“Одокативни” БГ буџет по мери партократије

Буџет Београда за 2017. годину “тежак” је 99,7 милијарди динара (око 810 милиона евра). Да ли знате како се троши тај новац? 

Некада је буџет био структурисан тако да се новац делио по секретаријатима. Сваки секретаријат би добијао одређена средства и могао је да их троши на сопствене потребе. Од недавно, међутим, буџет мора да буде програмски. Новац мора да се расподељује по програмима који решавају неки градски проблем, одн. задовољавају потребе грађана. То значи да буџет сада може да прожима више секретаријата, ако је такав карактер програма.

Када је буџетско финансирање пројектно, успешност сваког пројекта може да се мери индикаторима. Рецимо, ако вам је друштвени циљ да имате опремљене библиотеке у Београду, можете у буџету Београда предвидети средства за опрему библиотека. Рецимо, за једну градску библиотеку предвиђена је у буџету набавка клима уређаја (500.000 дин), а за другу набавка лап-топ рачунара и штампача (150.000 дин). И то три наредне године – 2017, 2018. и 2019. Индикатори би овде једноставно били набављени клима уређаји, рачунари и штампачи, које бисте могли да затекнете на лицу места.

Да ли су овакви пројекти оправдани? Ако библиотеке немају климу или рачунар, очигледно је да је пројекат оправдан. Мало је теже закључити зашто се ово понавља три године. Зар буџетирани износ од пола милиона динара (4.000 €) није довољан за клима уређаје за целу библиотеку само у једној години? За тај новац може да се купи 13 квалитетних и снажних клима-уређаја. Ако библиотека добије пола милиона динара сваке године по основу овог пројекта, то значи да ће до краја 2019. год. она имати 39 клима-уређаја. Да ли је ово превише? Не знамо, јер не постоји никакво писано образложење уз буџет из кога би то могло да се види. Одборница која би, рецимо, хтела да гласа за овај предлог, морала би да посети библиотеку, установи колико је велика и онда процени да ли јој је за три наредне године потребно 39 клима-уређаја. У сваком случају, за процену успешности овог програма непоходна нам је информација о површини библиотеке, коју немамо.

Ово није све. Пошто новац који се троши из буџета није градски, већ новац београђана, буџет треба да буде транспрентан. Свака Београђанка има право да зна на шта је новац потрошен. Како то може да се постигне? Пошто ће бибилиотека клима уређаје купити од неке приватне фирме, довољно је да сви уговори о куповини и рачуни буду скенирани и постављени на сајт. Тако би Београђани без компликација одмах могли да знају да ли су климе плаћене по тржишној цени или су преплаћене. Ово је оправдана сумња, јер је преплаћивање честа појава у јавном сектору. Одборник који би хтео да гласа за одлуку о извршању буџета Београда морао би некако сам да дође до ових податак тако што би се, рецимо, обратио управи библиотеке или секретаријату за финансије да му покажу рачуне на којима се види колико је коштала ова набавка.

У претходна два случаја је (уз мало напора) могуће установити да ли новац потрошен одговорно. Постоје програми где, међутим, то можда уопште није могуће. У оквиру комуналних делатности спада Програм 2 – одржавање јавних зелених површина за које је издвојено 2 милијарде динара. Како би се мерила оправданост и успешност овог програма? У буџету стоји да је циљ програма “максимална могућа покривеност насеља и територије услугама уређења и одржавања зеленила,” док поље Индикатори стоји празно. (?)

Оправданост оваквог програма могла би да се мери на основу количине средстава који се расподели према квадратним метрима зелених површина у Београду. Ако је за одржавање једног квадратног метра зелене површине (обележимо га са З) непходно x средстава, онда ће укупна количина средстава предвиђених у буџету морати да буде xЗ. Али да ли неко зна колико Београд има квадратних метара зелених површина? Да ли је предвиђена сума од 2 милијарде много или мало за њихово одржавање? Не знамо. Не може нико ни да зна, све док не зна колики је З.

Могуће да је Скупштина града предвидела овакав проблем, па је зато у буџету предвидела израду ”Плана генералне регулације система зелених површина Београда.” Можда ће се ту наћи податак о укупној површини зелених површина? Година још није завршена, па не знамо. Али знамо да је за производњу тог нацрта предвиђено милион динара. Дакле, добићемо неки документ. Да ли ће он да нам реши проблем због којег је настао? Да ли ће се знати шта је у његовој изради коштало милион динара? Као индикатор успешности тог пројекта наведено је само “израђен нацрт плана.” Као и у случају клима уређаја, да би одборница виделе шта је коштало милион динара, морала би да затражи податке од секретаријата за финасије. А како је познато, државни службеници нису увек вољни да јавности покажу те податке.

Много тога не знамо о градском буџету. А изгледа не знају ни запослени у градској администрацији. Покушао сам најпре на сајту града Беграда да нађем одлуку о буџету за 2017. годину (не ребаланс, већ оригинални буџет усвојен у децембру 2016). Нисам успео. На Гуглу је било још мање успеха. (Требало ми је око пола сата да пронађем оригинални буџет и ребаланс.) Онда сам телефоном назвао Беоком сервис (градски комунални водич) и питао где могу да нађем (било коју) одлуку о буџету. Нису умели да ми одговоре и упутили ме на Градски секретаријат за финансије. Тамо се јавила службеница која ми је рекла: “Знате, ја сам нова овде. Нисам се још упознала са свим детаљима.”