Опозиција на београдским изборима у једној или више колона?

Долазе београдски избори. Као и за председничке изборе, поново се поставља исто питање – да ли опозиција треба да иде у једној или више колона?

СНС је победив у Београду. На последњим председничким изборима у Београду Александар Вучић и Војислав Шешељ су освојили 48,3% гласова, Ненад Чанак и Мирослав Паровић 0,6%, белих листића је било око 1,5%, док су опозициони кандидати освојили 49,6%. На те изборе је у Београду изашло 915.000 бирача, што је 705.000 мање него што их је уписано у бирачки списак. Како знамо да је бирачки списак, благо речено, неуредан, када број изашлих упоредимо са бројем пунолетних грађана, дођемо до броја од 480.000 пунолетних грађана који нису изашли на изборе. Треба напоменути да значајан број гласача СПС-а, којих је на парламентарним изборима 2016. године било око 73.000, није изашао на ове председничке изборе. Ово је стартна позиција за опозицију.

Став Доста је било о опозиционој сарадњи на београдским изборима произилази из програма који ће ДЈБ имати за ове изборе. За ове изборе припремамо другачију пореску, социјалну, културну и комуналну полтику, политику развоја саобраћајне инфраструктуре и јавног превоза, те политику развоја породичног приватног сектора. Ипак, кључна политика ДЈБ остаје департизација јавног сектора, тј. укидање страначког запошљавања, намештених тендера, као и инсистирање на транспарентности градских финансија.

Суштина проблема који разједа Србију већ неколико деценија је партократија, односно чињеница да естаблишмент окупљен у политичке странке користи друштвене и јавне ресурсе за страначке и личне потребе. Следствено, ако постоји један циљ око кога би опозиционе странке требало да се уједине, то је демонтажа таквог система. Такав договор није постојао међу странкама које су направиле коалицију ДОС и срушиле Слободана Милошевића 5. октобра 2000. године. Милошевић је отишао, али је систем преживео. После пар година обећавајућег почетка, стари систем је почео да се враћа: нове владајуће странке су поново почеле да се понашају исто као СПС, ЈУЛ и СРС пре 2000. Године. Нетранспаретно су почеле да троше јавни новац и злоупотребљавају јавне ресурсе, чиме су изневериле идеју 5. октобра. Повратак Александра Вучића на власт је само последица чињенице да странке коалиције ДОС нису успеле да промене партократски систем, већ су, нажалост, постале део њега. Систем којим данас управља Александар Вучић је само побољшана и унапређења верзија система који је преузео од Бориса Тадића.

У бројним разговорима с апстинентима, али интересантно, и са страним дипломатама које очигледно подржавају Вучића, опозиција добија исту поруку: и док сте ви били на власти није било независног правосуђа, независних институција система, кршен је Устав. На шта се онда жалите? И када им кажемо да нисмо били на власти, да смо као грађани једнако критиковали претходну власт и да ћемо ми радити другачије, гледају нас са великом скепсом. Јер сви су то обећавали.

Седамнаест година касније, опозиција не би требало да понови исту грешку. Главни договор, који може да почне изборима у Београду, не треба да буде договор око рушења Вучића, већ око демонтаже партократског система. Када се око тога договоримо, остало ће доћи само по себи. У вези са свим питањима можемо да се разликујемо, али око чињенице да не смемо да наставимо да злоупотребљавамо јавне ресурсе по доласку на власт не сме бити компромиса.

Укидање страначког запошљавања и престанак злоупотребе јавних ресурса је кључ. Договор опозиције око ове теме би остатку Србије послао јасан сигнал да не желимо само да сменимо странке на власти, а онда наставимо да радимо исто што и оне, већ да желимо да мењамо систем. Странке које желе да учествују у овоме су наши природни партнери.

Доста је било је предложио јасне принципе и механизме како да се то постигне:

• транспарентан градски буџет, који се објављује сваког месеца;
• јавни критеријуми за мерење успешности и сврсисходности буџетских програма;
• транспарентни буџети комуналних предузећа и културних и спортских установа;
• скенирање и објављивање свих уговора које град склапа са приватним предузећима;
• јавни конкурси за све неполитичке функције у граду (предмет политичког договора могу да буду само за позицију
• градоначелника, секретара и њихове помоћнике, јер су то политичке функције);
• систематизација радних места у комплетном јавном сектору за који је надлежан град Београд.

Након прихватања ових принципа, следио би договор конкретне политике за Београд. Баш и као на републичком нивоу, ДЈБ развија свој план у 20 тачака за Београд: 20 конкретних ствари које бисмо спровели за годину дана и њиме поставили темеље и правце даљег развоја Београда. Београду су потребна конкретна решења за конкретне проблеме и потребе Београђана. Решења за питања саобраћаја и јавног превоза, обнове саобраћајне инфраструктуре, дерегулације тржишта, шта са Београдом на води, уписа у вртиће, бахатог паркирања, унапређење основних и средњих школа, културне политике, енергетске ефикасности, децентрализације града и преношења надлежности на општине, пореске политике окренуте ка породичним фирмама, решавање комуналног хаоса и контејнера који су се претворили у ругло града и многа друга. Та решења су политика која утиче на животе грађана.

Ако се прихвате и спроведу принципи транспарентности градских финансија, партократија ће нестати у року од годину дана из Београда. Београд је и прилика да покажемо целој Србији да је могуће увести ред и обрачунати се са партократијом. После на ред треба да дође цела Србија.

Разуме се, кредибилни појединци су од пресудног значаја за кредибилност и спровођење овакве политике. Желимо сарадњу са људима које грађани не препознају као симболе страначког запошљавања, злоупотребе јавних ресурса, кршења Устава и урушавања независних институција система или реформе правосуђа у кафани, јер само такви људи могу да гарантују да мислимо озбиљно када кажемо да желимо да трансформишемо систем који ради у корист мањине у систем који ради у корист свих.

Душан Павловић
Потпредседник “Доста је било”