Ne znam da li ima na teritoriji Beograda osobe koja nije čula za deponiju u Vinči i za, pre par nedelja, ugašen požar. Nažalost, veliki je i broj onih građana koji su tu informaciju, osim što su je čuli i videli posredstvom medija, imali prilike i da direktno osete. Moja porodica i ja spadamo u tu, ne malu grupu.
U štampi se navodilo da je sreća u nesreći to što u toku dvomesečenog požara na deponiji nije bilo prekoračenja graničnih vrednosti ugljen-monoksida i sumpor-dioksida. Iako su detektovane oscilacije u koncentracijama pojedinih jedinjenja iz grupe policikličnih aromatičnih ugljovodonika, zbog prisustva dima one nisu bile na nivoima koji mogu izazvati ozbiljne posledice po zdravlje, obaveštavali su nas iz nadležnih gradskih službi. O manje ozbiljnim, kao ni o potencijalnim dugoročnim posledicama, u medijima nije bilo reči.
S druge strane, prof. dr Ivan Gržetić, dekan Hemijskog fakulteta, u to vreme je na RTS-u izjavio da se unutar tih gasova nalaze brojne kancerogene supstance i supstance opasne po ljudsko zdravlje, napominjući da Srbija nema specijalne uređaje kojima se mere koncentracije ovih opasnih supstanci. Takođe je i prof. dr Slobodan Čikarić, predsednik Društva za borbu protiv raka, potvrdio da te supstance spadaju u grupu kancerogenih agenasa i da su opasne po zdravlje. Bi odlučite kome ćete verovati.
Pitanje je zašto, ako je požar u Vinči ugašen, kako je to saopštio gradonačelnik Beograda Siniša Mali, još 27. juna, ili možda pre par nedelje, kako se kaže u saopštenju info službe opštine Grocka od 27. jula, dakle, sada pominjem deponiju.
Prvo, sećam se da je uz informaciju o uspešnom gašenju požara pominjan i datum, negde 6. a negde 13. jul kao datum kad će se konačno saznati sudbina deponije, kao i onaj ko će tu sudbinu da “kroji”. To je, navodno, bio datum kada su neke od najvećih svetskih firmi koje se bave upravljanjem otpadom trebalo da iznesu svoje obavezujuće ponude za fabrike za preradu otpada u električnu i toplotnu energiju. Potrudila sam se da ispratim vesti o tome kako će biti rešeno pitanje deponije i koja će od tih velikih firmi izaći sa najboljom ponudom. Ispostavilo se da se tog 13. jula javio samo francusko-japanski konzorcijum, pa će se jedino njihova ponuda razmotriti.
I verovatno bih kao i svi odahnula sa olakšanjem što je smrdljivo-dimna opasnost prošla, da posle tog “odahnuća” nije pre neko veče usledio udah od kojeg me je zapeklo u grlu, zasuzile oči i zastao dah. Zapravo se toliko osećao miris paljevine i dima da sam pomislila da mora da se zapalilo nešto u blizini, ali se nije video nikakav plamen. Pomislila sam, ipak, da deponija nije ugašena ili da požar ponovo razvio. Bila je to teška noć jer od jačine smrada doslovce nije moglo da se spava.
Sledećeg dana sam u razgovoru sa drugima saznala da se isto osećalo i u susednim mestima, da su svi bili uplašeni i da svi misle da je u pitanju deponija. Malo nas je tešilo to što je sa svitanjem i intenzitet neugodnog mirisa prilično oslabio, pa smo mislili to bilo to, da je prošlo. Međutim i sledeće večeri oko 21 čas se sve ponovilo. Kao da je neko bacio gasnu bombu, peče u grlu, “štipa” za oči. Počela sam da osećam strah sa svaki udahom. Ćerke su me pitala kada će prestati smrad, plašile su se hoće li im se desiti nešto loše zbog udisanja takvog vazduha. Neubedljivo sam ih smirivala. Tražile su da se zatvore svi prozori, a posle nekog vremena, kada je postalo pretoplo i nije moglo da se spava od vrućine, tražile su da sve otvorimo, i tako do ujutru. Još jedna neprospavana noć, a onda opet utisak da se danju smrad ne oseća puno. Bila mi je čudna ta razilka između noćnog i dnevnog intenziteta neprijatnog mirisa. Treće noći isto.
Onda se, malo po malo, preko komentara na društvenim mrežama saznalo da na jednom izdvojenom placu gori kompost koji tu odlaže lokalni proizvođač pečuraka. Na poziv građana izašla je dežurna komunalna inspekcija koja je ustanovila čiji je plac i kompost, ali su konstatovali “da ne mogu ništa da urade po tom pitanju”. Bili su i vatrogasci i rekli da oni nemaju šta tamo da traže, jer gori na dubini. Vatra tinja danima i ne gasi se. Nemoguće mi je da ne mislim o svoj deci koje se danima truju vazduhom koji udišu, kao ni o posledicama koje su moguće usled kumulativnog dejstva svih štetnih materija koje su prisutne u vazduhu zadnjih meseci. Zaista ne može niko da me ubedi da je to sve bezazleno i neškodljivo, i da jedino što strada u svemu tome jeste ljudski komfor.
