Без поштовања закона нема уређене државе

Претпоставка функционисања сваке модерне државе јесте правни поредак.

Правни поредак чине, са једне стране, усвојени правни акти (Устав, закони, уредбе..) а са друге стране, понашање грађана у складу са усвојеним правним актима.

Уколико правни акт постоји али се, из било ког разлога, не примењује и не доноси квалитативне промене у друштвеном животу, тај правни акт је мртав, безначајан јер егзистира само на папиру.

Држава поседује механизме принуде којима може да натера грађане да поштују правне акте, али проблем настаје када правне акте не поштује сама држава, односно државни органи, јер њих нема ко да принуди на то.

У таквим ситуацијама долазимо до селективне примене закона, најчешће кроз избегавање поштовања законских обавеза како државних органа, тако и правних и физичких лица која су, на овај или онај начин, блиска партији на власти. Најбољи пример ове појаве је неплаћање финансијских обавеза правних субјеката у већинском државном власништву, јавних предузећа, тајкунских компанија.

Наравно, они делови друштва који знају да немају могућност избегавања законских обавеза (обични грађани) поштују све што држава од њих тражи и тиме, суштински, постају грађани другог реда.

А закон би морао бити једнак за све.

Најтежи, а тиме и најопаснији облик угрожавања правног поретка је непоштовање закона од стране државних органа.

По Закону о буџетском систему Републике Србије, Влада је дужна да Скупштини поднесе фискалну стратегију – документ којим се, између осталог, дефинишу краткорочни и средњерочни циљеви фискалне политике и који је полазна основа за доношење буџета.

Фискална стратегија, сагласно Закону, садржи:

1. средњорочне пројекције макроекономских агрегата и индикатора;
2. средњорочне пројекције фискалних агрегата и индикатора;
3. циљеве и смернице економске и фискалне политике Владе за средњорочни период за који се доноси Фискална стратегија;
4. извештај о пореској политици укључујучи и извештај о пореским расходима;
5. консолидовани буџет општег нивоа државе, као и консолидоване буџете централног и локалног нивоа државе;
6. преглед приоритетних области финансирања, које укључују и средњорочне приоритете јавних инвестиција;
7. средњорочни оквир расхода буџета Републике Србије, укључујући и укупне расходе по корисницима буџетских средстава за наредну буџетску годину и две наредне буџетске године;
8. преглед и анализу фискалних импликација економских политика и структурних реформи;
9. процену и квантификацију фискалних ризика и потенцијалних обавеза;
10. стратегију за управљање дугом државе у периоду за који се доноси Фискална стратегија.

Фискална стратегија садржи три обавезна додатка:

1. мишљење Фискалног савета о нацрту Фискалне стратегије;
2. мишљење Народне банке Србије о нацрту Фискалне стратегије;
3. извештај о напретку оствареном у спровођењу фискалне политике дефинисане у Фискалној стратегији која је усвојена у претходној фискалној години.

Влада је, сагласно Закону о буџетском систему, предлог фискалне стратегије морала доставити Скупштини најкасније до 15. јуна, а Скупштина је морала најкасније до 30. јуна да достави Влади коментаре и препоруке у вези са фискалном стратегијом.

Ништа од овога није урађено. Влада није доставила Скупштини фискалну стратегију, а Скупштина, логично, није имала шта да разматра нити да даје препоруке.

Без усвојене фискалне стратегије није могуће на задовољавајући начин креирати буџет који ће бити адекватан потребама грађана и који ће омогућити држави да оствари циљеве пројектоване економском политиком.

Једноставније речено, најважнији државни органи, Влада и Скупштина Републике Србије не поступају у складу за Законом о буџетском систему. А Закон о буџетском систему би морао бити, у државама које поштују и чувају свој правни поредак свакако и јесте, један од темеља државе, попут Устава.

Наравно, иако је све ово потпуно јасно и некоме ко није правне струке, нико неће сносити одговорност за овако безобзирно понашање јер су институције Републике Србије разрушене, јер не раде свој посао, јер су слабе и изложене злоупотреби, јер служе као кулисе иза који се скрива, додуше све мање и мање, самовоља и интерес једног човека и људи блиских њему.

Таквима овакав систем и овакво стање одговара, али овакво стање не одговара грађанима. Злоупотреба државних институција од стране партија на власти мора бити заустављена. Правна сигурност, независне институције и уређен систем мора бити успостављен.

Реља Алексић
Доста је било Нови Сад