На седници одржаној 16. јуна, Скупштина Војводине је расправљала о Кадровском плану који су предложили сви Секретаријати и остале службе у саставу покрајинске администрације. Овим документом је предвиђено да се број запослених драстично повећа. Покрајину ће ово коштати пуно, па се ребалансом буџета који се усвајао на истој седници, предвиђа и повећање расхода за запослене са 2,6 милијарде динара у 2016.години на 2,8 милијарди у овој години. Прецизније речено, 220,7 милиона динара годишње је администрација тежа за грађане који плаћају државне намете.
Додатна радна места у привреди значе развој и опоравак, док у државној, покрајинској или локалној управи она значе трошак, тј. терет. Тај терет је раван трошку асфалтирања око 40km путева годишње, о којем можемо само да сањамо док лупамо фелне у рупама на скоро свим војвођанским међуградским саобраћајницама. За мандата СНС-а могло их се асфалтирати 160km за ове паре.
Образложења која су добијена уз ребаланс буџета и Кадровски план су указивала на оно што смо од напредњака и очекивали. Ишли су на максималан број запослених трудећи се да сваку могућу позицију и попуне, уместо да се залажу за оптималан број запослених и чувају сваки динар за важне ствари.
Посланичка група Доста је био је изразила неслагање са овим приступом трошењу јавног новца. Изнели смо јасан став да знамо да се ради о плаћању противуслуга многобројним коалиционим партнерима у саставу владајуће коалиције и да знамо да то чине јер сад све апетите треба задовољити. Рекли смо и да асфалтирање километра пута кошта око 5,5 милиона и да би нама то био приоритет за трошење ових 220 милиона. Изразили смо чуђење да секретарима чије биографије у опште нису лоше треба по чак и до 8 помоћника, плус подсекретар и саветници.
Преглед свих радних позиција дајемо овде, уз напомену да материјал из којег смо се о овоме информисали није баш на свакој страници био читљив и да можда постоје мале грешке које не мењају суштину у значајној мери.
Табела 1.
Табела 2.
Табела 3.
Ипак, није ово најстрашније у целој овој збрци око страховито много нових кадрова. Још је страшније то што ти кадрови одлазе у стални радни однос, а маса њих је већ ту у самој згради (партијски постављена) у в.д. статусу и сад конкурсом прижељкују само да их преведу „на стално“. О квалификацијама и законитости ангажовања тих људи писао је Војвођански истраживачко аналитички центар у тексту Бановина више од пола године у вд статусу.
Али, постоји нешто чиме ми у сарадњи са грађанима можемо да ублажимо нови ударац партократије на и овако тесне канцеларије и напрегнуте јавне финансије. За велики број ових радних места у обавези су да распишу јавни конкурс. За нека ће можда и одлучити да их покрију интерним премештајем, али то је мањи део, кап у мору. Партократија не би била паразитска да није смислила како да смува и конкурсе. У Уредби којом се дефинишу правила расписивања јавних конкурса, очигледно намерно, Влада Републике Србије је доневши Уредбу прескочила да напише како се јавни конкурси објављују. Ово је смицалица којом покушавају себи да омогуће да конкурс „окаче“ на најмање упадљиво место и кажу како је био јаван, а да у ствари нису скоро ником омогућили да га види. Ми смо на седници Скупштине захтевали да конкурси буду објављени у што читанијим новинама, али нисмо сигурни да ће наша сугестија бити прихваћена. Мала је шанса… Зато нам ваља обилазити табле, загледати сајтове, мотрити.
Уредбу о спровођењу интерног и јавног конкурса за попуњавање радних места у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе можете наћи на овом линку. Наша је претпоставка да ће се и ови нови конкурси, као и досадашњи појавити овде, мада је огласна табла у холу Бановине такође опција.
Како бисмо подигли квалитет рада администрације Војводине, циљ нам је да што више грађана са квалитетним биографијама аплицира за ова радна места. Већ ако не можемо да их спречимо да их попуне, бар да покушамо да постигнемо да се ту ангажују најбољи војвођански стручњаци које такав посао занима и који би са тих позиција сигурно допринели општем бољитку. Зато апелујемо на незапослене грађане да покрену све своје пријатеље који раде у покрајинској администрацији и задуже их да мотре на огласне табле, да зову секретаријате телефоном или већ осмисле све могуће начине да дознају на време кад се ови конкурси отворе. Такође сугеришемо грађанима да унапред прибаве документе који би и у најлуђем сну за ова радна места могли да буду тражени конкурсом, како не би закаснили због вађења истих код разних институција, уколико рок за пријављивање буде смишљено екстремно кратак. Конкурси би могли да се појаве већ током јуна и јула месеца и треба стално бити на опрезу. А, ми? Ми ћемо мотрити на читав процес конкурса и одабира кадрова, јер од кад смо дошли у Скупштину Војводине, баш то помно и редовно и чинимо. И снажно ћемо указивати на најлогичнији принцип да најбољи, а не партијама најподобнији, треба да добију прилику први. Овде можете прочитати о каквим се радним местима ради.
Мало по мало, нашим улагањем великог напора у увођење реда у покрајини и држави у целини, постићићемо да се напокон цене праве вредности, а не партијске књижице, што би се неминовно позитивно одразило на читав амбијент у којем живимо. Последица увођења реда кроз укидање патријско паразитског система је и бољи привредни амбијент у којем више не бисмо морали да будемо држава јефтине радне снаге која даје огромне субвенције, како бисмо наговорили бар неког да уложи свој новац овде у амбијенту велике корупције и пословања искључиво „преко везе“. Коначно инвеститори више не би морали да се фотографишу са политичарем на власти и у сред кампање пресецају врце свог погона у који су крочили само зато што им је из буџета то плаћено новцем свих нас. Компанијама би било довољан мотив да дођу то што смо уређена земља. Тако да је свака наша битка део нашег великог плана за Србију у којој се радо живи. У овој молимо и вас да се укључите ширењем ове информације даље.
Светлана Козић
председница посланичке групе
Доста је било
у Скупштини Војводине
Захваљујем се на подршци у обимном истраживачком раду
техничком сараднику посланичке групе Саши Љубичићу, без којег
ни оквирно сабирање ових кадровских промена не би било могуће.
Светлана Козић
Повезани текст: Колико нас кошта партократија у АПВ
Коментариши