Не постоји просечан љубитељ животиња или кућних љубимаца. Свако је на овом свету јединствен и једино по чему смо сви исти је то да смо сви различити. С друге стране скуп индивидуа које по одређеним карактеристикама постају група, функционишу по спонтано успостављеним, неписаним или писаним правилима. Љубитељи и власници кућних љубимаца углавном су особе које имају восоку свест о томе шта значи бринути се о некоме 24 сата дневно. То је одговоран посао, који са собом носи бројна одрицања, али за узврат испуњава емоцијама које преплављују на посебан начин. Неки то пореде са родитељском бригом, али у сваком случају то је једно од малобројних, одговорних занимања за које се не иде школу. Исто као и за родитељство. С друге стране, све што неко ради у заједници којој живи, дозвољено је до тренутка када не угрожава друге.
Замислите родитеље који одведу бебу у парк и у неком тренутку примете да би беби требало променити пелену, па реше да то учине на некој клупи или у колицима у којима беба лежи, а онда ту пелену коју мењају баце, било на асфалт било на зелену површину, и оставе је да тако зјапи отворена. Па онда дође неки тата, па нека мама, па тетка и сви редом бацају употребљене пелене својих омиљених бића где им се прохте. Замислите одрасле који малу или велику нужду обављају где им је воља и не сматрају да тиме угрожавају околину.
Да ли се то суштински разликује од ситуације у којој власник пса или мачке, приликом шетње свог љубимца, уредно стане да његов окупани, очешљани, обучени, расни љубимац обави велику нужду, ма где се у том тренутку нашао и онда мирно настави своју шетњу ни не осврћући се за фекалијама које су он и његов љубимац оставили иза себе, а камоли да се сагне и то покупи, те их прописно одложи.
Поред тога што се пролазници непријатно изненаде када згазе на измет, цена контакта са оним што остаје иза неодговорних власника може бити веома висока ако се узме у обзир чињеница коју истичу стручњица, а то је да садржај фекалија може бити фаталан по људско здравље због потенцијалних штетних паразита који су њихов саставни део. С друге стране, површине које су намењене деци за слободно трчање и игру, постају непожељна зона слободног кретања.
Кроз културу сакупљања псећег измета може се мерити степен цивилизације једног друштва или још боље степен правних регулатива које се односе на заштиту животне средине, а понајвише ниво професионалности комуналних служби једне градске власти. Ако је судити по ситуацији у нашим градовима, логика здравог разума наводи да свест о рециклажи, одлагању отпада и другим значајним механизмима за очување околине, делују као научна фантастика и нешто што у папирним траговима налазимо само у преговарачком поглављу 27 које се односи на животну средину, док у пракси не постоји ни делић примене модерних, ефикасних и одрживих система за очување животне средине.
У уређеним земљама казне за несакупљање измета љубимаца износе и преко 100 евра. Да ли је само језик казне фактор мотивације за пристојност и адекватно опхођење према човековој околини свакако је тема за размишљање.
Град Београд донео је 2011. године Одлуку о држању домаћих животиња и кућних љубимаца на територији града која је објављена у Службеном листу града 22.09.2011. године. Према члану 23 Одлуке “Уколико пас или мачка приликом извођења, на било који начин испрља јавну површину, држалац животиње, однодно лице које изводи пса или мачку, обавезан је да испрљану површину без одлагања очисти“. Према тој Одлуци казна за прљање износила је 5.000,00 РСД, а затим је Одлуком о изменама и допунама одлуке о држању домаћих животиња и кућних љубимаца на територији града Београда казна повећана на 10.000,00 РСД и текст одредбе гласи: „Новчаном казном у износу од 10.000,00 динара казниће се за прекршај физичко лице ако испрљану површину не очисти без одлагања”.
Намера није да сав терет кривице свалимо на власнике кућних љубимаца. Један део проблема су и љубимци који нису удомљени, као и чињеница да у великом делу јавног простора у Београду и другим градовима широм Србије, нема кеса и корпи за одлагање фекалија. Својевремено је на територији општине Стари град организована служба која се бавила сакупљањем псећег измета. Међутим, ако би се надлежне градске службе стратешки позабавиле напуштеним животињама и снабдевањем града адекватном опремом за одлагање измета, а уз то и прописно кажњавале неодговорне власнике, градски буџет би, бар у овој ставци, био растерећен сувишних трошкова.
За решење овог проблема потребна је само воља коју Доста је било има и коју ће преточити у дело када нас грађанке и грађани на изборима буду за то овластили.
Волимо и чувајмо наше животиње и наше градове.
Љупка Михајловска
Народна посланица
Чланица ГО
Председница ОО Палилула
Neodgovorno vlasnistvo je veliki problem ,ne samo sa aspekta prljanja javnih povrsina,vec i sa aspekta brojnosti populacije napustenih pasa i macaka.Radi se o nepostovanja velikog broja odredbi Zakona o dobrobiti,kojima se regulise obaveza vlasnika da svoje ljubimce uredno obeleze,vakcinisu i sprece pojavu nezeljenih legla sterilizacijom.Neodgovorno vlasništvo je neiscrpan izvor napuštenih pasa i mačaka na ulicama. Brojnost njihove populacije se može regulisati samo odrzivim sistemskim resenjem za koje DJB ,sigurna sam ,ima i volju i znanje ,jer sprecavanjem ogromnih zloupotreba po zoohigijenama javnih preduzeca novac iz budzeta bi se koristio za ono za sta je i namenjen,sto bi uz sankcionisanje neodgovornog vlasnistva i regulisanje statusa oko 3000 odgajivaca koji su se kinoloski registrovali u KSS ali ne i u Upravi za veterinu,dalo rezultate na zadovoljstvo i gradjana,njihovih kućnih ljubimaca i napustenih pasa i macaka,koji napominjem nisu krivi za to sto su na ulici.