Autorski tekst Ekonomija

Svetska banka mora da promeni pristup reformi javnog sektora

Svetska banka je već više od deceniju angažovana na reformi javnog sektora u Srbiji. Po opštim procenama, javni sektor je neefikasan, a jedan od najvažnijih razloga za ovu neefikasnost je preveliki broj zaposlenih. Ovo je tačno. Za rešenje ovog problema, Svetska banka predlaže mnogo korisnih programa. Ipak, najviše pažnje javnosti privlače otpuštanje viška zaposlenih i povećanje cene usluga.

Poslednji pokušaj ovakve reforme mogli smo da vidimo u reformi osnovnog i srednjeg školstva, gde je predloženo da se najpre redefiniše norma zaposlenih, a potom otpusti 2.700 ljudi koji, po novom normiranju, predstavljaju višak.

Šta je problem sa ovakvim pristupom? Mi koji živimo u Srbiji znamo da je javni sektor neefikasan i da u njemu ima viška zaposlenih. Ali znamo takođe ko je u njemu zaposlen i kako je tamo došao. Znamo da je javni sektor – država i opštinska administracija, zdravstvo, školstvo, sudovi, policija, vojska, fondovi, agencije i javna preduzeća – prepuno stranački zaposlenih kadrova koji dobijaju pristojnu platu ni za nikakav rad. Da li možemo da krenemo u “racionalizaciju” javnog sektora tako što ćemo početi da otpuštamo nastavnike po školama, bez da najpre pogledamo koliko ima stranački zaposlenog viška, i gde se on zaista nalazi?

Kako uopšte ovaj mehanizam funkcioniše. Zamislite jednostavnu situaciju u kojoj država ima dva zasposlena, a mora da otpusti jednog. Jedan je nastavnik u školi, a drugi angažovan, recimo, u komisiji za uništavanje pečata i štambilja. (Ovakva komisija je zaista postojala u opštini Bački Petrovac. Samo na ovakve besmislene komisije, koje predstavljaju instancu stranačkog zapošljavanja u javnom sektoru, u lokalnoj administraciji je tokom 2014. godine potrošeno preko 900 miliona dinara.)

Ako država mora da otpusti jednog od ove dvojice zaposlenih, koga bi trebalo otpusti? Kada sazna da je član komisije stranački kadar, Svetska banka odustaje od člana komisije i fokusira se na nastavnika. Ovo se radi pod izgovorom da Svetska banka ne želi da se meša u politička pitanja.

Ali očigledno, problem nije nastavnik, već član komisije. Ako njega zaobiđete, prećutno odobravate koncept stranačkog zapošljavanja i nanosite štetu srpskom javnom sektoru, održavajući neefikasnost na sličnom nivou. Jer političari to odobrenje koriste da bi izmislili još komisija i zaposlili još partijskih kolega. Ne možete nikada otpustiti dovoljno nastavnika koliko vladajuća koalicija može da zaposli svog stranačkog kadra na izmišljena radna mesta. Upravo pre neki dan smo saznali da su Novom Sadu lokalna komunalna preduzeća izmislili nova radna mesta – najpre su zaposlili čuvare kontejnera, a sada zapošljavaju čuvare vodovoda.

Stranačko zapošljavanje je jedan od načina kako se vladajuće političke stranke održavaju na vlasti (u ovome često učestvuju i neke konstruktivne “opozicione” stranke). Kada bi Svetska banka insistirala na tome da se najpre zaustavi stranačko zapošljavavanje i smanjenji zaposlenih u javnom sektoru koji su zaposleni po stranačkoj liniji, Vlada Srbije bi verovatno morala da odbije ceo koncept reforme javnog sektora. Ali u tome je cela poenta – ako Svetska banka ne želi da se bavi ovim problemom, onda je bolje da se i ne bavi. Pristajanje na ovakav koncept su s pravom Svetskoj banci (kao i mnogim drugim sličnim organizacijama i institucijama koje ne žele da se zameraju Vladi Srbije i vladajućim stranakama) obezbedile lošu reputaciju u zemljama u kojima su aktivne. To je loše, jer Svetska banka može da obezbedi neophodna sredstva i ekpertizu u ovoj oblasti.

