Безбедност Саопштењe

Осамнаест година од НАТО интервенције на СР Југославију

Данас се навршава осамнаест година од почетка НАТО интервенције на некадашњу Савезну Републику Југославију у којој је, према незваничним проценама, живот изгубило око 2.500 људи, док је преко 12.500 рањено и повређено, док се материјална штета процењује на неколико милијарди долара. НАТО интервенција била је директна последица промашених политика неспособних и неодговорних политичара, а политичких лидера и већина странака која је за то одговорна, и дан данас је на власти настављајући да заступа истоветне, подједнако погубне и надасве опасне ставове.

Осамнаест година након интервенције, слушамо исту запаљиву реторику која може да има потенцијалне трагичне последице. Говор мржње и нетрпељивости какав смо имали прилике да слушамо током деведесетих, поново се чује у речима Александра Вучића, актуелног председника Владе, уједно и председничког кандидата. Пошто је током пет година своје власти у потпуности девастирао земљу, повећао јавни дуг, разорио све институције, отерао десетине хиљада младих из земље, он наставља да потпирује мржњу у региону и заступа исте националнистичке ставове како и пре доласка на власт.

У светлу председничке кампање, подсећамо да је председник земље уједно и њен врховни командант стога, на посебну забринутост позива чињеница да актуелни председник Владе не пропушта прилику да звецка оружјем, подиже тензије у региону, а склон је и организацији прескупих, а непотребих војних парада како би тобоже, указао на моћ и борбену готовост.

Подсећамо га на хиљаде избеглих и расељених лица са Косова и Метохије, као и на хиљаде рањених војних инвалида који се због туђих ”освајачих похода” данас налазе на самој ивици егзистенције, заборављени и понижени од оних који су их у ратове повели. Ситуација у Војсци Србије није ништа боља јер су плате професионално ангажованих војника испод граница сваког достојанства, а владајућа коалиција се не обазире на њихове све бројније и учесталије протесте.

Данашња годишњица јесте тужан подседник на цену коју су животом платиле поменуте жртве промашених политика. Људски животи као највећи губитак, потпуно сиромаштво и живот испод сваке границе достојанства, девастирана економија, корупција, уништене институције и позиција далеке периферије Европе, јесу учинак и последица промашених политика. Крајње је време да се на предстојећим изборима отерају у политичку прошлост у којој ће, без икакве сумње, остати упамћени на најтамнијим страницама.

Др Ана Стевановић

Др Ана Стевановић

Матурирала у Петој београдској гимназији. Дипломирала 2008. године менaџмент и продукцију у позоришту, рaдију и култури нa Фaкултету дрaмских уметности, у Беогрaду. Докторирaлa нa теми психологије менaџментa и лидерствa, оргaнизaционих иновaцијa устaновa културе и психологије креaтивности на истом факултету.

Од 2004. године aктивно учествује у оргaнизaцији истaкнутих културних догaђaјa, а понaјвише се бaвилa комуникaционим стрaтегијaмa и односимa с јaвношћу сaрaђујући сa нaјвећим филмским фестивaлимa у земљи. Као један од најбољих студената билa је стипендистa Министaрствa просвете и нaуке РС, Скупшине Грaдa Беогрaдa, Републичког зaводa зa рaзвој нaучног и уметничког подмлaткa, Еуробaнке ЕФГ и Влaде Републике Грчке нa Аристотеловом Универзитету у Солуну.

Објaвилa око петнaест нaучних рaдовa у домaћим и међунaродним нaучним чaсописимa у којимa је истрaживaлa теме попут медијске цензуре и етике медијa, психологије лидерствa и комуникaционих стрaтегијa. Преко 13 годинa у облaсти културе и уметности нa позицији менaџер зa комуникaције.

Коментари

Кликни овде да поставиш коментар

  • Поштована Ана,

    На Косову и Метохији као саставном делу СРЈ није могло бити никаквих “освајачких похода”, већ само антитерористичких акција. И није у питању никаква “Нато интервенција”, већ дивљачко бомбардовање и убијање цивила, што је огромна разлика. Када кажете “интервенција”, ви тиме релативизујете злочин и као да дајете право САД и њеним европским сателитима. Иначе, Југославију су бомбардовали исти они који данас подржавају Вучића, директно или индиректо (не мешањем) и за задовољством констатују како је Србија “на правом путу”.

