Nema razvojne politike u budžetu Vojvodine za 2017.

Prilikom donošenja rebalansa budžeta za 2017. godinu, predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović nam je saopštio niz lepih obećanja i planova, ispoljenih kroz veliki broj investicija, koje sve zajedno daju ovom budžetu „razvojni karakter“, kako ga je on krstio. Problem nastaje kada se malo bolje pročešljaju ti razvojni projekti i raspodela sredstava koja su uslovila povećanje budžeta u odnosu na prvobitno planirani.

Prva stvar koja je indikativna je da su svi poslanici opozicionih stranaka, uključujući i poslanike Dosta je bilo, bez ikakvih dogovora i potpuno odvojeno, primetili uvećanja na stavkama određenim za plate u administraciji, troškove prevoza, materijalne troškove i specijalizovane usluge. Ovo, zajedno sa pratećim katastrofalnim Kadrovskim planom, znači nova zapošljavanja u ionako pretrpanoj pokrajinskoj administraciji, odnosno, nova stranačka uhljebljenja poslušnih partijskih vojnika. Ipak, zadivljuje lakoća kojom se pravdaju povećanja na ovim pozicijama! Sekretar Njilaš pravda povećanje broja zaposlenih uvećanim obimom posla i potrebom za novim radnicima, iako je svima koji su makar jednom prošli kroz zgradu Banovine jasno da ih je i sad previše.

Drugo objašnjenje za povećanje materijalnih troškova i specijalizovanih usluga je još više cinično. Pokrajinski “ministri” ih pravdaju „uništavanjem štetnih organizama“, odnosno, reč je o prskanju komaraca. Njihova odbrana je da u prvobitnom budžetu (koji su oni sami pravili i doneli) nije bilo predviđeno dovoljno sredstava i da se sada to mora povećati. Ima samo jedan veliki problem kod ovog objašnjenja, cifre i pozicije koje se nalaze u povećanju nikako ne odgovaraju nameni kojom se pravda povećanje, nego jednostavno upućuju na dalje rasipanje javnih sredstava iz budžeta.

Druga bitna stavka koje nema u budžetu ni nakon rebalansa, jeste program sufinansiranja projekta „BIOSENS“, a na šta se APV obavezala prilikom konkurisanja projektnog tima za ovaj zaista vredan evropski projekat. O čemu se zapravo radi? Evropska unija, preko svog mehanizma Horizont 2020 finansira osnivanje i izgradnju Instituta Biosens sa 14 miliona evra bespovratnih sredstava, dok su se Republika Srbija, AP Vojvodina i Grad Novi Sad obavezali da sufinansiraju projekat sa još 14 miliona evra. Na zamerku poslanika Dosta je bilo da se Pokrajina odlučila na sufinansiranje projekta „Novi Sad Evropska prestonica kulture 2021“, a da se ponaša maćehinski prema Biosensu i da udeljuje mrvice, Sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo mr Vuk Radojević je žustro reagovao i porekao ove tvrdnje uz opasku da Pokrajina podržava rad Instituta sa 10 miliona dinara kroz program ispitivanja kvaliteta zemljišta u Vojvodini. Iako građanima ovo može biti logično i dovoljno, treba napomenuti da ovo nije pomoć već isplata za posao koji će stručnjaci sa Instituta uraditi po narudžbini Sekretarijata. Koliko je ovo neozbiljno možemo shvatiti ako se poslužimo vrlo prostim matematičkim računom. Naime, ako je potrebno sufinansirati Biosens sa 14 miliona evra, a APV izdvaja godišnje za ovu namenu 10 miliona dinara (ako uzmemo da je to pomoć), biće potrebno oko 174 godine da se ispuni kvota. Čak i ako uzmemo da će finansiranje najvećim delom pasti na Republiku, te da je za Pokrajinu određeno da sufinansira recimo 10% investicije, opet se dobija rezultat od 17 godina čekanja da Vojvodina ispuni svoj deo pomoći. I to za Institut čiji je formalno osnivač!

Hajde da vidimo sada zašto je bitno podržati projekat Biosens i zašto to ne pogoduje sadašnjoj vlasti. Institut Biosens je produkt domaće pameti i ljudi sa višegodišnjim iskustvom u radu sa evropskim fondovima. Njihovi proizvodi spadaju u visokotehnološke, sa primenama kako u poljoprivredi tako i u drugim oblastima, kao što je recimo svemirska tehnologija. Zaposleni na Institutu su uglavnom mladi, visokoobrazovani ljudi iz Srbije, a kuriozitet je i da su ovde zaposleni i strani državljani. Ovo je potpuno suprotno od sada već ustaljene prakse da mladi i obrazovani ljudi idu u inostranstvo da se školuju i rade. Dakle, jednim udarce ubijaju se dve muve. Mladi stručnjaci se zadržavaju u Srbiji, a proizvode se potpuno domaći kvalitetni proizvodi koji su konkurentni i na međunarodnom tržištu.

Pa dobro, zašto to ne pogoduje vladajućoj klici? U najkraćem, zato što znaju da sa Evropskom unijom nema muljanja! Nema nameštenih tendera, štelovanih finansijskih izveštaja, ugrađivanja u sve nabavke. Svaki dinar mora da se opravda i dobije zeleno svetlo iz Brisela, a „nagrada“ za to je mala gledano iz ugla partokratije. Nema stranačkog zapošljavanja nestručnih kadrova sa kupljenim diplomama koji će samo primati platu, a neće ništa raditi, odnosno, nema partijskog reketa. Kada se tako sagleda iz ugla partokratije, jasno je i njima da nije dovoljno samo slikati se na otvaranju nove zgrade, već treba nešto i znati i uraditi, i otuda manjak volje i entuzijazma da se podrži ovakav jedan projekat.

Rešenje koje predlaže pokret Dosta je bilo je ukidanje stranačkog zapošljavanja nestručnih kadrova u administraciji i smanjenje izdvajanja za specijalizovane i usluge po ugovoru, koje su uglavnom izvor korupcije i „ugrađivanja“ stranaka na vlasti uz prelivanje javnih sredstava u privatne džepove. Ovako oslobođen novac bi se onda mogao izdvojiti za podršku projektima koji zadržavaju mlade i obrazovane ljude u Srbiji, a celokupnu privredu čine konkurentnijom na međunarodnom tržištu svojim visokotehnološkim proizvodima.
Dr Ivan Stijepović
Potpredsednik Skupštine APV i član Dosta je bilo