Децентрализација Београда

Град Београд има 17 градских општина од чега је седам приградских са ширим надлежностима од осталих 10. У овој години има буџет од око 815 милиона евра што је око 10% републичког буџета. Буџети свих 17 општина заједно износе око 100 милиона евра, што је око 12% буџета града Београда. Десетина новца и надлежности које Република оставља граду, град по истом принципу оставља општинама. Јер власт је тамо где су паре. Као што је Србији потребна децентрализација, тако је она потребна и у Београду.

Град Београд има оснивачка права, управља делом или у целости, финансира или суфинасира или води рачуна о:

• 13 јавних комуналних предузећа, 9 других предузећа и једном Дирекцијом.
• 30 установа културе и 3 установе за физичку културу.
• 23 здравствене установе и 3 установе за социјалну заштиту.
• 18 државних предшколских установа које управљају са 423 вртића и са 167 верификованих приватних предшколских установа.
• 192 основне школе са скоро 5.000 одељења и 124.000 ђака.
• 103 средње школе са скоро 2.500 одељења и 60 хиљада ђака.

Са друге стране, 17 општина управља са 11 јавних комуналних предузећа и установа (у 6 приградских општина), 13 установа културе, једном установом социјалне заштите, 3 туристичке организације, 12 јавних предузећа односно установа за физичку културу.

Годишњи расходи за запослене на буџету на нивоу града износе око 88 милиона евра. Годишњи расходи за запослене на буџету у 17 градских општина износи 28 милиона евра. У овај трошак не улазе запослени у јавним и комуналним предузећима, али поред администрације улазе и запослени у културним и предшколским установама. Укупни годишњи расходи за запослене у граду и свих 17 општина износи око 115 милиона евра. Очигледно је, дакле, да запослени у граду имају много више и посла и одговорности од запослених у градским општинама.

Ово нам говори једну од три ствари:

• или град има мањак запослених и пружа лоше и споре услуге.
• или општине имају вишак запослених и пружају брзе и квалитетне услуге.
• или нико не мери квалитет услуга, нити се бави тиме које услуге треба да буду пружене на ком нивоу, како направити баланс између економичности и квалитета, шта је посао града, а шта градских општина и како да грађанима приближимо установе које треба за њих да ураде посао за који их плаћају.

Бојим се да је ово треће. Јер се ниједна власт до сада, ни у Београду ни у Србији, није озбиљно бавила овим питањима. Пуна су нам уста геополитике, као и великих речи и великих тема, а о животним питањима ни речи.

Како се финансира Град Београд и 17 градских општина? Највећи део, око 506 милиона евра, долази од пореза правних и физичких лица, од чега општинама припада око 72 милиона евра односно око 14%. Други највећи извор, око 260 милиона евра, су други приходи у које улазе таксе, накнаде и сви други приходи, укључујући и накнаде које грађани плаћају за градски превоз или за децу у вртићима. Од овог износа, општинама припада око 9,5 милиона евра односно око 4%.

Који су најзначајнији порески приходи? Порез на доходак (порез на зараде и на приходе предузетника) је највећи порески приход и износи око 300 милиона евра на годишњем нивоу, од чега општинама припада око 35 милиона евра односно око 12%. Затим иде порез на имовину који правна и физичка лица у Београду плаћају око 172 милиона евра, од чега 17 општина добијају око 29 милиона, односно око 17%.

Од пореза на доходак, општинама у Србији припада 80%, док Републици припада 20%. Порез на имовину у целости припада општинама. Ово важи за све општине у Србији осим за Београд и Ниш, где градске скупштине одлучују како ће се делити ови приходи између града и градских општина.

По којој формули се онда деле порески приходи између града Београд и 17 општина? Ту већ почиње циркус. Вишедеценијски циркус.

Од пореза на зараде приградским општинама Барајево и Сопот припада 100%, Младеновцу 70,6%, Сурчину 56,7%, Обреновцу 41%, Гроцкој 27,3%, Лазаревцу 2,7%, док градским општинама припада између 10% и 13% (сваки проценат је различит), осим Новом Београду 4,7%, Звездари 8% и Вождовцу 9,7%. Логично, зар не?

Од пореза на имовину, Барајево, Сопот, Лазаревац и Младеновац добијају 100%, Обреновац 74%, Гроцка 55%, Сурчин 33%, Раковица 35%, Палилула 21%, Земун и Чукарица 19%, Вождовац 18%, Звездара 17%, Врачар 9%, Нови Београд и Савски венац 6% и Стари град 5%.

Како су градски одборници који су изгласали ове проценте дошли до њих? Они то наравно не знају, нити их ико пита за то. А до процената се долази за следећи начин: градоначелник и градско веће, значи владајућа већина, одреде колико која општина треба да добије новца, па онда наштимају проценте како би постигли тај циљ. Овај систем, као и већину накарадних ствари у Србији, није измислио СНС. Они су тавки деценијама. СНС их само ради још боље по партократију, односно горе по грађане.

Ово је наравно крајње неозбиљно. На жалост, таква је цела држава у којој живимо. Да би тај “идиличан” систем неодговорности, бахатости и потпуне нестручности који је партократија направила за себе, наставио да живи, потребно је да Курта, или Куртин помоћник, која је скинуо Мурта, или Курта, његов помоћник и Мурта заједно у коалицији, би морали да преваре грађане још једном и наведу их да гласају за њих поново.

Иду нам избори у Београду. Ови избори могу да промене све. Доста је било припрема план од 20 тачака за Београд. Прва тачка је преписана из плана за Србију: увођење потпуне транспарентности, објава систематизације радних места, објава СВИХ уговора, укидање страначког запошљавање и престанак злоупотребе јавних ресурса. Друга тачка је и план децентрализације Београда. У наредним недељама ћемо обрађивати тачку по тачку нашег програма. ДЈБ је познат по томе што нуди конкретна решења и увек израчуна колико ће нас решења која предлаже коштати. Уколико нам грађани Београда укажу поверење, оно о чему говоримо ћемо и спровести. Тачку по тачку. У Београду ћемо показати како је могуће за кратко време и од Србије направити земљу у којој се лепо и радо живи.

Саша Радуловић
Председник “Доста је било”