    • Mladene, koliko sam ja razumeo tekst, nigde se ne relativizuje zločin niti nekome daje pravo za bombardovanje. To definitivno jeste zločin ali je neosporno da smo velikim delom i sami krivi što smo upali u tu situaciju. Jesu nam ameri krivi što problem sa albancima nismo rešavali 50 godina unazad pa onda kad je prigustilo onda smo odlučili da ga rešimo “đonom”? Pa ne može to tako da ide. U svetskim odnosima ne možeš da se ponašaš kako hoćeš, čim je Milošević počeo da se bahati dobili smo ćušku.

    • Svima vama kojima ovaj tekst nije “po volji”, moram da obratim pažnju da cilj teksta nije da analizira NATO agresiju nego da upozori na to da je na vlasti skoro ista klika koja je dovela do toga da uđemo u rat sa najmoćnijim vojnim savezom na planeti. A takođe i da obrati pažnju na to koliko je Vučićevo zveckanje oružjem i kreiranje sukoba u okruženju pogubno i opasno. Da obrati pažnju da mi imamo posla sa sličnim ludakom s kakvim smo imali posla tada.

      Boško, Mladene, napišite vi tekst o NATO agresiji ako smatrate da o tome treba pisati, a nemojte drugima popovati o čemu treba da pišu.

      I… Boško, ja ću odgovoriti na vaše pitanje iako niste mene pitali. Da je DJB pobedio na izborima pre bombardovanja, mi nikada ni u ludilu ne bismo došli u tu nadrealnu i nenormalnu situaciju da zaratimo sa celim svetom. A vi, ako ne vidite koliko je rešenja bilo da se to izbegne, to je samo vaš problem.

      Ani hvala na ovom tekstu i što nam je osvetlila i ovaj aspekat tragične situacije u kojoj se nalazimo.

    • Hvala Ana na odgovoru. Ne radi se o tome da li je tekst ‘po volji’: ja nisam reagovao na ispravnu i potrebnu osudu SNS/ AV ekipe. Ja prosto pitam zašto se stvari ne zovu, po međunarodnom pravu, ispravnim imenom. Sve u svemu, nije mi jasan kurs spoljne politike DJB: tu su istine i mudrosti kao npr. ‘postoje samo interesi a ne prijatelji’, ali dajte neki primer kako bi DJB delovao i primenio neki princip? Ako bi NATO ušao 1999. na KiM pre bombardovanja – jel bi to sprečilo egzodus Srba i kako? Ako ne bismo pustili NATO – zašto bi oni odustali od bombardovanja? Ako tvrdite da ne bismo uopšte došli u ovu situaciju – onda da li smatrate da je SNS/ SPS ekipa jedini uzrok što nam strani interesi nikako nisu (bili?) naklonjeni? Ne postoji idealno rešenje čini mi se, pa me, kao (još uvek) DJB glasača, zanima koje je po DJB-u optimalno? A možda je to zaista ‘samo moj problem’ i ostaje nada da će neka druga opcija na listiću ponuditi konstruktivniju perspektivu.

    • Boško, DJB uopšte ne bi došao u tu situaciju. Ključ je u pametnoj politici a ne u nekom konkretnom potezu. Ako ignorišeš neki problem koji raste 50 godina onda ne možeš da ga “rešiš” za jedan dan kako smo mi to hteli. Ako te na ulici neko gurne, sasvim je ok da se braniš i da ga prebiješ. Ali ako te neko polako “pomera” milimetar po milimetar i onda posle dužeg vremena shvatiš kako te je mnogo pomerio i prebiješ ga, to već nije odbrana nego napad. Ajmo da se trudimo realno da sagledavamo stvari. Srbija i dalje srlja u propast, i sada tolerišemo Bujanovac, Novi Pazar, Vojvodinu… pa onda kad dogori onda će se pojavljivati neki novi Boško koji će da se busa “pa šta biste vi uradili?”. Nema konkretnog rešenja, moraš da ne dozvoljavaš da te pomeraju milimetar po milimetar. A ako si skapirao da su te pomerili, onda ćuti i pojedi govno, tako to ide.

