Ауторски текст Војводина Политика

Нерадом против грађана

Ускоро ће годину дана од дана када је у Скупштини Војводине конституисан Одбор за сарадњу са одборима Народне скупштине Републике Србије у остваривању надлежности Покрајине. Од тог дана Одбор се више није састајао. То једини одбор Скупштине АПВ који нема шта да ради, или не жели да ради, или не зна шта би радио. За њим у стопу по нераду следи Одбор за питања уставно правног положаја Војводине који је до сада расправљао само о увођењу још једног војвођанског грба и заставе.

На првој, констутивној, за сада јединој седници рекордера у неактивности званог Одбор за сарадњу са одборима Народне скупштине, питала сам да ли председник Одбора може да нам представи свој Програм рада за 2016/2017. годину. Није могао јер га није ни имао. Наравно, председник је обећао да ће већ на следећој седници свој Програм рада дати Одбору на усвајање и да то није никакав проблем. Наредне седнице није ни било.
Неки од чланова тврдили су да је програм рада Одбора за сарадњу са одборима Народне скупштине непотребан, јер ето по њиховом мишљењу, ми смо само подређени Покрајинској Влади и ако нам они кажу шта да радимо, ми ћемо то и урадити. Посланик Мађарског покрета и ја, на ово смо реаговали исто. Зачућени, наводили смо надлежности које Одбор има. Надали смо се да смо схваћени, али је наше објашњење да смо ипак ми иницијатори тема остало без коментара и реакције.


Од тада до данас, није одржана ни једна седница Одбора, а програм рада који сам тражила није ни донет. Престанак мандата једном члану Одбора није констатован, нити је именован други члан уместо њега.
Подсећања ради, у прошлом скупштинском сазиву, према Народној скупштини упућена су три предлога закона у периоду од 4 године. Претпоставка је да се Одбор у прошлом сазиву бар због ових тема морао састати бар три пута.

Да је било воље, овај нефункционишући одбор је већ до сада могао контактирати друге скупштинске одборе Аутономне покрајине Војводине и подстицати их да у оквиру њихове надлежности иницирају предлоге закона или измена постојећих закона које би унапредиле вршење надлежности Покрајине и побољшавају квалитет живота грађана Војводине.

Разлог за занемаривање надлежности које овај Одбор има, треба тражити у коалиционим договорима странака на власти. Како сада све изгледа, међу њима постоји сагласност да се неке теме не дирају и не диже прашина око онога што се сматра тешком темом за СНС. Једна од њих јесте финансирање Војводине, тј. све што би се из централне касе требало пренети на ниже нивое власти. Напредњаци воле власт у једном човеку и на једном месту. Тако централизовану власт не смеју и не желе да узнемиравају сопственим иницијативама, јер тако губе тло под ногама. Колико је то диктатура уместо демократије, тема је која захтева посебну анализу.

Одбор за сарадњу са одборима Народне скупштине Републике Србије је екстреман пример зарђалог и неупотребљаваног алата Скупштине Војводине. У прилог тврдњи да инертност долази из радионице СНС – а, говори и састав Одбора. Број чланова у време конституисања је био 11, а сада Одбор има 10 чланова. По заступљености странака у Одбору упадљива је доминација владајуће странке. Одласком 1 члана који је постављен из редова опозиције (Мађарски покрет), састав Одбора изгледа овако: СНС – 5 чланова, СПС – 1 члан, СРС – 1 члан, ЛСВ – 1 члан, ДС – 1 члан, ДЈБ – 1 члан. Председник одбора је из СНС – а.

Напомињем да је надлежност овог Одбора замишљена као врло проактивна и иницијативна. Он није пасивни пратилац активности, него покретач, што је регулисано чланом 58. Пословника о раду Скупштине Аутономне Покаријине Војводине који гласи:

Члан 58.
Одбор за сарадњу са одборима Народне скупштине у остваривању надлежности Покрајине прати, сарађује и подстиче активности које се односе на доношење закона којима се уређују питања од покрајинског значаја. Одбор обједињује предлоге надлежних одбора Скупштине за доношење или измену републичких закона и сарађује са надлежним одборима Народне скупштине.

Нерадом Одбора страница је затворена, проактивност претворена у пасивност, иницијативност је постала инертност. Истовремено, грађани Војводине чекају доношење Закона о финансирању Аутономне покрајине Војводине, веровали или не, пуних 9 година. За то време се крши и оних уставних 7% средстава којима би морао да располаже војвођански буџет. Предлагање законског решења није се нашло на дневном реду Народне скупштине, а своје право предлагања овог закона није искористила ни Скупштина Аутономне покрајине Војводине. А шта у овој ситуацији ради Одбор за сарадњу са одборима Народне скупштине у остваривању надлежности Покрајине? Тај одбор не таласа. Тако је најлакше, тако је комотно.

За то време цвета централизација, а одлуке од великог значаја се доносе само у Београду. Вертикаклно преусмеравање финансијских средстава из Републике ка нижим нивоима, претворило у вертикално усмеравање и ширење послушних партијских кадрова. За то време, у Београду завршава и сав новац и сва моћ. Колико ће новца бити спуштено на ниже нивое власти, где ће се шта градити, где ће чега бити, зависи сада само од једног човека и оних који му то неталасањем дозвољавају.

Покрет Доста је било се залаже за широку и суштинску децентрализацију, тј. трошење јавног новца и одлучивање што ближе месту у којем грађани живе. Да се ми питамо, оваква екстремна централизација не би била могућа, већ би се ингеренције и средства спуштали и на ниже нивое од покрајинског. Али, за сада је због поступања коалиције на власти очигледан тренд да се и покрајински полако брише и све иде у смеру супротном од нама прихватљивог.

Посланица покрета Доста је било
у Скупштини Војводине
Зорица Дамјановић

ДЈБ Војводина

ДЈБ Војводина

Коментариши

Кликни овде да поставиш коментар