Свака уређена држава има свој уређен систем. Правила су уређена законима, а становници поштују прописану законску регулативу, те ако се баш и деси неки преступник, он бива жестоко кажњен.
И у Србији постоје закони. У писаној форми је све регулисано. Ипак, примењују се селективно. Овде закони не важе исто за све.
Осврнула бих се на један врло битан закон из сфере економије, Закон о рачуноводству, односно на његову примену. Чланом 25. прописано је да су правна лица дужна да састављају редовне годишње финансијске извештаје. Чланом 33. истог Закона, налаже се правним лицима да редовне годишње финансијске извештаје за извештајну годину доставе Агенцији за привредне регистре, ради јавног објављивања, најкасније до 30. јуна наредне године, осим ако посебним законом није другачије уређено, односно најкасније у року од шест месеци од дана када су ти извештаји састављени.
Половином 2016. године, у периоду док су ЈП “Завод за изградњу града” Нови Сад и ЈП “Пословни простор” Нови Сад још увек егзистирали као јавна предузећа Новог Сада и о њима се расправљало у Скупштини града Новог Сада, Одборничка група ДЈБ је јавно скренула пажњу да увидом у презентоване податке на сајту АПР-а нису пронадјени редовни годишњи финансијски извештаји поменутих правних лица за 2014. , 2015. , 2016. годину. Тачније, на постављени упит, систем нас обавести да “за изабрану годину не постоји ни један извештај”. У ова два јавна предузећа 01.12.2016. године покренут је поступак ликвидације. Међутим, редовни годишњи финансијски извештаји из претходног периода нису достављени АПР-у чак ни тада, нити јавно објављени сходно Закону о рачуноводству.
С обзиром да очигледно нико од надлежних одговорних лица, нити поменута правна лица нису сносила баш никакве санкције, овај тренд је прихватило још једно новосадско јавно предузеће. Наиме, Јавно предузеће “Урбанизам” Завод за урбанизам Нови Сад је до периода 2015. године уредно достављало редовне годишње финансијске извештаје АПР-у. Међутим, за 2016. годину то није урађено.
Законом о рачуноводству, у делу XИИ-Казнене одредбе, Члан 46. , Тачка 20 наводи се следеће: “Новчаном казном од 100.000 до 3.000.000 динара казниће се за привредни преступ правно лице ако не достави Агенцији финансијске извештаје, годишњи извештај о пословању, ревизорски извештај и осталу документацију из Члана 34. овог Закона, ради објављивања, односно не достави податке за статистичке и друге потребе у роковима” (Чл. 33-35).
Сви рокови за достављање извештаја спорних новосадских јавних предузећа су, наравно, истекли.
Да ли је неко од поменутих правних лица за наведене преступе и кажњен, не зна се. На крају, све и да јесте, опет се наставља кршење Закона, јер у случају да им и стигну казне за наведене неправилности, казне ће платити средствима пореских обвезника Града Новог Сада.
У наведеним примерима је најпре уочљива демонстрација моћи, бахатости и недодирљивости градске власти и њихових персоналних решења на челу јавних предузећа. Ови поступци такође могу бити индикатори сумње у покушај заташкавања нечасних радњи, те се наравно поставља круцијално питање, а то је питање појединачних одговорности надлежних и спровођење интерних контрола целокупног система који је под ингеренцијом Града Новог Сада. Члан 81. Закона о буџетском систему налаже законску обавезу успостављања система интерних контрола. Мишљења сам да је и овај Закон прекршен.
Једно од основних начела “Доста је било” је успостављање уређеног система. Кренимо у синергији, корак по корак и уведимо ред!
Драгослава Лукић
Одборница у Скупштини Града Новог Сада
Коментариши