Autorski tekst Vojvodina Politika

Neradom protiv građana

Uskoro će godinu dana od dana kada je u Skupštini Vojvodine konstituisan Odbor za saradnju sa odborima Narodne skupštine Republike Srbije u ostvarivanju nadležnosti Pokrajine. Od tog dana Odbor se više nije sastajao. To jedini odbor Skupštine APV koji nema šta da radi, ili ne želi da radi, ili ne zna šta bi radio. Za njim u stopu po neradu sledi Odbor za pitanja ustavno pravnog položaja Vojvodine koji je do sada raspravljao samo o uvođenju još jednog vojvođanskog grba i zastave.

Na prvoj, konstutivnoj, za sada jedinoj sednici rekordera u neaktivnosti zvanog Odbor za saradnju sa odborima Narodne skupštine, pitala sam da li predsednik Odbora može da nam predstavi svoj Program rada za 2016/2017. godinu. Nije mogao jer ga nije ni imao. Naravno, predsednik je obećao da će već na sledećoj sednici svoj Program rada dati Odboru na usvajanje i da to nije nikakav problem. Naredne sednice nije ni bilo.
Neki od članova tvrdili su da je program rada Odbora za saradnju sa odborima Narodne skupštine nepotreban, jer eto po njihovom mišljenju, mi smo samo podređeni Pokrajinskoj Vladi i ako nam oni kažu šta da radimo, mi ćemo to i uraditi. Poslanik Mađarskog pokreta i ja, na ovo smo reagovali isto. Začućeni, navodili smo nadležnosti koje Odbor ima. Nadali smo se da smo shvaćeni, ali je naše objašnjenje da smo ipak mi inicijatori tema ostalo bez komentara i reakcije.


Od tada do danas, nije održana ni jedna sednica Odbora, a program rada koji sam tražila nije ni donet. Prestanak mandata jednom članu Odbora nije konstatovan, niti je imenovan drugi član umesto njega.
Podsećanja radi, u prošlom skupštinskom sazivu, prema Narodnoj skupštini upućena su tri predloga zakona u periodu od 4 godine. Pretpostavka je da se Odbor u prošlom sazivu bar zbog ovih tema morao sastati bar tri puta.

Da je bilo volje, ovaj nefunkcionišući odbor je već do sada mogao kontaktirati druge skupštinske odbore Autonomne pokrajine Vojvodine i podsticati ih da u okviru njihove nadležnosti iniciraju predloge zakona ili izmena postojećih zakona koje bi unapredile vršenje nadležnosti Pokrajine i poboljšavaju kvalitet života građana Vojvodine.

Razlog za zanemarivanje nadležnosti koje ovaj Odbor ima, treba tražiti u koalicionim dogovorima stranaka na vlasti. Kako sada sve izgleda, među njima postoji saglasnost da se neke teme ne diraju i ne diže prašina oko onoga što se smatra teškom temom za SNS. Jedna od njih jeste finansiranje Vojvodine, tj. sve što bi se iz centralne kase trebalo preneti na niže nivoe vlasti. Naprednjaci vole vlast u jednom čoveku i na jednom mestu. Tako centralizovanu vlast ne smeju i ne žele da uznemiravaju sopstvenim inicijativama, jer tako gube tlo pod nogama. Koliko je to diktatura umesto demokratije, tema je koja zahteva posebnu analizu.

Odbor za saradnju sa odborima Narodne skupštine Republike Srbije je ekstreman primer zarđalog i neupotrebljavanog alata Skupštine Vojvodine. U prilog tvrdnji da inertnost dolazi iz radionice SNS – a, govori i sastav Odbora. Broj članova u vreme konstituisanja je bio 11, a sada Odbor ima 10 članova. Po zastupljenosti stranaka u Odboru upadljiva je dominacija vladajuće stranke. Odlaskom 1 člana koji je postavljen iz redova opozicije (Mađarski pokret), sastav Odbora izgleda ovako: SNS – 5 članova, SPS – 1 član, SRS – 1 član, LSV – 1 član, DS – 1 član, DJB – 1 član. Predsednik odbora je iz SNS – a.

Napominjem da je nadležnost ovog Odbora zamišljena kao vrlo proaktivna i inicijativna. On nije pasivni pratilac aktivnosti, nego pokretač, što je regulisano članom 58. Poslovnika o radu Skupštine Autonomne Pokarijine Vojvodine koji glasi:

Član 58.
Odbor za saradnju sa odborima Narodne skupštine u ostvarivanju nadležnosti Pokrajine prati, sarađuje i podstiče aktivnosti koje se odnose na donošenje zakona kojima se uređuju pitanja od pokrajinskog značaja. Odbor objedinjuje predloge nadležnih odbora Skupštine za donošenje ili izmenu republičkih zakona i sarađuje sa nadležnim odborima Narodne skupštine.

Neradom Odbora stranica je zatvorena, proaktivnost pretvorena u pasivnost, inicijativnost je postala inertnost. Istovremeno, građani Vojvodine čekaju donošenje Zakona o finansiranju Autonomne pokrajine Vojvodine, verovali ili ne, punih 9 godina. Za to vreme se krši i onih ustavnih 7% sredstava kojima bi morao da raspolaže vojvođanski budžet. Predlaganje zakonskog rešenja nije se našlo na dnevnom redu Narodne skupštine, a svoje pravo predlaganja ovog zakona nije iskoristila ni Skupština Autonomne pokrajine Vojvodine. A šta u ovoj situaciji radi Odbor za saradnju sa odborima Narodne skupštine u ostvarivanju nadležnosti Pokrajine? Taj odbor ne talasa. Tako je najlakše, tako je komotno.

Za to vreme cveta centralizacija, a odluke od velikog značaja se donose samo u Beogradu. Vertikaklno preusmeravanje finansijskih sredstava iz Republike ka nižim nivoima, pretvorilo u vertikalno usmeravanje i širenje poslušnih partijskih kadrova. Za to vreme, u Beogradu završava i sav novac i sva moć. Koliko će novca biti spušteno na niže nivoe vlasti, gde će se šta graditi, gde će čega biti, zavisi sada samo od jednog čoveka i onih koji mu to netalasanjem dozvoljavaju.

Pokret Dosta je bilo se zalaže za široku i suštinsku decentralizaciju, tj. trošenje javnog novca i odlučivanje što bliže mestu u kojem građani žive. Da se mi pitamo, ovakva ekstremna centralizacija ne bi bila moguća, već bi se ingerencije i sredstva spuštali i na niže nivoe od pokrajinskog. Ali, za sada je zbog postupanja koalicije na vlasti očigledan trend da se i pokrajinski polako briše i sve ide u smeru suprotnom od nama prihvatljivog.

Poslanica pokreta Dosta je bilo
u Skupštini Vojvodine
Zorica Damjanović