На данашњи дан пре тачно пет година, коалиција окупљена око СНС и њихових сателита дошла је на власт. Попут најезде скакаваца који униште све око себе, тако је и ова власт од тада у потпуности разорила све институције система, понизила грађане, отерала паметне и младе људе, ухлебила своје партијске незналице и довела стотине хиљада становника Србије до крајње границе достојанства. Под њиховом влашћу, Србија је на свакој листи стигла на само дно у Европи, заузела је високо место на листама најбеднијих земаља света, а “лидер је у региону” по сиромашту и апсолутни шампион у одливу мозгова. Стопа морталитета се нагло повећала, а према броју самоубистава смо на неславном првом месту у Европи.
У протеклих пет година, готово све медије контролисали су и “уређивали” људи блиски власти, док председник лично успева да уређује неколико таблоида и ТВ станица. Вероватно је то један од узрока његове несанице. Керамичари, незналице, људи без интегритета с купљеним дипломама постављени су на највиша и најодговорнија места у држави. Неки од министара повезани су с припадницима криминалних кланова.
Високи функционери СНС умешани су у страшне афере за које постоје релевантни докази, али уместо да буду заувек отерани у политичку прошлост, и даље уживају у своја 24 стана у Бугарској. Правни поредак и владавина права срушени су више од годину дана у Савамали која је постала симбол бешчашћа и безакоња. Људи без икаквог моралног обзира одбијају да преузму одговорност за страдање седморо људи у афери “Хеликоптер”. Ово је власт којој људски живот не значи баш ништа.
Неспособни да ишта ураде како треба јер је интерес грађана последње што им је важно, ова власт прави свечана отварања непотребних фонтана, контејнера, ограда и семафора, помпезно најављује коруптивни и фантомски пројекат “Београда на води” преко кога се изнешени новац пере и враћа назад у Србију преко фирми око којих постоји завет ћутања.
Безакоње и насиље постали су наша свакодневница. За обрачун са политичким неистомишљеницима актуелна власт злоупотребљава своје медије и блати сваког кога види као претњу. Измишљају се болесне и гнусне афере којих се пристојан свет гади.
Противуставно су грађанима отете пензије и смањене плате како би се намирили партијски паразити. Просечне плате су најниже у региону и све више падају. Радници у Србији су попут робова – немају никаква права, раде за плате које су недостојне и увредљиво ниске док у исто време држава баца паре на субвенције у које се наравно уграђује. Страним инвеститорима се дају суманути износи, док домаћа привреда и српска села умиру.
Култура дијалога и пристојност више не постоје. Њих су потаманили партијски ботови који уместо сендвича добијају огроман новац, док се у исто време болесна деца лече СМС-ом.
Напредњачка интересна коалиција је најгора пошаст која је задесила Србију. Успели су све да униште и Србија је под њиховом влашћу најбеднија, најпониженија и најзгаженија земља у Европи.
Нико не заслужује овакву власт. Доста је било се неће предати док не је не сруши. Тада ћемо почети да градимо систем заснован на правди и праву, једнак за све, и остварићемо мисију којој смо у потпуности посвећени – стварању Србије у државу из које се не одлази и у којој се лепо и радо живи.
Др Ана Стевановић
народна посланица
И наставите тако!
Подршка за ДЈБ!
Hvala mnogo dragi Milane! Znači nam Vaša podrška.
Prijatan dan želim!
Slazem se sa svime sem sa poslednjim pasusom. Treba se boriti do odredjenog momenta (ja bih rekao da su to beogradski izbori) a ako se do tada ne postignu neki dobri rezultati, bataliti sve i posvetiti se onome gde se mogu postici bolji rezultati. Ili jednostavno spakovati kofere i ostaviti ovu zemlju u toj partijskoj zabokrecini, kad vec narod tako zeli.
Dragi Bojane,
za nas iz DJB odustajanje jednostavno nije opcija. Većina nas poslanika je ostavila svoje prethodne, veoma uspešne karijere kako bi se posvetila ovoj borbi koja zahteva celog čoveka i sve njegovo vreme. Odustajanje bi za nas značilo da prihvatamo da živimo u ovom naopakom, izvitoperenom društvu. Upravo to i žele ovi protiv kojih se borimo. NJima takođe odgovara da mladi, obrazovani, perspektivni ljudi odu iz zemlje. Takvima se teško manipuliše i takvi jasno vide u kakvom društvu žive. Mnogi nemaju snage za borbu i odu. To jeste legitimno. Za nas, sada, to ne može biti opcija. Da li ćemo uspeti – ne znam. Verujem svim srcem da hoćemo. Kako god da bude, znam da ćemo biti ponosni na ovu borbu i na ovu žrtvu. I verujem da pobeda ipak pripada onima koji čiji su ciljevi časni.
