Политика Преносимо

Хафингтон пост потврдио наводе из тужбе Саше Радуловића

Председнички избори у Србији – битка за одбрану демократских вредности у Европи

Извод из једног од најутицајнијег политичког магазина у Сједињеним америчким државама, текст објављен 28.марта 2016. године.


Широм Европе, демократске вредности бивају нападнуте. Ови напади најчешће долазе од сила ауторитарне, националистичке деснице – у Пољској, Мађарској, Русији, Чешке, Немачке, Холандије, чак и из Британије, и наравно Француске. У другим случајевима, напади су се уздигли од старомодних клептократских аутокара који теже да у потпуности контролишу земљу, а у међувремену згрћу богатство за себе и своје лојалне. Управо се то дешава у Србији.

У другим случајевима, свакако, напад на демократске вредности и институције представљају огромну претњу демократији и демократским друштвима широм света. Актуелни српски председник Владе Александар Вучић, недавно се усмерио ка “демократским вредностима”. У касним деведесетим за време владавине Слободана Милошевића, био је министар информисања и био је водећи човек у сузбијању слободе штампе и говора. Све до пре неколико година, био је високопозиционирани функционер у ултранационалистичкој Српској радикалној странци, чији је лидер више од деценије провео у притвору у међународном суду за ратне злочине у Хагу. Тренутно, Вучић се налази у трци за председника републике, и мада се његова реторика променила, његови методи остали су дубоко укорењени у антидемократској традицији деведесетих. Уколико победи на изборима, биће у прилици да постави премијера по својој вољи. Моћи ће да контролише судство и комплетан изборни апарат – елиминишући сваку проверу и контролу коју Влада треба да има.

Као што је био случај док је служио Милошевићевом режиму, Вучић данас у потпуности доминира медијима – путем државног апарата и контролишући најзначајније медије захваљујући својим везама с тајкунима. Недавно истраживање је показало је да је Вучић имао готово 120 пута више медијских објава него његова тројица главних опозиционих супарника у предизборној кампањи. Његови оперативци користили су се тактиком ‘’чврсте руке’’ како би застрашили опозиционе активисте. Такође, осећао се слободним да користи државне податке о имовини и порезима како би добио податке о опозиционим личностима.

Вучићев брат и наводни мултимилионер Андреј Вучић, његов је најближи најближи повереник и сарадник. Андреј је укључен у бројне контроверзе, укључујући пребијање жандарма који су касније били оптужени за пребијање његових телохранитеља. Он је био укључен у бројне пословне подухвате од којих су многи надалеко познати по везама с криминалним групама.

Немачке власти верују да Андреј контролише картел који је један од главних на тржишту наркотика на Балкану. Такође, у неколико наврата био је оптужен за кријумчарење на црном тржишту горива и цигарета. Поред тога, познат је инцидент да је Андреј злоупотребио службени положај у Ковници новца штампајући акцизне маркице у вредности од милијарду евра, а не пријављујући да су уопште биле одштампане, а након тога их је продао за 600 милиона евра албанским кријумчарима марихуане.

Вучић и његов брат повезани су у мрежу послова у којој користе своје везе са влашћу како би зарађивали и обрнуто, како би помогли и заштитили Вучићеву политичку моћ. Његови најближи сарадници стекли су корист у приватизацијама, трошећи државни новац и контролишући медијску сферу. Андреј је нашироко био осумљичен да је користио свој однос са својим братом у изнудама у различитим пословним операцијама.

Браћа Вучић су посебно блиски са Николом Петровићем, предузетником чија је репутација повезана са најкрупнијим пословима у енергетском сектору на Балкану. Петровић и Андреј пре неколико година били су укључени у скандал када су тражили два милиона долара од енергетске компаније која је желела да изгради ветропаркове у Србији. Компанија није успела да добије дозволу за развијање ветропаркова зато што је одбила да плати ову цену.

У октобру 2015. године петоро чланова америчког конгреса, Еди Бернис Џонсон, Царлос Курбело, Скот Пери, Адам Кинзиџер и Зои Лофгрен написали су писмо тадашњем потпредседнику САД Џоу Бајдену уочи Вучићеве посете Сједињеним америчким државама.

Угледни онлајн портал БалканИнсигхт, тврдио је да је група коју су предводили Андреј Вучић, Петровић и Зоран Зорац ‘’консолидовала свој утицај и интерес у области енергетике, телекомуникације, инфраструктуре и свих већих предузећа у Србији.’’ Портал је такође објавио да су ‘’медији консолидовани и директно контролисани од стране премијера, његове породице и пословних сарадника.’’

За све то време, квалитет живота просечног Србина значајно се погоршао. Када је Вучић сео у фотељу премијера пре пет година, обећао је да ће подићи плате обичним радним људима. Такође, обећао је да никад неће смањити пензије. Обећао је да ће побољшати квалитет и проходност на образовним институцијама и универзитетима. Обећавао је да ће побољшати квалитет здравствене заштите.

Данас, плате у Србији су ниже него пре 5 година – уместо грађења економије која ће пружати послове будућности, он се концентрисао на удварање великим страним корпорацијама које желе да смање трошкове и искористе српске раднике дајући им ниско плаћење послове.

Смањио је пензије пензионерима. Квалитет српских образовних институција се није побољшао, а како би добили квалитетну здравствену негу, Срби плаћају мито лекарима.

