Амандман смо преузели из “Алексиног закона”.
А М А Н Д М А Н VI
У члану 86. став 1, мења се и гласи:
”За повреду обавезе, односно забране прописане овим законом, могу да се изрекну мере, и то:
-
за лакшу повреду обавеза ученика, васпитна мера – опомена, укор одељењског старешине или укор одељењског већа, на основу изјашњавања наставника који остварују наставу у одељењу ученика, у складу са општим актом школе;
-
за тежу повреду обавеза ученика, васпитно-дисциплинска мера – укор директора и укор наставничког већа, а за ученика средње школе и искључење ученика из школе, односно школе са домом; суспензија ученика (удаљавање са наставе у одређеном трајању)
-
за учињену повреду забране из чл. 110–112. овог закона, васпитно- дисциплинска мера:
-
укор директора или укор наставничког већа;
-
премештај ученика од петог до осмог разреда у другу основну школу на основу одлуке наставничког већа, уз сагласност школе у коју прелази, а уз обавештавање родитеља односно другог законског заступника; премештај ученика без обзира на разред у другу основну школу, ако је ученик по основу суспензије био суспендован 30 радних дана, без сагласности родитеља.
-
за ученика средње школе – искључење ученика из школе, односно школе са домом.”
Образложење
Овај амандман треба гледати као део скупа мера за сузбијање вршњачког насиља. Амандманом се уводи суспензија ученика као ефикасно средство по коме се насилни ученици удаљавају из наставе за одређено време. Ово је важна мера, јер закон предвиђа најоштрије казне за насилне ученике а да они све време похађају наставу, што цело окружење чини нестабилним док проблем траје. Суспензијом се окружење стабилизује, што омогућава надлежнима да ефикасније реше проблем.
Образложење Владе поводом одбијања:
Амандман се не прихвата будући да васпитно-дисциплинским мерама не може ускратити право ученику на образовање и васпитање.
Pitanje za pravnike: Kako se član 23 Ustava Republike Srbije: “Svako ima pravo na slobodan razvoj ličnosti, ako time ne krši prava drugih zajemčena Ustavom” odnosi prema članu 71 Ustava: “Svako ima pravo na obrazovanje”. U slučaju da skup svojstava koja odredjuju pojam “slobodan razvoj ličnosti” uključuje i pravo na obrazovanje, iz hipotetičke forme člana 23 proizlazi da je obrazloženje za odbijanje amandmana zasnovano na povredi Ustava. Ukoliko se navedeni članovi Ustava medjusobno odnose na drugi način, bilo bi zanimljivo čuti o tome.
Vrana vrani nevadi oci. Poslanici vladajuce koalicije u skupstini donose zakone koji njima odgovaraju barem u toku njihovog mandata kojim proteziraju sebe u odnosu na celokupno stanovnistvo u bilo kojoj sveri drustvenog i poslovnog zivota. Takvim zakonima stite sebi i buducnost “nase dece” . Poslanici skupstinske opozicije imaju pravo da koriste ili u nekoj meri iskoriste tu privilegiju zakona koji nudi mogucnost “uzmi ili ostavi” Nadajmo se da ovi drze sve pod kontrolom pa opozicija nece morati da intervenise.
DOSTA JE BILO,a i nemora da bude.
Sasa je vise puta govorio kako je potrebno “trcati maraton” da bi se pobedilo. Kao politiku “trcanja maratona” posmatram i ukalupljenje DJB u mejnstrim politicku scenu Srbije, koja se ogleda kroz nastupe ,amandmane i rasprave u Skupstini Srbije. To je odlican potez u normalnim i uredjenim demokratskim zemljama, sto Srbija, u kojoj vlada diktatura svakako nije. Rezultat toga je i odbijanje ovog korisnog i dobrog amandmana. Ide se preko reda, podnose se amandmani u parlamentu diktatorskog rezima, umesto da se prvo skine diktatorski rezim i uspostavi pravna drzava. Rezultat je jasan, amandman je odbijen. Ostaje da se vidi da li ce DJB biti maratonci koji trce pocasni krug ili jurisna konjica koja ce pocistiti ovo smece sa vlasti.
