Круг око Аде

Опет сам прошетао Адом. Волим Аду и нећу им је лако препустити. Борићу се и увек ћу јој се враћати, па чак и када не будем уживао у том нестварном бисеру у сада тмурном и доста прљавом граду. Сада, још увек могу да уживам поред воде, поред шуме и то све у центру града. Хоћу да се на трен одмакнем од бетона и буке, да шетам, возим бицикло, или се купам. Волео бих да Аду видим зелену, пуну цвећа, птица. Волео бих да се са Аде протерају сви аутомобили, да чак и возић вуче електрични ауто, а не смрдљиви и бучни трактор. Волео бих када шетам да ми сва чула уживају, када трчим или возим бицикло да будем срећан.

Ада је моја, твоја и није ту ради ничијег профита. Ада није ту да би се неко због интереса иживљавао над њом. Аду би морали да воде људи који воле природу и који уживају у њој. Стручни људи ентузијасти, а не било која скупина људи оперисани од укуса и од знања за вођење и старање о овом нашем дијаманту. Али, сви који шетају Адом знају да она полако пропада и да су на челу овог Јавног предузећа људи који се о њој уопште не брину, већ на њој само зарађују.  

Кроз три примера илустроваћемо како се сада води Ада Циганлија.

Пример 1.

Ове сезоне неко је добио луду идеју да као услугу понуди вожњу глисерима на Ади. Није се стало на идеји, већ је она и реализована. Причамо о снажним моторима са пропелерима који парају и прете на језеру широком само 200 метара на коме се викендом нађе и више од 200.000 посетилаца. Очигледно се ради о бахатости и безакоњу јер је то у супротносту са Одлуком о речним и јавним купалиштама и Статутом ЈП Ада Циганлија. Могли сте, ако сте желели, за 800 динара да глисирате препуним језером. Да би спречили трагедију на купалишту Доста је било је упутило допис Јавном предузећу Ада Циганлија и одељењу водене испекције за ванредни надзор ЈП Ада Циганлија и заустављање ове активности. Допис је упућен 24. јула. Инсистирано је на позитивним законима које регулишу ову област и на статут ЈП Ада Циганлија. После тога, руководство, уместо да преузме одговорност за кршење закона, са бовама које служе за означавање зоне за купање ограђује, односно од становника Београда одузима трећину језера, како би се наставило са глисирањем. И то смо објавили и документовали на нашем сајту. По свему судећи, притиском на инспекцију (тренутно) су склоњене бове које су преграђивале језеро, склоњен је рекламни материјал којим се нудила вожња глисера, али глисери су и даље привезани у језеру уместо да су уклоњени. Као да се ради на проналажењу начина да се ипак некоме омогући обећани бизнис. Наш циљ је био да што хитније спречимо могућу трагедију. Такође, ради очувања животне средине на овако малим површинама се врло често забрањују моторни чамци који у воду испуштају уља и разне отровне гасове. На пример, на језеру Балатон, широком 10 и дугом 70 километара, забрањена је вожња моторним чамцима. По језерима у Србији такође се забрањује вожња моторних пловила, али не и на нашој Ади. Ту је неко, и поред законске забране, непромишљено угрозио безбедност грађана и зато тражимо одговорност. Ако су хтели глисере, могли су да све то организују на Сави. Доживљај би био јачи, али је очигледно да би их видело мање људи.

Пример 2

У несрећи 11. јула ове године погинуо је двадестдвогодишњи младић, који је пао са жичаре. За овај догађај одговорност сносе Општина Чукарица, челници ЈП Ада Циганлија и власници жичаре. Уместо оставки и кривичног гоњења добили смо само смушено саопштење ЈП Ада Циганлија. ЈП по статуту обавља делатност одржавања зелених и рекреативних површина и стара се о јавном купалишту. Тиме што у уговору не пише да извођач радова треба да достави грађевинску дозволу ЈП, не умањује се одговорност руководства овог предузећа. Како ЈП може да потпише уговор за постављање небезбедних привремених грађевина и како може да тој скаламерији одобри рад ако нема сва законски потребна документа? Грађевинска инспекција Чукарице је пре две године донела решење о обустављању радова на изградњи жичаре, па чак и наложила да у року од три дана уклони све што је изведено без грађевинске дозволе. Уместо да поступи по решењу, фирма је радила годину дана, и онда се десила трагедија.

Сада је потребно да неко одговара, али кривци ћуте и очекују партијску заштиту. Остају питања: ко је дао дозволу за рад власницима жичаре? Ко је зауставио поступак грађевинске инспекције? Ко сада зна који објекати су заиста безбедни, а који нису?

Пример 3.

Недалеко од паркинга на Макишкој страни ограђено је 4000 м2 простора које је данас велико ругло прекривено високим коровом. Да се подсетимо. Никола Мијаиловић је победио на тендеру за изградњу аква–парка, уплатио потребна средства, потписао уговор и почео са изградњом аква-парка без грађевинске дозволе. Крајем јуна Мијаиловићу је грађевинска испекције града Београда (објекат је преко 800 м2 и у надлежности је градске инспекције) уручила налог за обустављање радова, али он и након тога наставља са радовима уз јавну подршку тадашњег директора ЈП Ада Циганлија, и завршава изградњу свих базена. Недостајали су само тобогани. Ухапшен је 18. августа. Руководство Аде је стајало иза изградње аква-парка, тврдило је да постоје све дозволе и да је закупац доставио сву потребну документацију и сертификате. Из градске инспекције тврде да су на том простору предвиђени само привремени објекти. Питање је како је онда могао да се распише тендер, како је могао да се потпише уговор, ко је саветовао инвеститора да настави са радовима. Сигурно је да Никола Мијаиловић није једини кривац. После овога се поставља питање ко има, а ко нема грађевинску дозволу на Ади, против кога је покренут поступак, против кога је стопиран и зашто. Овде све личи на тешку корупцију у коју су многи укључени.

Само ова три примера и питања која остају иза њих говоре да је крајње време да о нашем граду и његовим ресурсима почну да се брину стручни, а не партијски људи. Да је крајње време да на водеће позиције дођу људи изабрани по стручности, а не по партијској књижици. Ада Циганлија је најлепши бисер Београда који пропада пред нашим очима, брзо и незауствљиво. Ако наш град будемо потпуно препустили овој власти, ускоро ћемо остати без њега.

Мирко Стојановић
Доста је било Чукарица