Једини људи чији се живот побољшао током последњих пет година је мала група корумпиране, елитне политичке класе.

….

Иако се Американцима може чинити далеко, као и многим Европљанима, свако ко је проучавао историју претходног века зна да постоје бројне опасности за демократију на Балкану.

И, као што сви знамо, већина највећих конфликата у претходних сто педесет година била је укључена у борбу између ауторитаризма и демократских вредности. Још једна борба биће вођена 2. априла у селима и градовима у Републици Србији.

Роберт Крејмер

Извор: The Huffington Post

Извод из једног од најутицајнијег политичког магазина у Сједињеним америчким државама

Превела: Ана Стевановић, народна посланица Доста је било

Доста је било

Коментари

Кликни овде да поставиш коментар

  • Питање за преводиоца:

    Јел вама познато да је Роберт Крејмер бивши робијаш, осуђен за утају пореза и издавање чекова без покрића? Како се то уклапа у прокламоване “демократске вредности”? Може ли “The Huffington Post” бити угледан магазин кад ангажује такве ликове? Дајте мало “background check” пре него се излетите.

    “Широм Европе, демократске вредности бивају нападнуте. Ови напади најчешће долазе од сила ауторитарне, националистичке деснице – у Пољској, Мађарској, Русији, Чешке, Немачке, Холандије, чак и из Британије, и наравно Француске.”

    Извините Ана, а које су то “демокатске вредности” нападнуте кад успевају мобилисати тзв. националистичку десницу широм Европе? Волео бих чути на шта конкретно мислите, јер се очито слажете са аутором текста.

    “У другим случајевима, напади су се уздигли од старомодних клептократских аутокара који теже да у потпуности контролишу земљу, а у међувремену згрћу богатство за себе и своје лојалне. Управо се то дешава у Србији.”

    Јел ви заиста верујете да политичке снаге на другој страни спектра (под претпоставком да је та подела левица/десница уопште валидна) не краду и не контролишу земље у којима су на власти, нити “згрћу богатство за себе и своје лојалне”?

    • @ Mladen

      Mozemo svi da glasamo za nacionaliste i soviniste i da gledamo vrlo verovatno novi rat u Evropi, a mozes da glasas i za ove demorkate koji su stvorili EU i od tada nigde rata u toj zajednici. Sta znam, mozda je bolje da glasamo za ove poput Vucica, Orbana, Wildersa, Trampa, Le Pen… objasni mi zasto bih trebalo da glasam za ljude koji guse medije i samim tim svaki oblik kontrole i kritike? Je l ti lepo danas u Srbiji? Kako li je Madjarima pod Orbanom? Nesto ne cujem da ga hvale. Ako demokratske partije ne valjaju, treba ih zameniti nekim drugim demokratskim partijama koje ce ispraviti probleme, a ne glasati za ove sto se busaju u grudi i lazu cim zinu! Pozdrav!

  • Мени најинтересантнија реченица из The Huffington Post-a је ова, обратите пажњу:
    “Немачке власти верују да Андреј контролише картел који је један од главних на тржишту наркотика на Балкану.”
    Дакле, Вучићу, ти ћеш да нам будеш председник? Ти, Вучић – вођа криминалаца и нарко дилера? Срамота!
    Поднеси оставку, Вучићу!

  • @flegma,

    “Mozemo svi da glasamo za nacionaliste i soviniste i da gledamo vrlo verovatno novi rat u Evropi, a mozes da glasas i za ove demorkate koji su stvorili EU i od tada nigde rata u toj zajednici.”

    ЕУ полако, али сигурно иде ка новом рату, али то није међудржавни рат, већ грађански рат на верској и расној основи унутар саме ЕУ. А ту политику нису креирали националисти, већ глобалисти (прерушене демократе) на власти и контролисани медији. Иначе, националиста и шовиниста су различити појмови. Националиста не мрзи и не напада друге, већ чува своје (људе, границе, привреду, културу, идентитет…)

    “Sta znam, mozda je bolje da glasamo za ove poput Vucica, Orbana, Wildersa, Trampa, Le Pen…”
    Како си их само стрпао све у исти кош? Не видиш никакве разлике међу њима, формалне и суштинске?

    “objasni mi zasto bih trebalo da glasam za ljude koji guse medije i samim tim svaki oblik kontrole i kritike? ”
    За такве наравно не треба да гласаш. Умети препознати је друга ствар.

    “Je l ti lepo danas u Srbiji?”
    Очаравајуће.

    “Kako li je Madjarima pod Orbanom? Nesto ne cujem da ga hvale.”
    Са друге стране, ни ја не чујем да га критикују. Ако ништа друго, заштитио је границе од инвазије и решио (ублажио) проблем са валутном клаузулом. Мисаона именица за СНС мафију.

    “Ako demokratske partije ne valjaju, treba ih zameniti nekim drugim demokratskim partijama koje ce ispraviti probleme, a ne glasati za ove sto se busaju u grudi i lazu cim zinu! Pozdrav!”

    Знаш како кажу: “И на тараби свашта пише”. То што се неко назива демократом, не значи да је демократа. И централна банка Србије себе зове народном, а нема са народом благе везе. Дакле, треба судити по делима. Пошто помињеш Трампа, ево контра питање: Јел стварно мислиш да су Обама и Килари демократе? Одраз “слободних и независних” медија у САД?