U Srbiji odavno ne postoji niko ko veruje da se na rukovodeću poziciju u javnim preduzećima može doći zahvaljujući stručnim kvalifikacijama, radnom iskustvu i profesionalizmu. Jedino što je merodavno je partijska knjižica i bespogovorna lojalnost najvišem u hijerarhiji.
Donošenjem adekvatne regulative, SNS je sa saradnicima obezbedio sebi zakonski, formalni štit iza koga se, dugo uvežbavanim metodama, vešto skriva svaki pojedinačni izbor. Ono što se ispušta iz vida je činjenica da zakonska odredba ne sme i ne može biti posmatrana samo kao formalni okvir za postupanje, jer svaki zakon bi morao biti posmatran i primenjivan kako sa formalne, tako i sa materijalne strane. Mora ispuniti svrhu svog donošenja. Partokratija je partokratija, čak i kada je legalizovana.
Ipak, sve je to jedna vrsta doživljaja kada ste pasivan posmatrač, koji povremeno dođe do kakvog saznanja o ovoj pojavi, a potpuno drugačiji tip osećaja stvara se kada sopstvenim očima izbliza gledate partokratiju na delu.
Skupština Grada Novog Sada je 07.07.2017. godine, imenovala 7 direktora gradskih javnih i javno-komunalnih preduzeća. Svi novoimenovani direktori su već bili na istim funkcijama prethodnih 12 meseci u statusu vršilaca dužnosti. I pre nego što su konkursi raspisani, čitav grad je znao da će tadašnji vršioci dužnosti biti imenovani za direktore. To znači da u vrednosnom diskursu SNS-a i njegovih saradnika, javna preduzeća, koja su inače imovina svih građana, predstavljaju postizborni plen koji treba nemilice trošiti i eksploatisati. Konkursi su pretvoreni u formalno ispunjavanje zakonske procedure.
Da čitava priča bude netransparentnija, a time i apsurdnija, odbornici u Skupštini Grada nisu imali mogućnost ni da čuju predložene kandidate, njihove planove rada i strategije razvoja, te da na taj način formiraju mišljenje o (ne)kompetentnosti kandidata. Sve je to, u ime Skupštine, „uradila“ Komisija za izbor kandidata, koja je sprovela čitav postupak i dostavila Skupštini Grada šturo obrazložene predloge. Komisija za izbor je, očekivano, imenovana od strane skupštinske većine, a opet očekivano, u komisiju su ušli samo ljudi čija je lojalnost proverena višestruko. Ilustracije radi, predsednica Komisije je profesor na privatnom fakultetu na kom su diplome, u zrelim godinama, sticali kadrovi koji su danas na značajnim funkcijama u upravi Novog Sada, kao i veliki deo odbornika vladajuće većine. Dakle, Skupština izabere tu i takvu komisiju, komisija izabere kandidate i svoje predloge uputi Skupštini u kojoj odbornička većina, sa ili bez zvonceta, pritisne dugme koje treba.
Najbolnije od svega je što se aktivni učesnici u tom postupku ponašaju kao da rade najnormalniju i najispravniju stvar na svetu. Srodili su se sa partokratijom, postala je deo njih ili su oni postali deo nje.
Jasno je da SNS nije izmislio partokratiju. Patentirali su to mnogi pre njih, ali nema sumnje da je nivo partokratije u naprednjačkoj Srbiji dostigao nivo kakav je nezabeležen, i po dubini i po širini.
Ovo nepostojanje jednake šanse za sve, ta nenadoknadiva prednost koju partijska knjižica određenih boja donosi njenom imaocu, razlog je zbog kog roditelji budućih osamnestogodišnjaka više razmišljaju u koju stranku da učlane dete nego na koji fakutet će im se dete upisati. To je razlog zbog kog mladi, školovani ljudi u kolonama odlaze iz Srbije, a na ključne pozicije dolaze nekompetentni partijski vojnici.
Cenu njihove nekompetentnosti plaćamo svi zajedno!
Pokret „Dosta je bilo“ je jedina politička opcija koja je partokratiju označila kao problem broj jedan u Srbiji. Jedina je politička opcija koja uvek i na svakom mestu naglašava potrebu i obavezu da se, jednom zauvek, iskoreni partokratija u Srbiji. Srbija ne sme više biti mesto trijumfa najgorih đaka.
Dok se to ne desi, nemamo nikakvu šansu, ni kao društvo ni kao država, da iskoračimo ka normalnom sistemu vrednosti, sistemu u kom će se tražiti, ceniti i nagrađivati znanje, sposobnost, radni učinak i trud. Jedino u takvom društvu i takvoj državi želim da odrasta i živi moje dete.
Mi nećemo odustati!
Relja Aleksić,
Odbornik Dosta je bilo u Skupštini Grada Novog Sada
Komentariši