  • “Intervencija”? Jel se tako naziva napad vojnog saveza na suverenu državu bez odobrenja UN? Jeste rezultat srpske tadašnje (naučno) fantastične politike, ali dajte malo dostojanstva pa bar nagovestite da je (možda?) i taj NATO nešto strašno učinio te 1999. umesto što je i ovaj povod prilika da (opet) pričamo o tome koliko je SNS ekipa bzvz? Jel to sve što imate da poručite? Šta je novo? Gde je nestao prepoznatljivi konstruktivni diskurs DJB? Da su izbori npr. bili pre bombardovanja i da je DJB pobedio, šta biste uradili/ promenili?

    • Pozdrav Vama Bosko i svima ostalim.
      Veoma ozbilnju temu komentarisem samo po secanjiu, a meni tada bile nelogicne, posto sam ih tada bolje pratio. Nadam se da nisam mnogo pogresio u broju zrtava i da se nisam ogresio o zrtve.
      Po mom vidjenju, nelogicnosti NATO desavanja su malo dugacije.
      – Po podacima NATO-a broj poginulih u NATO desavanjima je bio ispod 2000 za 77 dana Ako se dobro secam oko 1700.
      Po podacima vlasti oko 3000. (Mada je broj zrtava isao i ispod 5000)
      – Za koliko poginulih su podignite tuzbe, protiv Klintona i ostalih? Po secanju ispod 1000. Mozda oko 600.
      Ko je sebi dozvolio da zanemari i jednu jedinu zrtvu, i u tuzbu je ne ukljuci? NATO ili nakardni sistem, koji pokrece nakaradnu tuzbu?
      Mene brine sto je vlast zanemarila zrtve koje je i NATO procenio, a nasa vlast svela na ispod 1000. (Ako tuzba ne bese oko besmislenog broja oko 500-600.)
      Ili ukratko tuzba protiv NATO-a, klintona i ostalih je bila za daleko manji broj zrtava nego sto je i NATO procenio.
      Podatke koje sam samo po secanju veceras pominjao necu proveravati sledecih mesec dana posto je kampanja protiv nakjaradnog sistema u toku i kako znam i umem u njoj ucestvujem.
      U kulama bliznakinjama je za sat i po poginulo vise ljudi nego za 77 dana NATO desavanja stotinama aviona. Sta NATO je neefikasan ili “pazljiv”?.
      Pozdrav svima u budimo ozbiljni oko ozbiljnih tema.
      Pozdrav svima od jednog Zike

  • Ko posle ovog danas ne glasa protiv ovog nitkova, taj ozbiljno treba da se zapita za svoju pamet! Na današnji dan dovesti Gerharda Šredera u Srbiju, koja sramota i bezobrazluk!

  • Postovanje Ana, nemojte zameriti, jednostavno moram da reagujem na ovaj tekst. Zlotvori koji su vodili Srbiju 90-ih i koji je vode neprekidno i dan danas, cas iz prvog reda, cas iz senke, jesu nam natovarili NATO bombardovanje svojom ludackom i zlocinackom politikom. Ali to ne moze da abolira zlocince sa druge strane, NATO alijansu, jer u tom bombardovanju nije stradao niko od tih koji su vodili tu politiku, a stradalo je na primer dete na nosi, i jos hiljade nevinih ljudi, na ovaj ili onaj nacin, naneto mnogo materijalne stete obicnim ljudima. Zrtve i jednih i drugih su obicni nevini ljudi! Zlocin je zlocin, nad obicnim ljudima, prvi ne opravdava drugi, drugi ne opravdava treci! Zato to ne moze biti “intervencija”, vec fasisticko divljanje istih onih koji su od 1941-1945 orgijali po Srbiji i izivljavali se, sto kao agresori (nemaka, bugarska, madjarska fasisticka soldateska), sto kao saveznici (bombardovanja vise gradova 1944-1945, britanska vlast pre svega). To jeste fasizam, kao sto je fasizam bio i ono sto je Milosevicev rezim u nase ime radio u Hrvatskoj i Bosni u nekim delovima, jer tamo su stradali nevini ljudi, unistavani su zivoti nekih obicnih i dobrih nevinih ljudi, drzani su gradovi pod opsadom. Treba stvari nazvati pravim imenom! Svaki pravi antifasista ne deli fasizam na svoj i tudji. Fasizam je fasizam i nije rezervisan samo za nemacku vlast pre i u toku WW2. Izbegavajte ovakve tekstove, dobronameran savet od vaseg glasaca i potpisnika Raduloviceve kandidature! Pozdrav

