Бес Маје Гојковић, сузе и смена шефа писарнице

Последња седница Првог редовног заседања Народне скупштине у 2017. години није упамћена по законским предлозима, ни по дужини трајања, нити по увредама Ристичевића и Мартиновића, већ по понашању председнице Скупштине које до сада нисмо видели. А видели смо свашта.

Подсећања ради, седница је заказана у четвртак у 9.59 за петак у 10.00. За допуну дневног реда имали смо читав један минут, јер се допуне могу предавати само до 24 сата пред почетак седнице.

А ја сам то јутро била у посланичком клубу, кликтала на е-парламенту (скупштински информациони систем), чекала да закажу седницу и да коначно предам предлог за смену председнице и потпредседника Скупштине. Можда бих успела да предам допуну да сам знала ко је Раде. Овако су ме опет прешли.

Раде је последња карика у ланцу који води од Маје Гојковић до писарнице и, очигледно, најслабија карика, јер сви могу да виде шта ради – ходницима у рукама носи сазив сваке седнице. Све пре Радета је тајна за опозиционе посланике и све после Радета је непроменљиво. Колико год то некоме звучало бизарно, а јесте, Раде је једина карика у којој је могуће “шпијунирање”. Јадно је да су посланици опозиције приморани да се баве шпијунирањем Радета, скупштинског службеника који физички носи сазив седнице од кабинета председнице Скупштине до писарнице.

Оно што је покварило игрицу Маји Гојковић, која је кријући од опозиције заказала седницу са свега једним минутом за предају допуне дневног реда, је то што опозиција зна ко је Раде и шта ради. Кад су га видели сјурили су се у 09.59, тик иза Радета и успели да предају 68 захтева.

Правило службе каже да се као време предаје документа рачуна време када је неко ушао у просторију писарнице. Као у Формули 1 или атлетској дисциплини трчања – важно је када сте прешли праг. Важан је сваки секунд. А онда се осећате као да сте освојили свет, а уствари сте предали још један захтев који ће владајућа већина свакако одбити на звонце.

Пар сати након тога, када је председница Скупштине добила позив од начелника за припрему седница и шокирала се вешћу да је опозиција успела да преда 68 предлога за допуну дневног реда на е-парламенту, спустила се до писарнице да заведе ред. Негде око 14 часова.

У писарници су биле три службенице, шеф писарнице и, игром случаја, ушла сам и ја и затекла непријатну ситуацију. Донела сам захтев за отказивање седнице и сви су, вероватно, очекивали да ћу га оставити и одмах изаћи. Или нису очекивали ништа. Остала сам јер је папир узела девојка којој су дрхтале руке и није била у стању да га обради, а ја поучена искуством, без печата не идем одатле. Маја није знала ко сам ни шта пише у захтеву који сам донела. Иначе би вероватно изашла или она или ја. Рекла ми је да слободно завршим свој посао.

Није ми дуго требало да схватим због чега вика, тензија и страх. Службеници су се бранили да нису ништа криви и да нису могли да одбију опозиционе предлоге јер је одмах иза Радета опозиција ушла са папирима. Сви су предали своје предлоге истовремено, негде између 09.59 и 10.00 часова, што значи да је могуће примити 68 захтева у року од неколико секунди. Јер битно је када си прешао праг. Завођење документа је већ друга ствар.
Бар је тако било до ове седнице. Али авај… Ко крши пословник, може и правила службе. Није да нисмо навикли.

Председница сада даје предност е-парламенту и каже да је на е-парламенту наведено друго време, не 09.59. И јесте било друго време јер је за завођење једног документацију потребно барем минут а често и дуже. У супротном, треба да запосли 68 службеника писарнице где би свако добио по 1 папир-предлог.

У наставку саслушавања запослених службеница и шефа писарнице, за које ће касније закључити да су јој одавно били сумњиви, председница Скупштине је од службеника захтевала да пронађу књигу у коју такође уписују некакве бројеве предмета. Како није одмах добила то што је тражила и очигледно незадовољна одоворима, отишла је у свој кабинет уз напомену да ће се вратити. И када је жена пред којом сви дрхте напустила просторију, видно потрешене службенице писарнице су заплакале. Једна од њих онако уплакана љубазно ми је печатирала и вратила мој примерак захтева. Помислих – жао ми је, тако је и мени било јутрос. Сви смо жртве до сада невиђеног деградирања Скупштине и тортуре од стране истих људи.

После непуних 30 минута, председница Скупштине се вратила назад у писарницу, али сада са генералном секретарком, Светиславом Булајић. Ја сам ипак очекивала појачање у виду Александра Мартиновића. Том чину нисам присуствовала јер је обезбеђење стајало пред вратима па свакако не бих могла да уђем. А нисам ни хтела. Стајала сам испред са колегиницом. Да напоменем, генерална секретарка води службу Народне скупштине и запослени њој одговарају за свој рад, а не председници Скупштине. Док сам била унутра, Маја Гојковић је рекла како јој је ово први пут за 3 године да силази у писарницу. Изгледа да никад није било овако алармантно. Не расправља се сваки дан о њеној смени.

Након што је очитана још једна лекција службеницима писарнице, гледали су на сваки могућ начин како да елиминишу предлоге за допуну дневног реда и седницу заврше у што краћем року. И би тако. Седница је почела у петак поподне, завршиће се у понедељак, а у уторак премијер-председник долази у Скупштину. Формира се “нова” влада, а затим председник полаже заклетву.

Све су то постигли тако што су у четвртак након 15.00 ч повукли одлуку о сазиву седнице за 10.00ч и у 15.30ч донели нову одлуку којом померају седницу за наредни дан у 15.30. Затим су оптужили посланике опозиције да су њихови предлози за допуну дневног реда фалсификат, и тиме добили оно што су хтели пре него што им је Раде покварио игрицу.
Овај део са фалсификатима свакако није истина јер опозиција подноси исте предлоге месецима уназад, а владајућа већина на звонце их сваки пут одбије.

Сви истраумирани задржали су своја досадашња радна места, једино је шеф писарнице Марко Адамов морао да поднесе захтев за премештај на нижу позицију па је сада извршилац у неком другом сектору. Можда му је лакнуло. Ређе ће је виђати.

Почетком јуна навршиће се годину дана мог рада у Народној скупштини. Видела сам свакакве опструкције, увреде и оптужбе без покрића, кршење закона, процедура и здравог разума, али овакво понашање нисам. И најтужније је што нисам изненађена. Небо је граница њиховој бахатости.

А ја и даље не знам како изгледа Раде и шта се с њим десило.

Биљана Марковић
секретарка у посланичком клубу Доста је било
чланица општинског одбора ДЈБ Звездара