Земунски кеј представља својеврсни парадокс јер је истовремено разлог великог поноса али и још веће срамоте, како Земунаца тако и осталих Београђана.
Београдско шеталиште које носи званични назив „Кеј Ослобођења“ налази се на десној обали Дунава, почиње испод брда и насеља Гардош и протеже се до општине Нови Београд. По броју посетилаца током године представља једно од најомиљенијих и локацијски најлепших шеталишта у Београду. Природна лепота реке Дунав као и велики број ресторана са богатом гастрономском понудом чини ово шеталиште подједнако привлачним у свако доба године. Велики број туриста који сваке године посети град Београд на путу ка кули Гардош, као једног од места у Београду које морате посетити, обавезно прошета и Земунским кејом, тако да је ово шеталиште од туристичког значаја за град Београд. Такође, овај простор има свој велики историјски, економски и културно-социолошки значај. За мање упућене, још од доба старог Рима на простору Земунског кеја се налазило седиште дунавске панонске флоте, а касније и пристаниште за бродове захваљујући којима се доселио велики број људи различите националности и религијске припадности и развијала трговина. Развој трговине, повољан географски положај као и чињеница да се на овом месту налазила граница између Отоманског царства и Аустроугарске, утицали су на развој Земуна као вишекултуралне средине.
Међутим, свако ко је био у прилици да посети ово шеталиште у последње две године није могао да не примети да се оно налази у катастрофалном хигијенском стању због апсолутне небриге градских и општинских власти као и градских институција. Ово се пре свега односи на део шеталишта тј. потез који обухвата простор новоизграђене обалоутврде, тј. обалоутврде изграђене у периоду од 2007. до 2012. године (простор од чувеног ресторана „Венеција“, па све до завршетка шеталишта код клуба-ресторана „Радецки“).
Заиста невероватно делује да дуж овог дела шеталишта, а које се простире на више од 1000 метара дужине, не постоји ниједна једина канта за отпатке, што за последицу има велику запрљаност шеталишта од разноразног смећа (пикаваца, пластичних флаша, алуминијумских лименки, животињског измета и сличног отпада). Такође, дуж целе обалоутврде расте коров који више година није третиран и који тако разара и слаби саму структуру насипа. Према слободној процени аутора овог текста, горе описани простор није очишћен ниједном за последње две године од стране радника ЈКП „Градска чистоћа“ Београд, тако да се највеће заслуге за повремено “чишћење” могу приписати кошави са Дунава као и повременим пљусковима, који прљавштину спирају и сливају у реку Дунав и тако овај комунални проблем претварају у еколошки проблем.
С друге стране, на преосталом делу Земунског кеја, који се простире од ресторана Венеција до хотела Југославија, такође постоји значајан проблем са хигијеном, који нарочито долази до изражаја у летњем периоду. Истина је да на овом простору постоји одређени број канти за отпатке које се периодично празне, али те исте канте услед великог броја посетилаца бивају пренатрпане, па услед тога настаје проблем бацања смећа поред канте. Због свега овога поставља се питање да ли је постојећи број канти за отпатке оптималан, да ли би оне морале бити замењене модернијим кантама већег капацитета, као и да ли би требало повећати учесталост пражњења истих. На ову чињеницу су морали да укажу надлежним органима како запослени на одржавању чистоће тако и комунални инспектори и комунални полицајци који врше надзор над поштовањем комуналног реда.
Овакво стање је недопустиво за сваког пристојног човека. Чишћење и одржавање чистоће јесте делатност од општег интереса као и право сваког грађанина. Институције власти су дужне да воде рачуна о одржавању чистоће, а управо их грађани плаћањем пореза и комуналних такси финансирају да би обављали ову делатност.
Нажалост, на примеру овог шеталишта можемо да видимо стање у скоро целом Београду. Свако искрен и добронамеран може да потврди да наш главни град никад није био прљавији. Међутим, проблем (не)хигијене је само симптом или последица околности у којима живимо последњих 25 година. Уколико посматрамо ширу слику онда на примеру овог шеталишта можемо да видимо опште стање српског друштва, а то су: потпуно одсуство реда, незнање, непоштовање прописа, недостатак одговорности, непостојање еколошке свести и нефункционисање-непостојање система.
