Petogodišnji klinac parkirao je dva plastična kipera ispred stana u kome živi. Čuo je da dolaze neki ljudi da isele njega i mamu. To je bila najtužnija fotografija koju smo videli prošle nedelje. Tatjana Aničić je samohrana majka, živi sama sa sinom. U sporu investitora i bivšeg vlasnika stana Tatjana je bila ona koja je dobila presudu o – prinudnom iseljenju. Izvršitelji su bili veoma brzi, i Tatjani su zakucali na vrata odmah.
U zemlji u kojoj sudski procesi traju decenijama, a država je najveći dužnik, iznenađuje brza akcija i efikasnost države. Pravna forma je ispunjena, Tatjana je našla u sred parnice dve strane, a iako je sud dao pozitivan odgovor na Tatjanin prigovor o ispravljanju ove malverzacije, ona ne sprečava izvršenje. Tu su na scenu stupili privatni izvršitelji. Jer, Tatjana je žena sa malim detetom, u prevodu – lak plen.
U zemlji u kojoj postoji milionski broj nagomilanih neplaćenih dugova i sporova, ali i isto toliko siromašnih građana koji su te dugove i napravili, trebalo bi da postoji tanana ravnoteža između brige za građane i brige da se dugovi naplate. Država Srbija ravnotežu ne drži. Naime, Zakonom o izvršenju i obezbeđenju 2012. godine odobren je rad privatnih izvršitelja, čime je, pokazala je statistika Komore privatnih izvršitelja, prinudna naplata dugova za komunalije veća za trećinu. Statistka je jedno, ali realnost nešto sasvim drugo. Mnogi građani ih zovu “legalnim uterivačima dugova”, iako je formalno, njihov rad strogo regulisan i nadgledan.
Da li je baš tako? Naime, najveći dužnik u Srbiji je država, a upravo se u praksi pokazalo da je najteže dugove naplatiti upravo od države i velikih dužnika. Ispada da se država pobrinula da dugove naplaćuje isključivo od najslabijih. Kada je reč o pomenutoj ravnoteži u zemlji siromašnih dužnika, onaj drugi teg bi svakako morala da bude institucija besplatne pravne pomoći.
Ali, tog drugog tega nema. Jer, Srbija je jedina zemlja u Evropi koja nema zakonom regulisan sistem besplatne pravne pomoći, a ima obavezu da ga donese, po raznim osnovama, još od 2006. kada je građanima Srbije Ustavom zagarantovano to pravo. Od 2006. godine napisano je nekoliko nacrta zakona i nijedan nije ušao u skupštinsku proceduru.
Pošto nema zakona, građani Srbije ne mogu da dobiju besplatnog advokata već deset godina. Još konkretnije, da postoji zakon milion i po građana Srbije koji se nalaze u najtežoj finansijskoj situaciji mogli bi da imaju besplatnog advokata. U tom slučaju bi i ovakvi slučajevi izbacivanja na ulicu zbog mizernih dugova mogli da budu sprečeni, ili bi barem građani mogli dobiti adekvatnu pravnu zaštitu.
Primer Branke Havatmi je simptomatičan. Ona je izbačena na ulicu zbog duga od oko 3.000 evra koji je napravila pre 25 godina kao žrtva piramidalne pljačke. Njen stan od 48 kvadrata na centralnoj beogradskoj opštini Stari Grad prodat je za samo 26.000 evra. Izvršitelju je nuđeno plaćanje duga pre prve licitacije, ali on se ipak opredelio za prodaju stana, pri čemu nije bilo ni obaveštenja o prodaji. Ovakva zloupotreba moći mogla bi da bude sprečena uz stručnu advokatsku pomoć.
Da je besplatna pravna pomoć neophodna govori činjenica da su od svih dužnika najviše pogođeni upravo oni iz najranjivijih grupa i ljudi na ivici siromaštva. Siromašni dužnik, koji nema novac da plati advokata i velike sudske takse, ne može da se bori za svoja prava i plaća sve što se od njega zatraži, čak i ono što je neosnovano. On ne želi uopšte da uđe u postupak jer se plaši da će, u slučaju da ga izgubi, morati da plaća i troškove suđenja.
Građani Srbije po hitnom postupku zaslužuju da ostvare Ustavom zagarantovano pravo. Član 67 Ustava Srbije građanima garantuje pravo na pravnu pomoć i državi nameće obavezu da obezbedi uslove za uživanje i zaštitu tog prava, odnosno da zakonom uredi i da obezbedi pružanje besplatne pravne pomoći.
Siromaštvo i sve veći broj naših građana koji zapadaju u dugove sve urgentnije zovu na usvajanje ovog zakona.
Država ovako pokazuje da prinudu ume da sprovede, a da za zaštitu traži izgovore i prebacuje odgovornost.
Tatjana Čanak
članica pokreta Dosta je bilo
Povezani tekstovi:
Srbiji je neophodan sistem besplatne pravne pomoći
DJB održao prvu raspravu o sistemu besplatne pravne pomoći
Komentariši