Павловић: Избор тужилаца по мери власти

Скупштина Србије 11. маја треба да изабере више десетина кандидата у јавна тужилаштва широм Србије. Ради се о 17 заменика јавних тужилаца, који се на ту функцију бирају по први пут, и преко 30 јавних тужилаца.

Заменици су (углавном) млади људи који по први пут долазе у прилику да примењују право. Иако заменици, њихова функција је понекад важнија од функције самог јавног тужиоца. Наиме, заменици воде предмете и истрагу, а државни тужиоци, да тако кажемо, долазе на готово и потписују оптужнице. Заменици, дакле, обављају највећи део посла и могу значајно да утичу на ток истраге. То ту функцију чини ненормално важном у правном систему.

Како се бирају заменици? Постоје законски критеријуми који нагласак стављају на “стручност и оспособљеност кандидата.” Стручност се утврђује на испиту који организује Државно веће тужилаца (надаље: ДВТ) које, као независно тело, има мандат да предлаже заменике Скупштини. Ако је, међутим, неко завршио Правосудну академију, он не мора да полаже испит, већ му се као основ за процену стручности узима оцена са Правосудне академије. Тако каже Закон о јавном тужилаштву (чл. 77а и 82).

Ово је све поновљено у Акционом плану придруживање Европској унији (за главу 23) који практично каже исто то: за бирање заменика тужилаца релевантна је оцена са Правосудне академије или испит који организује ДВТ. Усмени разговор се нигде не помиње (тачка 1.3.1.3).

Међутим, крајем 2016. године, ДВТ донело је нови Правилник о избору тужилаца у коме на потпуно нов начин утврђује процедуру за избор заменика јавних тужилаца, уводећи додатне критеријуме које закон не предвиђа. Максимална оцена која се може добити на испиту или донети са Правосудне академије износи 5. Али се та оцена према новом Правилнику третира само као услов за “претходно рангирање” (чл. 17). Када се утврди претходно рангирање, онда комисија ДВТ организује посебан усмени разговор са свим кандидатима, оцењује их оценом од 1-3 (чл. 18), па онда то сабира са оценом са претходног рангирања. Те две оцене оцена (максимално 8) чине основ за коначно рангирање.

Нови начин вредновања и нови критеријуми дају велику дискрециону моћ у рукама ДВТ.

У усменом разговору оцењује се “вештина комуникације, умешност образлагања правних ставова, познавање Закона о јавном тужилаштву, Правилника о управи у јавним тужилаштвима и Етичког кодекса јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца.” Али зар све ово није већ доказано током основних студија, на испиту који организује ДВТ или на Правосудној академији? Због чега уопште постоји испит или оцена са Правосудне академије ако се сада стручност и оспособљеност канадидата поново тестирају на усменом разговору, који значајно утиче на коначну оцену?

То није све. Омогућујући ДВТ велику дискрециону моћ приликом коначног рангирања, нова процедура може да послужи као средство нивелисања претходних оцена. Неко ко је имао ниску просечну оцену са студија и са Правосудне академије, сада може да све то поправи на испиту и усменом разговору, које организује ДВТ. Ако добије високу оцену на испиту (5), а онда добије високу оцену на усменом разговору (3), са укупном оценом 8, та кандидаткиња има максималан број поена, као и кандидаткиња која је на Правосудној академији имала оцену 5.

Да увођење усменог разговора заиста служи како би се увећала дискреција ДВТ показује и сам предлог за избор заменика, који је ДВТ упутило Скупштни. Предлог је нетранспарентан. Како је комисија ДВТ оцењивала кандидате на усменом разговору оценама од 1-3? Постоји ли било какав писани траг о томе? Можемо ли да видимо записнике са разговора, које је сачинила комисија? Где је ранг-листа кандидата? Желимо да знамо не само ко је предложен, већ и како су прошли они који нису предложени. Када је морала да бира између више кандидата који имају оцену 8, како је комисија закључила кога ће изабрати од то њих? Рецимо, за београдско тужилаштво је било 25 кандидата са максималном оценом (8), а онда је ДВТ сузило овај избор на шест предложених кандидата. Како?

ДВТ не само да није јавности представио све ове детаље, већ је од јавности покушао да сакрије просечне оцене са студија свих предложених кандидата и то правдао ставом да је то “задирање у личне детаље канидидата.” Ово је једно неразумевање природе функције које ти кандидати треба да обављају. Ко жели да буде државни функционер мора да се одрекне једног дела свог приватног живота, као што су лични приходи, власништво у предузећима, просечна оцена са студија. ДВТ треба да се одрекне дискреције у одлучивању. И да јавности покаже ранг-листе.

Државни тужиоци су важна институција за цео правосудни систем једне државе. Ако се бирају у овако нетранспарентном поступку касније лакше окрећу главу од ствари које заслужују њихову пуну пажњу, као што су афере “Савамала” или “Хеликоптер.” Тиме стварамо темеље за нефункционалан правни систем који ће се сутра тешко одбранити од корупције.

Душан Павловић
народни посланик
потпредседник Доста је било

Извор: Данас