Земунски одбор покрета „Доста је било“ ће у наредном периоду, законским путем, предузимати радње како би „помогли“ институцијама да обављају делатност због којих су основане и финансиране, а све у циљу решавања овог комуналног проблема, заштите грађана и увођења реда. О овим радњама благовремено ћемо обавештавати јавност.
Покрет “Доста је било” се залаже за увођење реда и успостављање система. Ми то можемо, желимо и знамо. Ми не одустајемо!
Павле Гашпар
Потпредседник земунског одбора Покрета “ДОСТА ЈЕ БИЛО”
Vazno,veoma vazno pitanje i hvala vam sto poklanjate toliko paznje problemu smeca u nasem gradu, i uopste u Srbiji.
Kad mi neko dodje u posetu,gde god da ga odvedem,crvenim od smeca, i to smece sve pokvari.
Kazu problem je u mentalitetu, to me uzasno nervira,pa obezbedite bar dovoljno kanti za djubre i njihovo redovno praznjenje,
ipak je ovo dvomilionski grad,kazne za one koji bacaju smece gde mu mesto nije i dovoljno ljudi i sredstava za ciscenje, pa da se ne vredjamo vise, izboricemo se sa “mentalitetom”
Poštovana Tanja,
hvala Vam na pažnji. I meni smeta kada čujem da se za sve što ne valja u našoj zemlji okrivljuje “srpski mentalitet”. S obzirom da naši ljudi kada odu u inostranstvo savršeno dobro poštuju pravila, biće da nije problem do mentaliteta ljudi nego do nepostojanja sistema.
Pavle, sjajan vam je tekst. Ono sto nedostaje u njemu je osvrt na najveci problem nas, zaljubljenika u ovo setaliste, a to je dozvoljeni saobracaj u delu setalista od restorana “Saran” pa do završetka šetališta kod kluba-restorana „Radecki“. Ovim delom setalista, bahati vozaci rasteruju nas setace i teraju da se sklanjamo i gazimo uredjene bastice okolnih restorana, u zelji da direktno iz kola udju u cuveni restoran “Reka”. Napominjem, da parking postoji ali nasi bahati vozaci ne zele da prosetaju ni tih 100, 200 metara. Znajuci da se vas zemunski odbor bavi ovakvim komunalnim problemima i uvodjenju reda, pokusajte da se u ovom delu setalista dozvoli prolaz samo vlasnicima vozila okolnih kuca i restorana . Mi setaci i zaljubljenici Zemuna, kao i mnogobrojni turisti koji tuda setaju, bicemo vam neizmerno zahvalni!
Poštovana Radmila,
hvala Vam na komplimentu. Drago mi je da Vam se svideo tekst. Jedini razlog zašto nisam u tekstu naveo problem saobraćaja je taj što sam se bavio problemom higijene. Apsolutno se slažem sa Vama i svakako da će to biti jedna od stvari kojom ćemo se pozabaviti u narednom periodu. Ukoliko imate bilo kakvu sugestiju ili želite da se uključite u rad zemunskog odbora, naša vrata su vam uvek otvorena. Mi smo grupa pristojnih ljudi koja voli Zemun i svako ko želi da nam pomogne u rešavanju zajedničkih problema, dobrodošao je. Zajedno možemo sve, pa i da rešimo problem saobraćaja u tom delu šetališta.
Inace,postoji znak zabrane saobracaja od Zlatnika ka Saranu 20 god.koji se ne postuje.Kaldrma od Nikolajevske do Sarana(Njegoseva ulica) je totalno razvaljena da kola i pesaci jedva mogu da prodju.Na obaloutvrdi,nezavrsenoj,su restorani izbacili baste i parkinge,a planiran je bio drvored i pesacka staza.Sve je ne regulisano,ukljucujuci muziku koja moze da tresti u zavisnosti od neukusa i bahatosti ugostitelja.Ovo se odnosi na celo “zasticeno”gradsko jezgro Zemuna,sto ne cudi kad vidis ko sedi u opstinskoj vlasti poslednjih decenija.
Poštovani,
rizikujem da zvučim pomalo patetično, ali duša me boli kada vidim u šta se pretvorio naš Zemun i uopšte naša zemlja. Kada samo pomislim koliko imamo potencijala da živimo u jednom uredjenom društvu, još više me zaboli naša stvarnost. Ne smemo da odustanemo od toga da promenimo stvari na bolje. Slažem se sa Vašim komentarom i želim Vam sve najbolje!