Зашто штрајк просветних радника и зашто баш сада?

Прошло је две године од  17. марта 2015. године ( после четири месеца штрајка), због неправедно одузетих 10% у новембру 2014. године. Прича великог штрајка (5,5 месеци) је завршена потписивањем Споразума о решавању спорних питања, између Владе са једне стране (Закључак Владе и потписи два министра, С.Вербић и К.Удовички) и четири репрезентативна синдиката са друге стране.

Наши захтеви тичу се побољшања материјалног положаја просветних радника, и то увођењем платних разреда, као и исплатом једнократне помоћи и годишњих награда. Штрајк упозорења био је и 17. марта 2017. године.

У петак 31.03.2017. године одржаће се штрајк просветних радника на територији општине Зајечар и тога дана неће бити наставе. Просветни радници биће у школи од 8 сати до 12 сати.  Изгубљени часови надокнадиће се најкасније до 15. маја 2017. године у ходу (као претчас, седми час…), јер не постоје техничке могућности да се надокнада изврши суботом због разних такмичења, организовања дана отворених врата у школама, надокнада изгубљених дана због екскурзије…).

Постоји проблем и надокнаде дана када деца иду на екскурзије. Екскурзије се реализју према плану и програму и не би требало да се ти дани одрађују (као да ми, а и ученици имамо вишак викенда у години).

Када наставник ради викендом  такмичења, до републичког нивоа и ако се одржавају на територији  општине Зајечар, нити се плаћају дневнице нити путни трошкови. Што не зависи од директора школе већ од трансфера новца од локалне самоуправе према школи.

Шта је конкретно умањено просветним радницима, српском учитељу, наставнику, за ове две године, а шта враћено :

УМАЊЕЊА:

13 месеци x 4.000,00 = 52.000,00 (децембар 2014. и 2015. година) 12 месеци х 2.500,00 = 30.000,00 (2016. година)

ВРАЋАЊЕ:

28.октобар 2015. године штрајк (7.000,00 једнократно свима); Децембар 2015. године 4% увећање на већ смањену плату што износи 3,6% враћања одузетог; Децембар 2016. године 6% увећање већ умањених плата из 2014. Што сада укупно износи 9,2% враћања одузетог;

Из овога можемо закључити да плата није враћена на ниво из 2014. године ни у номиналном износу већ за то недостаје 0,08%. С обзиром да је инфлација у ове две године била око 5% показује се исправним став УСПРС да је плате у децмбру 2016. требало повећати 12% да би говорили о било каквом реалном повећању плата.

Сваком просветном раднику је за ове две године одузето око 60.000,00 (500еура) а са порезима око 90.000,00 (750 еура).

Основне и средње школе као што знамо финансирају се из локалног буџета. Да ли је тај буџет реалан, да ли се трансфер новца ка школама одвија у континуитету или када директори моле за трансфер. Да ли је реално да не постоје награђивања у нашој општини за најбоље ученике, за најбоље учитеље, наставнике? Да ли наш учитељ није заслужио на време јубиларну награду? Да ли мора све тужбама да добије? Да ли превоз до посла мора из пресушеног џепа да плати, док се неки возе џиповима и плаше нашу децу? Да ли образовање у Зајечару треба подићи на виши ниво?

Свака школа има свој финансијски план. По том плану Скупштина општине Зајечар која је оснивач школа и у чијим је рукама сав буџет дели „цркавицу“ школама.

16.12.2016. године на  118. седници Скупштина града Зајечара. На дневном реду је био  предлог одлуке о буџету града Зајечара за 2017. годину, као и предлог одлуке о четвртом допунском буџету града Зајечара за 2016. годину, где се основним школама смањује програмска активност финансирања за 38.802.745,00 динара, док се средњим школама смањује за 28.729.642,00 динара (укупно 67.532.387,00 динара).

Толико о локалној самоуправи која не брине за школе у Зајечару.

Крећемо од првог септембра. У многим општинама у Србији, па и у суседним општинама,  ђаци прваци добијају поклоне за полазак у школу. Наши прваци, не добијају. Основна средства за рад су мисаона именица, почев од креда, сунђера, папира за штампање, прибора за цртање, до лопти и рачунара. Одржавање рачунара у нашим основним школама је веома болна тема, као и набавка нових рачунара. Тако се у општини Зајечар тежи ка осавремењавању ИТ сектора.

Организација такмичења је у оквиру Министарства просвете, али финансирање превоза и ужина, као и саме финансијске подршке око такмичења је од стране Општине.

О награђивању ни речи.

Вуковцима се деле „распарене књиге“  уместо ваучера као у суседним општинама.

Ученици генерације уместо лап-топа добијају „папирну диплому“.

Стипендије од стране фирми више не постоје.

Сваки наставник је дужан да има 24 сата стручног усавршавања ван установе годишње. Локална самоуправа је дужна да школи обезбеди средства за све наставнике и учитеље, међутим и та средства из општине не стижу до школа.

Олгица Михајловић