Nakon teške suše koja je značajno umanjila prinose vojvođanskih njiva, naprednjačka vlast je brže, jače, bolje, zadnjeg dana avgusta izašla sa rebalansom pokrajinskog budžeta kojim se planira start izrade dokumentacije za sisteme za navodnjavanje u Vojvodini, a što su nam kao gotovu stvar sa građevinskim dozvolama, a koja će „odmah“ da krene u realizaciju obećali pre 3,5 godine!
Naime, u martu 2014. godine (čitaj: pred same izbore) izjava najave izgradnje sistema za navodnjavanje u Vojvodini je bila ova:
„Imamo spremnih 14 projekata, 11 za teritoriju Vojvodine sa građevinskim dozvolama…. Novac od kredita će biti upotrebljen da se iskopaju novi i očiste postojeći kanali…“
Na gore pomenutoj sednici u avgustu 2017, novo obećanje je u tekstu rebalansa ispisano tačno ovako: „….planirana sredstva povećana su u iznosu od 126.180.000 dinara, a namenjena su za realizaciju projekta JVP „Vode Vojvodine“, odnosno za izradu tehničke dokumentacije za građevinsku dozvolu za potrebe izgradnje sistema za navodnjavanje na području Vojvodine i dalju realizaciju programa finansiranja ovih radova iz sredstava zajma za razvoj sistema za navodnjavanje Fonda za razvoj Abu Dabija.“
Jasno vam je da, osim tu i tamo čišćenja kanala, u poslednjim godinama ništa kapitalno od radova za koje bi trebala građevinska dozvola na kanalima nismo videli. Takođe nam je svima jasno da je loše stanje kanala tamo gde su u funkciji navodnjavanja bili upotrebljavani do sada, ovog leta sporadično onemogućavala njihovu upotrebu za navodnjavanje u periodu najveće potrebe za tim.
Na naše pitanje šta se čekalo 3,5 godine, od sekretara dobijen je odgovor da su se rešavala tehnička pitanja i sl.
Saradnja dve vlade, kao promotivni trik
U okviru prvobitnog izlaganja o ovom poslu, sekretar za poljoprivredu je izjavio da je sadašnji postupak rezultat dobre komunikacije dve vlade (republičke i pokrajinske, verovatno zato što sada obe vodi SNS). Dobra saradnja dve vlade je baš često promotivna poruka vladajuće stranke. Pitanje je da li je ranije, kada su različite stranke vodile ove dve vlade, neki problem komunikacije kočio sve ovo i koji drugi projekti su možda još trpeli! Preciznije, da li ovo znači da ovi odozgo (Republička vlada SNS) nije htela da komunicira po ovom pitanju sa pokrajinskom (DS), ili je pokrajinska (DS) odbijala tobože pruženu ruku republičke (SNS). U svakom slučaju, ogromna je sramota da se ovako važni projekti oslanjaju na međustranačku komunikaciju i nekomunikaciju i zavise od dobre ili loše saradnje stranačkih lidera. Ne možemo tolerisati da zbog političkog ambijenta na bilo koji način trpe elementarne stvari. Takođe, ne možemo tolerisati prebacivanja krivice u krug jer ćemo se tako u istom krugu stalno i motati.
Do kraja sednice nismo uspeli da prozremo kako je to dobra komunikacija dve sadašnje vlade naprasno postala okidač za pokretanje ovog važnog, ako ne i najvažnijeg, posla. Ono što znamo je da je trenutno „dobra komunikacija dve vlade“ starija od godinu dana, jer već dugo imamo istu stranku na vlasti i u Republici i u Vojvodini. Pa, šta je bila barijera tokom poslednje godine?
Šta je stvarno pokrenulo temu navodnjavanja?
Povlačenje sredstava iz Fonda za razvoj Abu Dabija oročeno je na decembar ove godine, tj. do pokretanja posla je došlo zato što je zadnji momenat pre nego što bi ta sredstva propala!
Možemo samo da konstatujemo da smo partijska, a ne narodna država.
Partije postavljaju svoje lojalne članove na funkcije gde god mogu da ih se dočepaju, a razvoj partijske države u Srbiji je dosegao i do mesta portira u javnom sektoru. Ovo znači da partije postavljaju skoro svugde i skoro sve zaposlene, osim možda u delu privatnog sektora koji im još izmiče, jer ima sreće da bude nezavisan od političkog uticaja. Uz široko rasprostranjenu partijsku praksu kupovine diploma, ovaj problem sa dodatno produbljuje.
Rešenje za ovakve situacije je potpuna profesionalizacija svih radnih mesta na kojima se poslovi realizuju i biranje ljudi za njih putem po realnim kriterijumima propisanih i javnosti široko dostupnih konkursa. Ako bi se ovo uvelo promene vlasti i šarenilo partijskog utiaja ne bi izazivali zastoje u poslovima, jer bi oni koji poslove rade ostajali zaduženi za njih bez obzira ko je gde dobio, a ko gde izgubio izbore. Neophodno je isterati već jednom dobre i loše komunikacije iz političkog rečnika Srbije. Umesto tih floskula, uvesti odgovornost onoga ko je za posao zadužen i obezbediti tom nekom da bude politički nezavisan i samim tim oslobođen svakog pritiska osim pritiska odgovornosti za realizaciju onog što radi. Ovo je moguće samo ukidanjem prakse partijskog zapošljavanja i podvođenja svega pod partijsku nadležnost i partijski rezultat.
Stranke ne prave mostove, stranke ne kopaju kanale, stranke ne grade puteve… To i danas rade neki neviljivi obični izvršioci. Stranački posao je samo da političkim delovanjem stvaraju pogodan ambijent da se poslovi nesmetano obavljaju stručno i potpuno mimo njih. Na žalost, u građevinskim investicijama je nađen nepresušan izvor za promociju političkih lidera.
Znači, ili partokratija – ili redovna i nesmetana realizacija projekata u Vojvodini. Birajmo!
Svetlana Kozić
predsednica Pokrajinskog odbora
Dosta je bilo
Komentariši