против смо дискриминације домаћих у корист страних фирми. Против смо распродаје и давања у дугорочни закуп државног пољ.земљишта странцима и тајкунима, јер та земља треба нашим суграђанима да би остали да живе овде. Залажемо се за децентрализацију јавног новца и моћи, како би се омогућило да и мала места имају своје финасије и могућност да се развијају у складу са својим приоритетима и одлукама које сама доносе. Оно што је алармантно је да ћете ретко чути да политичари старих политичких опција о теми нестајања нације у опште говоре на овакав начин, а баш то је најхитније решити.
Кикиндски тим покрета Доста је било
Коментариши