Шта се крије иза инвестиционог буџета Војводине

Три убедљиво највећа извора прихода буџета АП Војводине су трансфери од других нивоа власти (чине до 60% укупног буџета АПВ), затим порези на доходак и добит (око 18%) и приходи од имовине (око 10%). Када се изузму трансфери, о чијем износу и корисницима одлучује Република, а АПВ служи само као „проточни бојлер“ кроз који новац прође на путу од републичке касе до корисника, остаје да најзначајнији приход покрајинског буџета чине порези на доходак и добит.

Током расправе о завршном рачуну буџета АПВ за 2016. годину, а затим и о ребалансу за 2017. годину, посланици владајуће већине, укључујући и председника Владе АПВ, изнели су податак да су приходи од пореза на доходак порасли на 11,2 милијарде динара у 2016. години, у односу на 10,5 милијарди динара колико су износили у претходној. Разлог томе су пронашли у „све бољем пословном окружењу“ и „све већем запошљавању“, наравно, ово су приказали као последицу њиховог успешног вршења власти у покрајини током последње године. Такође, ово им је био сасвим довољан аругумент да прогнозирају и даље повећање плана ових прихода са 11,7 милијарди динара, колико је било у основном буџету за 2017. годину, на 12,8 милијарди динара у ребалансу. То више него храбро пројектовано будуће повећање су добрим делом наменили текућој потрошњи.

Оно што су председник Владе и посланици СНС-а пропустили да кажу, или нису тога ни свесни, јесте чињеница да су приходи по овом основу у неким ранијим годинама били и већи. У 2014. години били су 13,7 милијарди динара, далеко изнад онога што напредњаци сада сматрају успехом и основом за даље амбиције. Ово значи да Војводина и даље није изашла из периода нижих пореских прихода и да је њихово хвалисање прерано почело, а могло би да буде и потпуно неосновано.

Заборавли су и да ове приходе разложе на појединачне ставке, а то су порези на зараде физичких лица и порези на добит предузећа. Када то раздвојимо, можемо уочити чињеницу да приходи од пореза на зараде у последње три године стагнирају између 4,8 и 5 милијарди динара, тако да нема говора о побољшању пословног окружења и већем запошљавању. Оно што изазива разлике између година је порез на добит предузећа. Од овог пореза је у 2014. години АП Војводина приходовала 8,95 милијарди динара, да би у 2015. години приход осетно пао на 5,7 милијарди динара и незнатно се опоравио на 6,17 милијарди динара у 2016. години. Смањена добит указује на различите поремећаје и проблеме у привреди, а не на раст и развој.

У основном буџету за 2017. годину, владајућа већина је планирала да до жељених 11,7 милијарди динара дође повећањем оба прихода који чине овај буџетски конто, и то на 5,2 милијарде динара од пореза на доходак физичких лица и 6,5 милијарди од пореза на добит предузећа. Међутим, у ребалансу сада није раздвојен план прихода по ове две ставке, тако да не знамо како власт планира да дође до жељених 12,8 милијарди динара прихода. Посматрајући трендове у последње три године, закључујемо да никаквих привредних чуда нема и неће их ни бити, те сматрамо да је овај план нереалан.

Читајући буџете и завршне рачуне годинама у назад, уочавамо да ово „надувавање“ прихода није манир само покрајинске власти, већ и републичке, као и скоро свих локалних самоуправа. Разумни и одговорни грађани поставили би питање зашто се приходи планирају, благо речено – преамбициозно?

Основни разлог је у опште раширеној пракси да се расходи не планирају на основу могућности, тј. новца који се реално може кроз порезе приходовати, већ се планирају на основу партократских потреба и жеља, које су увек веће од могућности. Зато се код планирања приходи намерно „надувавају“, како би се расходи могли планирати у складу са потребама. Другим речима, планирају велике приходе да би заташкали велика трошења. То јасно можемо уочити на расходовној страни буџета АП Војводине за 2017. годину, где је планирано повећање потрошње на услуге по уговору за 250 милиона динара и специјализованих услуга за 200 милиона динара, у односу на прошлу годину. Ако се током године не остваре приходи, а неће, јер су планирани погрешно и нерално, онда се и неки расходи не могу остварити. Наравно да власт неће смањити текућу потрошњу, јер преко ње задовољава своје партократске потребе свог уског круга, већ ће то урадити смањењем капиталних улагања и инвестиција, ставки од којих користи имају сви грађани. По овом обрасцу функционише цела држава Србија и сваки њен део, од Републике до сваке општине.
У жељи да до јавности дође што мање информација о оваквим појавама, власт користи разне смицалице. Тако је на последњој седници Скупштине АПВ чак 7 тачака спојено у једну. Заједно са ребалансом буџета, расправљало се о кадровском плану, програмима за развој пољопривреде, за коришћење државног земљишта, фонда за шуме, за воде и за ловство. Седам важних тема за 5 минута по посланику, довољно да се било каква расправа обесмисли у самом зачетку.

За то време, представници владајуће већине све веће трошкове и расипања маскирају најавама инвестиција. Нарочито на локалном нивоу се сваки пут фасцинираној јавности обећавају инвестиције, које се не остваре, већ паре одлазе у текућу потрошњу. Ретко ко је свестан шта се налази испод лепе површине инвестиционе бајке. А, испод те површине је прави паразитски свет.

Кад дође на власт, „Доста је било“ увешће једноставан лек, а то је мерење резултата рада сваког јавног службеника и отвориће могућност да се лако открије и оцени одговорност за све трошкове. До тада ће партократија потрошити милијарде на сопствене потребе. И сваке године продаваће нам исту причу.

Дејан Максимовић
посланик Доста је било
у Скупштини АПВ