Скупштини Србије сам поднео на усвајање закон о привредним коморама са једном једином значајном изменом — чланство у Привредној комори Србије више није обавезно за привредне субјекте, већ добровољно. Верујем да је присилно чланство у било којој организацији неспојиво са концептом људских права и слобода на којима почива савремена цивилизација којој припада и Србија.
Право на слободно удруживање је, заправо, загарантовано Уставом Репубике Србије. Када је Закон о привредним коморама усвојен у децембру 2015. године, Скупштина Србије направила је значајан пропуст у томе што га није усагласила са Уставом Србије.
Устав Србије гарантује слободу удруживања, што подразумева и слободу сваког појединца да остане ван било каквог удружења. (Члан 55: ”Јемчи се слобода политичког, синдикалног и сваког другог удруживања и право да се остане изван сваког удружења.”) Наметање приунудног чланства и плаћања принудне чланарине Привредној комори може снажно ограничити слободу предузетништва и самосталност привредних субјеката, која је гарантована Уставом Републике Србије.
Зашто је чланство у Привредној комори и даље Србије обавезно? После 2000. године је било безброј прилика да се се ово измени. Заправо, то се и десило 2013. године, када је обавезно чланство укинуто, али је онда поново враћено законом из 2015. године.
Последица обавезног чланства у Привредној комори је и то што је Комора, као и многе друге државне и парадржавне институције, и после 2000. године остала партијски плен. На њеном челу увек седе страначки људи који се изгледају као стручњаци, а заправо немају никаквог практичног искуства у тржишној привреди. (Један од председника Коморе радио је у државном предузећу.) Када је на власти била Демократска странка, Комору је водио високи функционер ДС-а. После тога, преузели су је људи блиски СНС-у. Своје место у Комори су увек успели да нађу и људи из странака које, у ширем смислу, представљају коалиционе партнере странака на власти (ДС-а или СНС-а).
Сви ти људи се и дан-данас снажно противе добровољном чланству у Комори, чак и када више нису на власти, јер претпостављају да ће се можда једног дана поново вратити на власт и тада Привредна комора поново може да буде партијски плен.
Коморе су важан саставни део сваке привреде, јер могу да помогну привредницима (поготово мањим) да се изборе за тржишну конкуренцију и боље услове пословања. Ипак, слободно предузетништво није могуће ако се привредни субјекти присиљавају да буду чланови привредних комора. Број привредних комора, као и чланство у њима, мора да буде остављено на слободну вољу привредних субјеката.
Душан Павловић
народни посланик Доста је било у Скупштини Србије
Gospodine Pavloviću, samo nastavite započeto. Vi ste jedina politička organizacija u Srbiji. svih vremena, koja je shvatila gde je žarište bolesti srpskog društva! Mada ovo što pišem i nema mnogo veze sa vašim tekstom, koristim ovu priliku da Vam se direktno obratim i izrazim iskreno postovanje i divljenje zbog napora koje Vi lično i svi skupa u DJB ulažete.
Već sam mnogo puta pisao da me vaš način rada, program i ideje, podsećaju na ono što živim decenijama već u Danskoj. Često spominjem tu zemlju, sa nekima sam uzaludno polemisao braneći se da mi nije cilj da “se hvalim”, već da na možda (ponekad) arogantan način ukažem da ovo što danas ima, Srbija NIJE ZASLUŽILA. Da se “protresete”, zaintrigirate, probudite!
Veliki pozdrav i Raduletu (čoveku koji me je zaintrigirao “neobičnim” stavovima, jer je poštenje izgleda neobična pojava u Srbiji) i predivnim damama koje se žestoko bore za pravdu, istinu i stvarni napredak EVROPSKE Srbije. Ja ću i dalje, onako kako mogu, amaterski, “izdavati tajne” uspešnog i uspelog društva čiji sam lojalni član. Sve u cilju da i moja zemlja (u srcu), jednog dana postigne isto.
Molim da razmislite o otvaranju rubrike koja bi se recimo zvala “Zelena Srbija”, ili kako već to budete formulisali, samo da se OZBILJNO pokrene i ta tema.
Pozdrav rukovodstvu, svim članovima i simpatizerima DJB! Do pobede!