Svako dobro!
Pokusacu da na plastican nacin docaram sustinu problema:
Glasac: Ko ti je bre taj Radulovic, sta on ‘oce?
Aktivista DJB: Covek koji je zavrsio elektrotehniku, radio u inostranstvu, vodio svoju privatnu firmu takodje u inostranstvu… Covek koji hoce da uredi Srbiju onako kako su uredjene sve normalne zemlje.
Glasac: Jel? A sto je onda pokrao one radnike?
Aktivista DJB: Koje radnike?
Glasac: Pa one, sto ih je odveo u stecaj.
Aktivista DJB: Imate li neki dokaz za to?
Glasac: Tako rekli na televizor.
Aktivista DJB: Znaci, nemate dokaz da ih je pokrao.
Glasac: Pa dobro, nemam, al’ sto se onda onako glupirao sa gitarom u Skupstini?
Aktivista DJB: Da li je sviranje gitare veca sramota za Skupstinu od cupanja mikrofona, polivanja vodom, psovki i pretnji, pokazivanja zatvorske kosulje, bivstvovanja Zorana Babica u istoj…?
Glasac: Nije, u pravu si.
Aktivista DJB: Da li cete sada ipak da date glas za nas pokret?
Glasac: Pa ne znam. Sve je to tacno sto vi pricate, ali nekako mi ne ulivate poverenje. Glasacu za Seselja, on je pobedio Haski tribunal.
… i tako do kraja zivota.
Draga Ana,
Kao kulturolog sta se treba uraditi u kulturi , sta su tu prioriteti?
Odlican tekst!
Dragi Nikola,
lično predlažem izmene i dopune Zakona o kulturi koje ću obrazlagati od jeseni.
Ukratko, potrebno je konačno definisati kulturnu politiku Srbije – to nemamo niti smo ikada imali.
Uraditi reviziju Strategije u kulturi. Sistematizacija radnih mesta je ono što bih sledeće uradila.
Postavljanje školovanih i stručnih menadžera u kulturi na vodeća mesta u ustanovama kulture.
Poreske olakšice za kompanije koje bi ko-finansirale umetničke projekte – na taj način se osnažuje i grad veza između privrede i kulture koja cveta u razvijenim zemljama na obostranu korist. Dalje, permanentna edukacija zaposlenih u ustanovama kulture za pisanje i apliciranje za sredstva evropskih fondova. To su ogromna sredstva koja nažalost ne koristimo.
To su neke od tačaka koje smatram važnim.
Hvala Vam na komentaru za tekst.
Svako dobro!
Treba revidirati umetničke oblasti, određene izbaciti (ulična umetnost – to postoji u nekim zakonima, recimo hrvatskom, ali je diskutabilno, a pogotovu ako se ne precizira; naučno i stručno prevođenje – to ni po kom osnovu ne može biti uvršteno u umetničke oblasti). Treba ponovo uvesti nacionalna priznanja, ali naravno tako što će se revidirati čitav koncept i način dodeljivanja. Treba izdvojiti istaknute samostalne umetnike iz grupacije samostalnih umetnika jer samostalni umetnici su jedina grupacija koja ni na koji način ne može da “napreduje”, a među njima ima višestruko nagrađivanih umetnika koji su zaslužili da imaju kakvu-takvu penziju da bi makar mogli da stvaraju u tom dobu i tako doprinose državi, ako ništa drugo. Treba takođe ponovo uvesti značajne nagrade kao što je nekada bila, recimo, Sedmojulska nagrada, jer bez njih ne postoje kriterijumi i nije jasno koji su to vrhunski dometi kojima ovo društvo stremi kad je umetnost u pitanju. Ne samo poreske olakšice već i uvesti donatorstvo kao što je recimo slučaj u V. Britaniji. Strategija u kulturi je tek sada završena, treba aktivno učestvovati u svim javnim slušanjima i okruglim stolovima koji će, prema tvrdnji, biti organizovani tim povodom. Treba promeniti način izbora članova komisija za raznorazne konkurse (u ministarstvu, gradu, za Bijenale u Veneciji, itd.), odnosno revidirati način izbora članova kako bi se sprečilo da to butu ljudi bliski vlasti a ne vrhunski stručnjaci za tu oblast, itd., itd. Ima još mnogo toga.
Stanje je takvo kakvo jeste.
‘Ajmo ga menjati!
Prilika broj 1 beogradski izbori.
Pitanje br. 1 “Kakva je politika DJB za Grad Beograd po pitanju poreza na imovinu?”
Pa tako dalje….
Bilo bi dobro navesti neke reference, na osnovu cega iznosite Vase tvrdnje?
Recimo po listi ovdje https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_countries_by_suicide_rate Srbija nije prva zemlja po broju samoubistava u Evropi.