Наша шљака, а кинески профит

Готово неопажено је ових дана прошла вест да је градоначелница Смедерева смиривала мештане Вранова саопштењем да је “премијер нашао фирму, озбиљну фирму, која ће уклонити брда” (индустријског отпада), који се даноноћно довози из Hesteel-a и одлаже у близини њихових кућа, бунара, башти, њива…

Премијер је нашао фирму.  То би, само по себи, требало да буде гаранција да је проблем решен?

Са обимом производње у последњих неколико година, ради се о безбедном одлагању најмање 4 милиона тона шљаке, пуне тешких метала, сумпора и фосфора. Кинески власник фабрике се није обавезао да се бави овако скупим подухватом, при чему би морао да води рачуна о очувању животне средине. То је обавеза коју је на себе преузела Влада Србије.

А кад влада Србије преузме бригу о заштити животне средине и здрављу својих грађана, онда морамо да признамо да нам добро иде и да јесмо међу првима у Европи и шире, али по броју оболелих од канцера и болести дисајних органа.

Градоначелница каже да се ти милиони тона шљаке могу привремено изместити, а затим касније искористити као грађевински материјал. Вероватно мисли на предстојећу изградњу огромног броја фабрика, школа, болница и путева –  чим избори прођу.

А она друга врста шљаке, која излази са Челичане, постаје употребљива тек после 2 године. Такође пуна тешких метала, фосфора, и, у зависности од руде, можда и радиоактивна. Где она треба да стоји док не постане евентуално нечему корисна?

Проблем одлагања отпада је стар готово 20 година. До трајних решења се никад није дошло, делом због технолошких заостајања, али највише зато, што манипулација отпадом увек успешно пуни приватне рачуне. Сат ангажовања механизације је врло скуп – мери се стотинама евра. А она ради непрестано, одвози са једне локације на другу. Прво у Радинац, па у Враново, па на неко треће место… а где се то уопште и може одложити, а да никога не угрози – најмање 4 милиона тона шљаке? Можда Годомин? Највеће извориште подземних вода у Србији?

Најзад, за све ове године једино је  US Steel  предузимао бар некакве мере заштите животне средине, (облажући фолијом површине  предвиђене за одлагање отпада, што је коштало милионе долара – да би се спречило да штетне материје доспеју у земљиште и воду).

Можда су Американци имали такву обавезу уговорену са Владом Србије. Можда и нису, али су бар покушали да се одговорно понашају према околини.

Пре неколико година је објављена вест да је британска краљица одликовала власника једне од британских челичана због измештања прљаве технологије са острва у неку од земаља трећег света. Тако то раде развијене земље. Неразвијене пристају да постану њихове депоније.

Власт се ослободила темпиране социјалне бомбе – Железаре, продала њену имовину и не знамо чега се све прихватила, у то име.

Чега год да јесте – ми ћемо плаћати. Кад Доста је било дође на власт овакве ствари се неће догађати.

Градски одбор покрета Доста је било – Смедерево