Neznanje je moć

Od pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima, Pol Krugman gotovo da nije objavio kolumnu u Njujork Tajmsu, koja se bavi nečim drugim do kritikom onog što čuveni nobelovac slikovito opisuje kao Trampov diznilend (Trumpland). Čitajući Krugmanove kolumne, shvatio sam koliko mi nedostaje njegov srpski savremenik. I Politika je, kao i Njujork Tajms, imala svog kolumnistu iz reda poznatih ekonomista koji se bavio sličnim temama na sličan način. Reč je o profesorki Danici Popović.

Profesorku sam upoznao preko Politike. Imali smo nimalno nežne razmene mišljenja u nekoliko brojeva ovog uglednog lista. Iako smo oboje tada kritikovali rad vlade, ostalo je prostora i da se, onako demokratski, sukobimo oko pojmova jednoumlja i demokratije. Sećam se da je profesorka u svom odgovoru na moj tekst tada sarkastično primetila da nije znala da sudbina demokratije zavisi od Politike. I bila je u pravu. Ne zavisi demokratija od Politike, već Politika zavisi od demokratije.

Danice Popović više nema u Politici. Kao ni mnogih drugih kolumnista iz tog vremena. Ali Krugman i dalje piše. A evo kakvo je po njemu stanje u američkoj administraciji. Činjenica je da birače Donalda Trampa ne interesuju skandali, i da će proći određeno vreme dok na sopstvenoj koži ne osete posledice neozbiljne politike. Da obrazovano biračko telo nije bilo u zabludi i da je znalo da Hilari Klinton nije baš nemoralnija i od samog Trampa, pitanje je kakvi bi bili rezultati izbora. Trampova administracija nema plan za rešavanje bilo kog važnog pitanja, pokazuje ogromnu neozbiljnost i pitanje je na koji će način uspeti da se izbori sa nadolazećim izazovima. Parole iz predizborne kampanje se svakako ne mogu implementirati u realnu politiku, a sve i da mogu, vlast nema dovoljno stručnosti za tako nešto. Neznanje je moć, piše Krugman i ocenjuje da je Tramp verovatno najnestručnija ličnost koja je ikada kročila u Belu kuću.

Sa olakšanjem možemo primetiti da mi slične probleme nemamo. Naši birači već dugo vremena ne biraju manje od dva zla. Jer oni ne greše. Njihov izbor je uvek i svuda ništa manje bezgrešni Aleksandar Vučić. Na sreću, u Srbiji nema izroda poput Krugmana, a sve i da takav plaćenik postoji, nezavisni mediji bi o njemu sigurno napravili serijal iz koga bi javnost saznala sve o takvom lopovu koji se usudio da bezočno laže o vlasti. Baš zato što su naši krugmani odavno poslati tamo gde im je mesto, Srbiji cvetaju ruže na svim poljima. BDP vrtoglavo raste, niču škole, bolnice i auto-putevi, a slobodna štampa i istraživačko novinarstvo imaju tu čast da u ovom istorijskom trenutku javnost izveste o kolektivnom preporodu.

Ključ za uspeh dakle postoji. A on je krajnje jednostavan. Ako želite da budete srećni kao mi, dragi prijatelji iz daleke Amerike, uradite što i mi. Kada neki vaš Radulović bude trebalo da gostuje u nekom vašem Utisku nedelje, ukinite Utisak nedelje. A onda se rešite svih krugmana u vašim redovima. Tek tada ćete početi da živite svoj san. Diznilend će postati stvarnost.

Vojin Biljić
advokat i odbornik Dosta je bilo na Vračaru, Beograd