Ауторски текст Војводина Образовање

Бесплатни уџбеници су остварив циљ

Устав Републике Србије:
Члан 71.
Свако има право на образовање.
Основно образовање је обавезно и бесплатно, а средње образовање је бесплатно.

 

Извод из ЕУ Конвенције о правима детета:
Члан 28.
1. Државе чланице признају право детета на образовање и, ради постепеног остварења тог права на основу једнаких могућности, посебно:
(а) проглашавају основно образовање обавезним и бесплатним за све…

 

У Србији више није ни вест да не постоји владавина права и да сама држава не поштује своје законе и правила. Ових дана нам се и од стране човека који претендује да буде диктатор у Србији намеће да владавина права није на врху приоритета ове власти и да је то нормално, те да ћемо се тиме бавити у (неодређено далекој, али изгледно светлој) будућности. Ипак, да ли је то баш тако? Наравно да није!

Свака друштвена заједница која себе назива државом мора да има скуп правила и закона који ће да се поштују увек и у сваком случају од стране свих који су њени чланови, а то би посебно требало да важи за оне који чине државну администрацију и који би својим примером морали да покажу како то треба да изгледа. У супротном, ако нема поштовања закона, држава се претвара у хаотичну заједницу где важи право јачег и гласнијег и то је управо оно што се тренутно дешава у Србији.

Какве то везе има са образовањем? Сведоци смо да се сваког августа покреће питање доступности основног образовања и дилема да ли уџбеници треба да буду бесплатни или је на родитељима одговорност и обавеза да их обезбеде. Ту долазимо на терен владавине права, односно јасне обавезе коју је држава сама преузела ратификацијом Конвенције о правима детета и прописала својим Уставом, а то је да омогући бесплатно образовање за све њене грађане. Ако се погледају два извода са почетка овог текста види се да у њима не постоји „ако“ или „можда“, већ је то преузета обавеза државе Србије! Тачка! Нема места дискусији!

Ипак, пре почетка сваке школске године стижу нам демагошка објашњења како нема новца за систем бесплатних уџбеника и да је образовање свакако бесплатно, јер родитељи не плаћају школарину. Ово би било тачно само у случају да деца могу да похађају наставу без уџбеника и осталог прибора и да је једини трошак плата учитеља и наставника. Наравно, ово је немогуће и свима је јасно да се књиге и наставна средства морају купити! Па добро, ко је онда дужан да то финансира? Ако ћемо да поштујемо Устав и законе Србије онда је одговор јасан – држава! Ако желимо владавину права, држава Србија мора да поштује свој највиши правни акт и да обезбеди свим ученицима све што је потребно за њихово школовање!

Пошто смо ово разјаснили очекујем да прво питање буде – Од којих пара и да ли имамо довољно новца? Ево само један мали пример на нивоу АП Војводине, да покажемо како се тренутно нерационално распоређују средства у буџету, а која би могла да се искористе на други начин.

У школској 2016/2017. у Војводини је у први разред основне школе уписано 17.879 ученика. Ако узмемо цену комплета уџбеника за први разред, која износи негде око 7.800 динара, добије се да би за куповину књига за све ученике првог разреда у Војводини било потребно издвојити 139,5 милиона динара. При чему треба имати у виду да су у ту цену урачунати и ПДВ и цена у слободној продаји која би могла да буде и нижа ако би се ишло на јавну набавку. Одакле би се то могло платити? Навешћу само један пример од многих на које тренутна власт баца новац пореских обвезника.

Буџетом за 2017. годину, као и ребалансом буџета од јуна ове године, у буџету АП Војводине је предвиђено 195 милиона динара за рушење и уклањање зграде РТВ Војводине која је срушена током бомбардовања 1999. Том приликом је цела опозиција критиковала висину средстава предвиђених за тај посао, јер је свима јасно да је то астрономска цифра за један тако релативно лак посао и спекулисало се да ће бити потребно око 50 милиона. Затим је због спорости јавних набавки и управе која је спроводила набавку, посао одложен за следећу годину и средства су пренета у буџет за 2017. у истом обиму, опет уз негодовање опозиције. Ипак, ту није крај! Током доношења раног ребаланса буџета АПВ у јуну, председник Покрајинске Владе Игор Мировић је на самој седници рекао да ће посао бити урађен за 54 милиона динара, али је износ опредељених средстава остао исти, 195 милиона РСД!

Ако се вратимо на рачуницу, видећемо да је само онај део пренадуваног износа за рушење зграде РТВ-а (разлика од 140 милиона РСД) довољан да се купе уџбеници за све прваке у Војводини! Да поновимо још једном, новац који постоји у буџету, једноставним прераспоређивањем на реалне потребе грађана био би довољан да се на територији Војводине купе уџбеници за све ђаке прваке! Без помоћи из републичког буџета или локалне самоуправе.

На крају, свако ко је скептичан може да постави питање – „Колики је износ који Покрајина Војводина тренутно издваја за бесплатне уџбенике? Немогуће да једна Војводина нема новца за ово!“ И ту се долази до апсолутног апсурда који верно показује бригу државе о образовању и поштовању закона. Одговор је 0 (словима: нула) динара! Наиме, постојао је програм у буџету АПВ за 2016. и почетком 2017. године који се односио на куповину књига за прваке, али је он био симболичног карактера, а јунским ребалансом је и укинут! Говорећи у цифрама, за 2016. је било предвиђено 50.000 динара за 5900 ученика (око 8 и по динара по ученику!), а за 2017. годину 10.000 динара (1,7 динара по ученику), да би јунским ребалансом овај програм био сведен на 0 динара, како је већ речено.

Посланици покрета Доста је било су сваки пут указивали на апсурдност оваквог односа покрајинске СНС власти према једном од најважнијих питања у држави, какво је сигурно бесплатно образовање за све! Новац је потребно „отети“ из руку партократије и усмерити га на реалне и животне потребе грађана! Ово није питање политике, већ владавине права кроз поштовање усвојених међународних конвенција, основних људских права и Устава Србије!

 

Др Иван Стијеповић

посланик у Скупштини Војводине

 

ДЈБ Војводина

ДЈБ Војводина

Коментариши

Кликни овде да поставиш коментар