Интервју Кампања Политика

Саша Радуловић у интервјуу за Политику

Преносимо вам интервју који је председнички кандидат Саша Радуловић дао за Политику.


Сашу Радуловића, вероватно јединог председничког кандидата који је на старту изборне трке рекао да га не занима фотеља на Андрићевом венцу, било је логично питати има ли план за случај да се догоди чудо и победи, поготово што је прошле године његов покрет „Доста је било” био изненађење на парламентарним изборима. У разговору за „Политику“ он оцењује да има реалне шансе на изборима 2. априла и да његова победа не би била „чудо“, јер има најјачу и најдиректнију кампању. Али, како објашњава, том изјавом је заправо хтео да каже да ово нису избори за председника Србије, него трка за промену система и референдум за и против Александра Вучића.

– СНС и Вучић су пет година на власти, заједно са Томиславом Николићем, и показали су шта умеју. Грађани ће на овим изборима гласати за и против тога, као што избори 5. октобра нису били за Коштуницу, него су били против Милошевића. Имамо сада велику прилику да победимо Вучића, да мењамо ову накарадну политику и партијско-паразитски систем који су изградили у Србији. Пала му је популарност значајно, изгубио је пола милиона гласача од априла до данас – наводи Радуловић.

То ова истраживања која се у последње време појављују у медијима не говоре.

То нису истраживања, истраживања истражују јавно мњење, а ово су текстови за креирање јавног мњења. Али, ако гледате мало дубље, и она говоре да је више од 45 одсто бирачког тела (од присутних 5,8 милиона пунолетних грађана, не од 6,8 милиона, колико је на бирачком списку) неопредељено или неће ни изаћи на изборе. Вучићева полуларност је негде на 30 одсто, то је око 1,8 милиона бирача. Излазност од 3,9 до четири милиона би обезбедила да буде другог круга.

Могу ли се на излазност одразити неке варнице које спорадично избијају између вас и можда и најјачег кандидата опозиције Саше Јанковића, то јест оних који га подржавају, ДС-а и Шутановца?

То су две потпуно различите ствари. Прво, петооктобарске странке су изгубиле поверење грађана и свако њихово појављивање штети свим кандидатима који су у трци. Можда ми нисмо у праву, али ми мислимо да је то тако и мислимо да штете и кандидату кога подржавају. Што се тиче самог Јанковића, ту ја сукоб не видим, осим пар једноставних ствари, попут изјашњавања о подршци у другом кругу…

Рекли сте већ да бисте подржали Јеремића и Јанковића ако уђу у други круг, а кога још?  

Говорим о онима који имају неке шансе да уђу у други круг. Важне су црвене линије политике, а ми смо их зацртали још пре три године. Казали смо – владавина права, независне институције система, слободни медији, и додали смо још потпуну транспарентност и борбу против партијско-буразерске економије. Ако неко други буде трчао бољу трку и уђе у други круг добиће моју безрезервну подршку. Али, очекујем исто ако ја успем да дођем у други круг. И до сада, колико сам чуо, Вук Јеремић се позитивно изјаснио о томе. Још чекамо Сашу Јанковића да каже исто. Мислим да је крајње време да то уради.

Говорили сте већ о партократији и другим унутрашњим проблемима, за која имате решења. Колико је ваш план од 20 тачака спроводив с обзиром на спољнополитичке прилике?

У потпуности зависи од нас. Да ли ћемо ми увести ред, на пример, у „Вршачке винограде”, или у неко од јавних предузећа, да ли ће бити крађе или не, то није питање ни за Русију, ни за ЕУ. Иначе, чланство у ЕУ није стратешки циљ, стратешки циљ Србије је да буде једна уређена земља, која је добра за своје грађане, која има систем и једнака правила за све. Хоћу систем у Србији какав имају Данска, Холандија, Канада. На Истоку ја не видим ниједну земљу која може да послужи као модел за Србију. С друге стране, наше културне и економске везе с Русијом су јаке, велике, као и језичке сличности. Али, пријатељства постоје међу људима, а у економији и спољној политици искључиво интереси.

А кад кажу, рецимо, да би било добро за нас да уведемо санкције Русији, да ли би то било у нашем интересу?

Не. Разговарао сам и са европским званичницима о томе и рекао јасно да то није економски интерес Србије.

Али, хоћемо у ЕУ. Је ли, по вама, за Србију добар циљ чланство у ЕУ?

Не. Да ли ће бити тог чланства или не, то је питање за грађане и то треба одлучити на референдуму када дође време за то. За сва та велика питања неопходан је референдум. Кад уредимо Србију, сва ова поглавља ће постати беспредметна. Као што су, рецимо, беспредметна за Исланд. Пустите ме поглавља, пошто очигледно ничему не доприносе. Како време пролази у Србији је све горе. Није, наравно, одговорна само ова власт, него и она пре ње, Тадићева. Изневерили су очекивања грађана после 5. октобра.

Шта је решење за најтежи државни проблем – Косово?

То јесте питање које зависи од светских сила много више него од нас, али има много тога што бисмо ми могли да урадимо. Ми смо, на пример, први покренули питање имовине акционара „Трепче“, који су правна и физичка лица из Србије. Та имовина не може да се узима. И на тако нешто немају одговор. Иако је мој отац рођен у општини Дечани, ја не могу странцима да аргументујем да је Косово срце Србије, то нико не разуме, али поштовање имовинских права је нешто што сви разумеју. Право на аутономију, односно децентрализацију је нешто што сви разумеју. Још ако ослободимо Србију партократског система и омогућимо привреди да дише, па Србија постане богата земља… Ка богатим земљама други гравитирају, односно желе да јој се приближе. Бежи се од сиромашних и уништених.

Биљана Баковић

Извор: Политика, дневни лист

Доста је било

Коментари

Кликни овде да поставиш коментар

  • Али, хоћемо у ЕУ. Је ли, по вама, за Србију добар циљ чланство у ЕУ?
    Саша Радуловић:Не.
    Pa šta onda da se radi?
    Karl Bilt bivši premijer i ministar spoljnih poslova Švedske, to rešava ovako:
    Treba da napravimo kopiju Istočnog partnerstva EU stvaranjem Balkanskog partnerstva istovremeno držeći članstvo na stolu. U isto vreme EU treba da pojača svoj politički angažman u regionu. Može početi posredujući u nerešenim minornim graničnim sporovima kako se oni ne bi gnojili.
    Izazovi Evropskoj uniji namnožili su se prethodnih godina, kao i njeni samiti kojima pokušava da ih reši.
    Ali evropski lideri na Balkanu imaju očigledan izbor:
    da rade na problemu, ili da čekaju da on radi na njima.