Ауторски текст Војводина

Да ли прескупо плаћамо услуге топлана?

У претходном тексту Рачун за грејање – реалан или не бавили смо се енергетском ефикасношћу стамбених зграда која зависи од квалитета уграђене топлотне изолације и њеним утицајем на износ на Вашем рачуну за даљинско грејање. Овим текстом даље разјашњавамо финансијски аспект и дајемо одговор на питање да ли нам топлане наплаћују превисоке суме за своју услугу.

Математику ћемо извући на основу примера топлане у Зрењанину, а Ви можете на основу овог примера покишати да израчунате исто за свој град, ако у Зрењанину не живите.

Тарифни купци знају изворну цену фиксног и варијабилног дела ЈКП Градске топлане Зрењанин и износе на својим месечним рачунима. Међутим не знају цену испоручене енергије. Цена испоручене енергије нам је важна да би смо могли да је упоредимо са ценом енергије која може да се испоручи из природног гаса јер је природни гас енергент Градске толане. Овај однос нам је важан и показаће нам стварну ефикасност топланског система.
Рачуница је спорведена за важеће цене без пореза фиксног, варијабилног дела и природног гаса, за различите енергетске класе објеката. Узели смо за пример стан од 55m². Резултати су дати табеларно:

Видимо да се цена испоручене енергије топланског грејања веома разликује за различите енергетске класе објеката (задња колона прва табела). Енергетски ефикаснији објекти имају мање укупне рачуне због мање потрошње, али је цена испоручене енергије већа због великог фиксног дела рачуна за грејање. Такође можемо да видимо да се цена испоручене енергије за гас не разликује много јер је цена фиксног дела свега 150дин/месечно (задња колона друга табела).

Односом цене енергије из гаса и стварне цене енергије топланског грејања можемо доћи до степена корисности топланског система.

Ефикасност топланског система не прелази 0.6 (60%) и опада што је објекат енергетски ефикаснији. Грејање енергетски ефикасних објеката путем градске топлане је потпуно неисплативо. Конвенцијални системи централног грејања на гасне котлове имају свој ефикасност која је далеко већа, износи око 0.85 (85%). Грејање на топлану је дакле скупо из два разлога који највероватније подједнако утичу на високу цену: неефикасности система, нереално високе изворне цене грејања.

Сведоци смо да се све чешће организују протести незадовољних грађана, а разлог незадовољства је цена услуге коју пружају топлане. Надам се да сам успео да допринесем транспарентности обрачуна цифре коју плаћате. Овакав садржај који омогућава да се грађани информишу би требало да буде обавезан садржај веб сајтова ових предузећа и покрет Доста је било ће инсистирати да се таква пракса и уведе.

Александар Коровљев дипл.маш.инж.

ДЈБ Војводина

ДЈБ Војводина

2
Оставите коментар

avatar
2500
2 Comment threads
0 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
2 Comment authors
BbilMarko Recent comment authors
најновији најстарији
Marko
Гост
Marko

Pozdrav. Naglasavam.
Imamo situaciju da se racuni za zgrade u beogradu naplacuju i leti i zimi.
Logika je da Toplane budu u kooperaciji sa Hidrometeroloskim zavodom i da ta institucija diriguje kada toplane da rade grejanje i da samo tada stize naplata.
Takodje, preko interneta ili licno u instituciji toplane, gradjani bi mogli da odjave grejanje i zimi, ako su na putovanju i sl.

Bbil
Гост
Bbil

Podrzavam i pozdravljam smer pisanja clanaka.
U prethodnom clanku nisam dovoljno definisao pitanje. Naime da li raspolazete podacima na koji nacin se utvrdjuju fiksni troskovi grejanja? Da li toplane jednostavo saberu sve troskove poslovanja i gubitke, a potom sve to podele na broj korisnika (kvadrata prostora)? Ukoliko je tako, koji je mehanizam da toplane smanju gubitke i da budu efikasnije?

Bilo bi zanimljivo videti pregled fiksnih troskova po gradovima (ukoliko se razlikiju) izrazenih u odnosu na duzinu toplovodne mreze.

S obzirom na to da sam elektroenergeticar uvek mi je postojala dilema zasto se sistem grejanja ne uredi kao distributivni sistem elektricne energije, jer je analogija potpuna. Potrebno je da mreza i operater mreze budu u drzavnom vlasnistvu, a da pristup sistemu kao proizvodjaci imaju svi kome se to i isplati.

Vidim da pominjete Zr. Posto sam i sam iz Zr, garantujem Vam da u Opstini Zr postoji bar 5 poljoprivrednih proizvodjaca koji imaju finansijska sredstva, a i energente (biomasu) da isfinansiraju gradnju malim toplana od par MW. Svedoci smo kako rastu mini elektrane, a mini toplane su znacajno jeftinije.

Takodje, bilo bi korisno da pokret/stranka imaju forume na kojima bi strucna javnost mogla da daje viziju nekih strateskih pitanja.

Toliko od mene…

Zahvaljujem na ranijim odgovorima.