Пре неки дан је из београдског вртића ишетало још једно петогодишње дете. Спустило се све до једне опасне раскрснице. На срећу, на време га је опазио полицајац и вратио у вртић. (Више овде, овде и овде.)
Није јасно зашто се овакве ствари често дешавају. Решење за овакве проблеме је јако просто.
На сваку капију (улазна врата) вртића неопходно је поставити контролу приступа и читач помоћу којег би се врата откључавала на притисак дугмета, споља и изнутра. Многе стамбене зграде су већ то уградиле. С том разликом што вам за обданиште уопште није потребно да улазак у зграду буде под шифром, или да користите картицу или таг.
Све што је потребно јесте да дугме буде негде мало изнад висине главе одраслог човека да дете од 6 година не би могло да га дохвати. Родитељи ће и даље лако улазити и излазити из вртића, а деца сама то неће моћи.
Један овакав читач кошта око 4.000 динара.
Доста је било ће након избора за београдску скупштину предложити да сви вртићи у року од месец дана инсталирају контролу приступа на сва улазна врата.
Душан Павловић
потпредседник Доста је било
G. Pavloviću, uglavnom se slažem sa vašim praktičnim i jednostavnim kritikama koje nisu “političke” u cilju zavaravanja vlastitih namera nego mi zaista delujete, “što na um to na drum” ali u vrlo pozitivnom smislu!
Tako sam vas doživeo i danas, prateći vašu diskusiju na odboru za pravosuđe. Međutim, pozivam vas da pomno još jednom pregledate snimak! Dok ste vi govorili i predlagali i to obrazlagali kamera je u jednom trenutku uhvatila predsedavajućeg, koji se je okrenuo nekom od prisutnih poslanika i, ajde da upotrebim najmanje sporan izraz, mangupski mu nažmikivao iz čega je bilo jasno vidljivo, kao on to nama nešto priča, neka priča kad završi ionako ćemo glasati kako nam “zvonce” narekuje!
Kako podlo, kako nevaspitano, kako nipodaštavajuće i uvredljivo od jednog predsednika odbora! Mislim da je iz Palmine stranke što ga ni malo ne opravdava. Malo je reći sramota! Mislim da je bolji izraz katastrofa ali za Srbiju!
Lep pozdrav
Дете ће провући и када је гужва на вратима. Рецимо, нађе се наколико родитеља са својом децом у исто време на вратима. Групе су велике, а чувају их три васпитача, стим што је у време одласка кући присутан само један. Док прича са једним родитељом дете му се измигољи. У неком вртићима поред врата седи теткица која чува стражу.
Проблем је што се лети спајају групе, а васпитачице иду на одмор по 30 дана. У спојеним групама васпитачи не знају имена сваком детету. Деца се при томе не осећају пријатно. У приватном предузећу нема шанси да од три запослена у једном сектору, два оду на одмор у исто време, а камоли сва три одједном.