Svetska banka mora da promeni pristup reformi javnog sektora, jer je ova reforma jalova. Ona ne pogađa u centar problema i stvara opštu frustraciju. Umesto da se oslanja na izgovore kako se “ne meša u političke stvari,” Svetska banka mora da zaustavljanje stranačkog zapošljavanja u javnom sektoru postavi kao priortet. Najpre treba da uradi sistematizaciju radnih mesta u celom javnom sektoru (uključujući javna preduzeća) i postavi mehanizme koji sprečavaju stranke da izmišljaju radna mesta u ministarstvima, opštinama, javnim preduzećima, domovima zdravlja, fondovima, agencijama, komisijama itd. Potom možemo da krenemo dalje.

Dušan Pavlović

Dušan Pavlović

Na Fakultetu političkih nauka u Beogradu predaje savremenu političku ekonomiju sa teorijom javnog izbora, u zvanju vanrednog profesora, a na Univerzitetu u Gracu kao profesor po pozivu predaje kurseve iz ekonomskog razvoja i ekonomske i političke tranzicije u jugoistočnoj Evropi.

Oblasti interesovanja: Teorija racionalnog izbora i politička ekonomija demokratskih ustanova.

Objavio više radova iz oblasti: "Konsolidacija demokratskih ustanova u Srbiji posle 2000. godine"(2007), "Spisi iz političke ekonomije" (2010), "Teorija igara. Osnovne igre i primena" (2015).

Knjigu „Mašina za rasipanje para“ napisao na osnovu iskustva stečenog tokom pet meseci u Ministarstvu privrede. To je insajderska priča iz kabineta ministra privrede Saše Radulovića 2013-2014. gde je bio savetnik ministra.

3
Ostavite komentar

avatar
2500
2 Comment threads
1 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
3 Comment authors
BorislavbrankoZbignjev Recent comment authors
najnoviji najstariji
Zbignjev
Gost
Zbignjev

Svetska banka i MMF su vlašnistvo Trilateralne Komisije, koja od osnivanja uništava na vrhunski organizovan nacin veci deo sveta. Na nama su dokazali kako iskonsko zlo u razlicitim varijacijama moze moralno i materijalno unistiti citavu naciju. U nasem slucaju su pokazali najvecu snagu – nigde u svetu, kao na nama. „Konacno“, Ana Brnabic, kao predsednik izvrsnog odbora East West Bridge-a, ogranka Trilaterale, je postala premijer.
Posto vaš Pokret posmatram kao neki tračak nade, mnogo me interesuje da li ćete i vi, kad dodjete na vlast (to je neminovno) biti pod totalnim spoljnim uticajem.
Često razmišljam i uplašim se, da li je moguće, da to niko ne pominje – bar činjenice u vezi Brnabićeve. Svestan sam medijske blokade, ali zašto vi ili neko drugi, ne piše o Svetskoj Banci-MMF-u kao mehanizmu za uništenje.

branko
Gost
branko

svetska banka, kao sto joj ime kaze, je banka i njoj nije cilj da reforma javnog sektora bude dobra za nas. banka zeli da izvuce ulozene pare, a da bi to uradila potrebno je da srbija smanji troskove. njima je svejedno ko ce biti otpusten, doktor, ucitelj, policajac ili partiski zaposljen kadar.
ne treba ocekivati da ce nam stranci srediti nasu kucu na nacin koji ce biti dobar za nas, mi to treba da uradimo sami. kada srbija bude uredjena zemlja, eu ce nam ponuditi da budemo clanica bez ikakvih poglavlja, uslovljavanja. do tada eu ce nas „zezati“ kao sto to radi turskoj poslednjh 50 godina.

Borislav
Gost
Borislav

Dobroj banci nije svejedno!
Zašto?
Zato što se krediti daju na duži rok. Njima je važno da dužnik uredno vraća pozjmljeno. SNS vlast može samo kratkoročno da obezbedi vraćanje. Zato bilo kojoj banci više odgovara da dužnik ojača (čak mu dodatnim sredstvima pomažu u tome). Ojačali dužnik uredno vraća a i postoji realna mogućnost da uzme još kredita za dalji razvoj.
Zato bankama dugoročno ne odgovara SNS. Zato one vrlo pažljivo prate, osluškuju i neprestano procenjuju (dobar deo naših mladih matematičara upravo se zaposlio kod takvih banaka i radi im te procene).