Kao da ovo nije dovoljno i kao da je ovaj deo Grocke, bliži Beogradu, predodređen za sve moguće ekološke nezgode, a za nekoga izgleda i zgode, saznalo se za još jedan izvor zagađenja vazduha. Naime, na zvaničnom sajtu opštine Grocka su pre nekoliko dana pisali o nesnosnom smradu u ovom kraju, pa su pronašli još jednu neodgovornu osobu koja je iskoristila svu ovu nevolju koja je snašla meštane delova Boleča, Leštana, Vinče i Kaluđerice. Ta osoba (ili više njih) su iskoristile požar na deponiji, a i zapaljeni kompost, pa su i same spaljivale elektroprovodnike. U tekstu je objavljen i broj telefona na koji se može prijaviti ako neko vidi vatru ili dim. Zvala sam nekoliko puta, ali nisam uspela da uspostavim vezu. Pomislila sam da je zauzeto jer ljudi zovu da prijave da gori i kompost i to danima, a ne samo kablovi.
Jasno je da u uređenim državama ovako nešto ne bi bilo moguće. DJB će na predstojećim beogradskim izborima ponuditi Beograđanima rešenje. Naš plan u 20 tačaka za Beograd nudi rešenja za mnoge probleme na teritoriji grada. Jedno od njih je saniranje i oštro sankcionisanje svih divljih deponija.
Valentina Kolevski
OO DJB Grocka
Deponija u Vinči je definitivno problem! To znamo! Ali postavlja se pitanje kako rešiti problem. Jedina mogućnost je pobedom na izborima pokreta koji nije registrovan kao stranka. DJB i ne treba da bude ustrojen kao stranka. Treba da ostane pokret. Nije mu potrebna klasična “infrastruktura”. Samo treba aktivirati na lokalu ljude koji će za potrebe nekih izbora za par meseci iznajmiti neki prostor gde bi bilo privremeno sedište stranke. Delovati kao neka vrsta gerile jer živimo u društvu i državi koju možemo promeniti samo stalnim, upornim gerilskim delovanjem u javnom diskursu. Narod mora videti da se ne troši na gluposti, da je delovanje racionalno (smatram da se i trenutno tako radi), štedljivo, skromno, neka vrsta ranohrišćanskog pristupa obespravljenim, nesrećnim, pogođenim nepravdom! U tom smislu mislim da bi bila veoma pametna odluka da Saša Radulović napusti mesto predsednika pokreta, da taj čin zabeleže mediji i da se oko toga napravi pozitivan marketing. Zašto to kažem? Ne zato što imam nešto protiv Sašinog delovanja, naprotiv, mislim da je daleko ispred svog vremena. Kažem to jer se u postojećoj situaciji samo tako može dobiti pozitivan publicitete nekoga ko je napustio rukovodeću funkciju posle lošeg rezultata na predsedničkim izborima. Saša bi naravno ostao u pokretu a smena bi bila formalne prirode jer su ovom narodu potrebni formalni gestovi. Na taj način bi se izbegla suviše personalizovana slika pokreta DJB koja sada vlada u javnosti, iako se mi zavaravamo da nije tako. Uz njegovo ime ide neverovatno negativna kampanja o “stečajnom upravniku lopovu”, o “neplatiši poreza u SAD”, o “vlastoljubivom i isključivom čoveku koji svima nameće samo svoje viđenje”, itd. Ovim potezom bi vladajuća kamarila demagoga izgubila tu mogućnost, novi lider pokreta bi bio neko manje eksponran ali svakako kvalitetan a ljudi bi prepoznali to kao dokaz da je pokret drugačiji (što on i jeste) i što takav treba da ostane. Bojim se da bi negativna kampanja mogla lako da u stanovništvu stvori utisak da je DJB novi LDP, LSV ili tako neka stranka koja je percipirana kao mala stranka sa večitim liderom. Mislim da suštinski nikom od simpatizera nije posebno bitna pozicija u pokretu već das e postigne rezultata i da se ovo društvo konačno počne menjati u skladu sa pravilima civilizovanog sveta a ne despotije u koju je Srbija pretvorena.
U vama Valentina postoji nesto sto radi protiv vaseg zivota . Ako vec niste izbacite secer i svu hranu koja sadrzi vestacke zasladjivace iz ishrane i poradite na ciscenju creva .Zbog loseg osecaja u sebi vas tekst je obojen panikom a po reakciji vase dece se vidi da ste strahove i paniku projektovali i na njih.
Gorane, pre svega hvala što iskazujete brigu, mada je bezrazložna, jer kada prolazite pored izvora neprijatnog mirisa normalno je da zaustavite dah, eventualno stavite ruku preko nosa i požurite da što pre odete sa tog mesta, pa se to ne smatra panikom već razumnom reakcijom radi izbegavanja neprijatne situacij i verujem da i vi tako reagujete. Analogno tome prirodna reakcija bi bila da svi sa ovog područja, pa i ja, zatvorimo nos i što pre odemo, što nije slučaj, tako da je moj tekst sasvim u skladu sa mojim ponašanjem, a daleko od panike.