A koji je to recept za skidanje diktatorskih režima i zašto podnošenje amandmana šteti tom cilju?
Nigde nisam napisao da podnosenje amandmana steti tom cilju, ali mu ni ne pomaze, a dani, meseci, godine prolaze. Mlacenje prazne slame, sto narod kaze.
Gorane, nisi u pravu. Zna se koji je posao opozicije. Oni podnose amandmane na delove zakona za koji misle da nisu dobri. To je ujedno i neka vrsta kontrole vlasti i obaveštavanja javnosti da nešto nije dobro. Sasvim je jasno da vlast neće prihvatiti te amadmane ali postignuta je svrha da se javnost obavesti da može drugačije i da se da primer, tj. negoveštaj kako će se sada opoziciona stranka jednog dana ponašati na vlasti.
Gorane, skinuti diktatorski režim nije nimalo lako, pogledaj kroz istoriju, možeš i našu, a mi trenutno za to nemamo kapacitet. Ako misliš na potpuni bojkot svega, to bi možda dalo određene rezultate i imalo neki uticaj na one koji podržavaju ovu vladu u svetu (valjda svi znamo zbog čega), ali u tom slučaju bi bilo neophodno da se čitava opozicija pridruži. A pošto se to nikada neće desiti, ovo što DJB radi je za sada najbolji i jedini mogući način borbe protiv ove nesposobne vlasti.
Штета што није прихваћен овај амандман. Суспензија ученика због вршњачког насиља. Вероватно су људи који су у време владавине Тадића хтели да се покажу као већи Европљани од Европљана, донели законе против дискриминације деце, где под дискриминацијом подразумевају и удаљавање ђака из школе (суспензија на одређено време) због извршеног вршњачког насиља. Пошто су поништили институцију “казне”, дошло се до тога да се јављају случајеви као што је са малим Алексом из Ниша. Из крајности Титове и Милошевићеве репресије и непоштовања људских права и достојанства човека, прешло се у разузданост и разулареност током епохе жутих демократа. То показује неуравнотеженост српског друштва. А сада у епоси Шешељевог изрода имамо тоталну дезоријнтисаност у погледу вредности и циљева. Зато у народу пролази невиђена дволичност и бескрупулозност ових који су од 2012. на власти.
Нема казне када треба да је има, а има је када не сме да је буде. Нема никакве казне над малолетницима који су месецима злостављали Алексу, а има казне за посланике Бранку Стаменковић и Сашу Радуловића када у скупштини покушају културно да објасне зашто треба променити закон да би се спречило вршњачко насиље.
Штета што тако основне ствари народ не жели да види и да реши на изборима.
Ako lopova/nasilnika/ubicu stavimo u zatvor, time mu uskraćujemo pravo na slobodu, zar ne? Kako je taj slučaj drugačiji od ovoga? Ako hoćemo kvalitetno društvo, moramo da imamo mehanizam da se loši odstranjuju. Ne može drugačije.
Ja sam za kaznjavanje prestupnika ali samo kao kratkorocnu meru jer time lecimo posledicu a ne uzrok . Tako radi i Amerika sa svojim do savrsenstva dovedenim represivnim aparatom ali nasilje ne jenjava vec je u porastu .
Uzrok ovim pojavama je prljavi profit zaradjen na nesreci naivnih , nadobudnih i onih grupacija najnizeg stepena moci u drustvu.
Borimo se za popravku drustva kod uzroka a ne kod posledica tako sto cemo se boriti za pravilnu podelu onog sto je zaradjeno za neko vreme u nekoj sredini.Nepravda u toj temeljnoj oblasti je uzrok svih ostalih nepravdi.Primeri iz sveta dokazuju da sto su vece socijalne razlike to su i nezeljene pojave izrazenije pa i vrsnjacko nasilje .Medju Amisima , gde su socijalne razlike nula je stopa nasilja svedena na nulu.
Posebna je prica kako trovanja sa jeftinim kalorijama za siromasne , lekovima i umno trovanje naroda preko masovnih medija [ svi u sluzbi prljavog profita] utice na devijantne pojave a narocito vrsnjacko nasilje….