  • Defetizam nije rešenje, jednako kao ni ekstremizam. Defetizam (onaj poput Aninog) jednako je loš i subverzivno je i duboko planski – uzgajan, kao i svaka vrsta ekstremizma. Ali, sve to je posebno pitanje. Ne želim da ulazim u polemiku da li (svaka) država ima pravo (i obavezu) da – spreči secesiju dela svoje teritorije, pogotovu ako na njoj deluje, barem prema američkom Stejt Departmentu i njegovoj zvaničnoj listi terorističkih organizacija u svetu – do samog kraja 1998.god. – teroristička organizacija pod nazivom OVK, a koja je neposredno pred invaziju nad Srbijom (SRJ) – iznenada skinuta sa terorističke liste – i potom postala slobodarska, demokratska, pacifistička organizacija kojoj treba topla podrška i pomoć za ljudska prava. Zašto ne želim da udjem u polemiku sa Anom ili bilo kim njoj sličnim? Zato što ovaj tekst želim da doživim, pre svega, kao pomen žrtvama političkog i vojnog nasilja i destrukcije kojoj je tih dana bila izložena jedna država i njen narod – 10.000 km udaljen – od domova vojnika koji su prosuli radioaktivni uranijom širom ove zemlje, ubijajući i danas u produženom kancer-genocidu nad našim gradjanima. Dakle, verujem da ovaj tekst nema prizvuk samoosude za svoje pravo, već ga doživljavam kao – protest protiv bilo čije agresije bilo koje strane zemlje – nad bilo čijom tudjom zemljom i bilo čijim tudjim, 10.000 km udaljenim narodom.

  • Nije prvo bila 1999.vec je nesto prethodilo,a to je 1988.Dakle,uzrok i posledica bahate,neodgovorne i zlocinacke politike Milosevica i SRS,najpre prema srpskom narodu pa i okolini.Danas Vucic kaze kako bi sve ucinio da do zrtava ne dodje,a tada je potpaljivao i siktao.SRS je,da podsetim,bila protiv Kumanovskog prekida rata,jer su tkz.patriote bile za to da nas jos vise nagrdi Nato.Danas glume mirotvorce i klanjaju se Djindjicu.FUJ.

  • Tekst je sasvim na mestu, Neko mora da nas suoči sa realnošću, nažalost u Srbiji nema argumentovane rasprave na ovu temu već i dalje preovladavaju jednostrani prikazi kreirani od strane onih koji su doprineli ovom napadu. Srpska javnost jednostavno ne zna ni za kakve činjenice o uzrocima krize na Kosovu i okolnostima NATO intervencije. Činjenica je međutim da nakon NATO intervencije na balkanu nema više ratova.

  • Zivim i radim u Nemačkoj kao električar, često imamo intervencije po okolnim mestima oko Bonn-a. Jednom sam se zatekao u stanu jedne jako stare nemice kojoj sam menjao neke lame u kući. Na zidovima je još uvek imala svoje fotografije iz nacističkog perioda, ja sam se zainteresovao i ona mi je objasnila da su to bile omladinske akcije koje su nacisti organizovali i da je to njoj draga uspomena. Zaprepastio sam se time što je ona ubeđena da Nemačka nije započela II Svetski rat, već da je morla da se brani od poljaka čeha, rusa i britanaca koji su je napali. Ona smatra da je ta priča o idejama velike nemačke pokoravanju sveta i ostalom, preuveličana propaganda pobednika a da je prava istina ono što im je govoreno za vreme rata sa nacističkih medija.

    Isti ti pobednici koji su pobedili nacizam su i nas bombardovali. Treba razmisliti o tome…