Postaviću čudno pitanje – kako da ugrejemo naše domove kada dođe zima i hladni dani? Raznim grejnim telima, kako drugačije. Veći deo građana Čukarice ima daljinsko tzv. centralno grejanje, dakle, greju ih toplane. Ali, šta ćemo kada radijatori nekoliko godina uzastopno usred zime i na velikom minusu veoma često ostanu hladni? Tada na scenu stupa ogorčenost građana radom zaposlenih u toplanama i Beogradskoj elektrani, partijskim rukovodstvom, ali i opštinskim koje se ne uključuje u rešavanje problema.
U stvari, grejna sezona 2016. godine u Beogradu je startovala pre zvaničnog početka 15. oktobra, zbog hladnih dana. Prema važećim odredbama Odluke o snabdevanju toplotnom energijom u gradu Beogradu, član 43 kaže da “ukoliko temperatura padne ispod 12 stepeni Celzijusa, radijatori moraju biti topli, pa čak i van grejne sezone”. U Odluci takođe stoji i da “U periodu od 1. do 14. oktobra i od 16. aprila do 3. maja objekti će se grejati u dane za koje u zadnjoj prognozi prethodnog dana ili u prvoj prognozi tog dana Republički hidrometeorološki zavod prognozira srednju dnevnu temepraturu 12 C skale ili nižu”.
Međutim, to nije važilo i za građane Banovog brda i Ceraka gde su građani redovno, umesto toplih radijatora i domova, imali prokopane ulice i popravke toplovoda. Drastičan primer je Majdanska ulica na Banovom brdu, gde se, na primer, redovno tri dana popravljao toplovod u jednom delu ulice, a onda već nakon par dana dođe do kvara nekoliko metara dalje, i onda nanovo – tri dana popravke, itd. Ova agonija potrajala je do kraja oktobra.
Popravke i rekonstrukcije na toplovodnoj mreži na Banovom brdu vršene su, prema podacima sajta JP Beogradske elektrane, dana 18. oktobra 2016. godine u ulicama: Petra Martinovića, Vase Stajića, Paštrovićeva, Majdanska, Zrmanjska, Visoka, Osiječka i Gogoljeva, na Ceraku u ulicama: Snežana Hrepevnik, Vidikovački venac, Ratka Mitrovića, Spasovdanska, Repiška, Ace Joksimovića. Na terenu su problemi bili još vidljiviji, jer su i sve okolne ulice bile bez grejanja. Lješka, Kirovljeva, deo Požeške, neke ulice na Ceraku, a najkritičnije je bilo u ulicama Zrmanjska, Vase Stajića, Visoka, Paštrovićeva i u već pomenutoj Majdanskoj ulici. Najstrašnije je to što se agonija nastavila do samog kraja grejne sezone.
Građani su plaćali račune, neumanjene, a grejanje nisu imali. Grejali su se na struju ili kako se ko snašao. S pravom su bili ljuti jer je ovaj problem trajao pet godina.
Zato sam, kao odbornica DJB u SO Čukarica, započela borbu. Građani bi iz svog iskustva rekli da je to borba sa vetrenjačama, jer su već nebrojeno puta pozivali sve moguće službe, i u toku i van grejne sezone, i apelovali da se problem reši, ali ih niko nije čuo. Ipak, moja borba se isplatila.
Borbu sam započela već u oktobru, na samom startu sezone. Najpre sam posetila sve kritične lokacije, razgovarala sa velikim brojem građana koji su mi se požalili da problem traje predugo i da je neizdrživo. Takođe, žalili su se da njihove vapaje niko ne čuje. Problem sam predstavila na Fejsbuk stranici Opštinskog odbora Dosta je bilo Čukarica, sa fotografijama radova na toplovodu usred grejne sezone, 19. oktobra 2016, a potom i 3. novembra, kada se u istoj ulici desio kvar.
Na terenu sam od radnika Beogradskih elektrana saznala da problem u ulicama Zrmanjska, Majdanska i Vase Stajića, Visoka i Paštrovićeva nisu dotrajale cevi. Razlog su cevi veoma lošeg kvaliteta dobijene iz donacije a koje su postavljene pre pet godina. Naravno, ne zna se odakle je stigla donacija, niti kakvog je kvaliteta.
Usledio je tekst “Hladni radijatori na Čukarici” koji je 19. oktobra obljavljen na sajtu Dosta je bilo.
Sledeći korak bilo je moje odborničko pitanje u SO Čukarica, gde sam 29. decembra na 6. sednici skupštine izložila problem. Moje pitanje prosleđeno je Beogradskim elektranama, o čemu sam obaveštena pred narednu 7. sednicu SO Čukarica 30. januara 2017. godine.
Od tada nije stizao nikakav odgovor od elektrana. Građana predlažu pisanje peticije, neki čak i mirne proteste, jer bliži se grejna sezona i opravdan strah zbog starog problema. I zaista, pripremam dalje korake: obraćanje nadležnima putem dopisa, kao i sledeći – pisanje peticije. Ali, najzad!
Pre desetak dana na ulicama je osvanulo obaveštenje: “Molimo da ne parkirate vozila u blizini, jer će početi da se izvode radovi na rekonstrukciji toplovoda počev od 4. avgusta 2017. godine”, u potpisu Beogradske elektrane. Prvi put su počeli radovi na vreme, pa se nadam da će biti rešen i ovaj veliki problem. Opet obilazim ulice, fotografišem radove, ali još važnije je što srećem građene, ozarena lica koji se nadaju da će napokon živeti kao sav normalan svet i neće strepeti za tople domove na minus deset.
Radovi još traju u ulicama Zrmanjska, Lješka, Vase Stajića i Majdanska. Razgovaram sa radnicima koji izvode radove, pitam zašto se toliko čekalo kad se znao razlog kvarova u ovim ulicama, gde je zapelo, iako odgovor već znam i naslućujem. Kažu: “Mi se ne pitamo, mi smo samo izvođači na terenu, pitajte rukovodstvo”. I tačno je.
I, evo, pitam rukovodstvo Beogradskih elektrana, rukovodstvo toplane Banovo brdo, funkcionere Grada Beograda i funkcionere opštine Čukarice: dokle misle da probleme građana guraju pod tepih, dokle misle da sa novcem građana raspolažu kako je njima volja, neodgovorno, nenamenski i netransparentno? Dokle misle da zanemaruju zahteve građana? Dokle će probleme građana rešavati tek kad se isti javno iznese sa neke opozicione političke funkcije, u ovom slučaju odborničke? I ključno pitanje, dokle misle na ovaj način da upravljaju javnim preduzećima, da postavljaju nesposobne, a podobne partijske kadrove sa izuzetnim primanjima na čelo tih preduzeća, a na štetu svih nas građana?
Biljana Andrić Milovanović
odbornica Djb Čukarica
Komentariši