Amandman smo preuzeli iz “Aleksinog zakona”.
A M A N D M A N VI
U članu 86. stav 1, menja se i glasi:
”Za povredu obaveze, odnosno zabrane propisane ovim zakonom, mogu da se izreknu mere, i to:
za lakšu povredu obaveza učenika, vaspitna mera – opomena, ukor odeljenjskog starešine ili ukor odeljenjskog veća, na osnovu izjašnjavanja nastavnika koji ostvaruju nastavu u odeljenju učenika, u skladu sa opštim aktom škole;
za težu povredu obaveza učenika, vaspitno-disciplinska mera – ukor direktora i ukor nastavničkog veća, a za učenika srednje škole i isključenje učenika iz škole, odnosno škole sa domom; suspenzija učenika (udaljavanje sa nastave u određenom trajanju)
za učinjenu povredu zabrane iz čl. 110–112. ovog zakona, vaspitno- disciplinska mera:
ukor direktora ili ukor nastavničkog veća;
premeštaj učenika od petog do osmog razreda u drugu osnovnu školu na osnovu odluke nastavničkog veća, uz saglasnost škole u koju prelazi, a uz obaveštavanje roditelja odnosno drugog zakonskog zastupnika; premeštaj učenika bez obzira na razred u drugu osnovnu školu, ako je učenik po osnovu suspenzije bio suspendovan 30 radnih dana, bez saglasnosti roditelja.
za učenika srednje škole – isključenje učenika iz škole, odnosno škole sa domom.”
Obrazloženje
Ovaj amandman treba gledati kao deo skupa mera za suzbijanje vršnjačkog nasilja. Amandmanom se uvodi suspenzija učenika kao efikasno sredstvo po kome se nasilni učenici udaljavaju iz nastave za određeno vreme. Ovo je važna mera, jer zakon predviđa najoštrije kazne za nasilne učenike a da oni sve vreme pohađaju nastavu, što celo okruženje čini nestabilnim dok problem traje. Suspenzijom se okruženje stabilizuje, što omogućava nadležnima da efikasnije reše problem.
Obrazloženje Vlade povodom odbijanja:
Amandman se ne prihvata budući da vaspitno-disciplinskim merama ne može uskratiti pravo učeniku na obrazovanje i vaspitanje.
Pitanje za pravnike: Kako se član 23 Ustava Republike Srbije: “Svako ima pravo na slobodan razvoj ličnosti, ako time ne krši prava drugih zajemčena Ustavom” odnosi prema članu 71 Ustava: “Svako ima pravo na obrazovanje”. U slučaju da skup svojstava koja odredjuju pojam “slobodan razvoj ličnosti” uključuje i pravo na obrazovanje, iz hipotetičke forme člana 23 proizlazi da je obrazloženje za odbijanje amandmana zasnovano na povredi Ustava. Ukoliko se navedeni članovi Ustava medjusobno odnose na drugi način, bilo bi zanimljivo čuti o tome.
Vrana vrani nevadi oci. Poslanici vladajuce koalicije u skupstini donose zakone koji njima odgovaraju barem u toku njihovog mandata kojim proteziraju sebe u odnosu na celokupno stanovnistvo u bilo kojoj sveri drustvenog i poslovnog zivota. Takvim zakonima stite sebi i buducnost “nase dece” . Poslanici skupstinske opozicije imaju pravo da koriste ili u nekoj meri iskoriste tu privilegiju zakona koji nudi mogucnost “uzmi ili ostavi” Nadajmo se da ovi drze sve pod kontrolom pa opozicija nece morati da intervenise.
DOSTA JE BILO,a i nemora da bude.
Sasa je vise puta govorio kako je potrebno “trcati maraton” da bi se pobedilo. Kao politiku “trcanja maratona” posmatram i ukalupljenje DJB u mejnstrim politicku scenu Srbije, koja se ogleda kroz nastupe ,amandmane i rasprave u Skupstini Srbije. To je odlican potez u normalnim i uredjenim demokratskim zemljama, sto Srbija, u kojoj vlada diktatura svakako nije. Rezultat toga je i odbijanje ovog korisnog i dobrog amandmana. Ide se preko reda, podnose se amandmani u parlamentu diktatorskog rezima, umesto da se prvo skine diktatorski rezim i uspostavi pravna drzava. Rezultat je jasan, amandman je odbijen. Ostaje da se vidi da li ce DJB biti maratonci koji trce pocasni krug ili jurisna konjica koja ce pocistiti ovo smece sa vlasti.
A koji je to recept za skidanje diktatorskih režima i zašto podnošenje amandmana šteti tom cilju?
Nigde nisam napisao da podnosenje amandmana steti tom cilju, ali mu ni ne pomaze, a dani, meseci, godine prolaze. Mlacenje prazne slame, sto narod kaze.
Gorane, nisi u pravu. Zna se koji je posao opozicije. Oni podnose amandmane na delove zakona za koji misle da nisu dobri. To je ujedno i neka vrsta kontrole vlasti i obaveštavanja javnosti da nešto nije dobro. Sasvim je jasno da vlast neće prihvatiti te amadmane ali postignuta je svrha da se javnost obavesti da može drugačije i da se da primer, tj. negoveštaj kako će se sada opoziciona stranka jednog dana ponašati na vlasti.
Gorane, skinuti diktatorski režim nije nimalo lako, pogledaj kroz istoriju, možeš i našu, a mi trenutno za to nemamo kapacitet. Ako misliš na potpuni bojkot svega, to bi možda dalo određene rezultate i imalo neki uticaj na one koji podržavaju ovu vladu u svetu (valjda svi znamo zbog čega), ali u tom slučaju bi bilo neophodno da se čitava opozicija pridruži. A pošto se to nikada neće desiti, ovo što DJB radi je za sada najbolji i jedini mogući način borbe protiv ove nesposobne vlasti.
Šteta što nije prihvaćen ovaj amandman. Suspenzija učenika zbog vršnjačkog nasilja. Verovatno su ljudi koji su u vreme vladavine Tadića hteli da se pokažu kao veći Evropljani od Evropljana, doneli zakone protiv diskriminacije dece, gde pod diskriminacijom podrazumevaju i udaljavanje đaka iz škole (suspenzija na određeno vreme) zbog izvršenog vršnjačkog nasilja. Pošto su poništili instituciju “kazne”, došlo se do toga da se javljaju slučajevi kao što je sa malim Aleksom iz Niša. Iz krajnosti Titove i Miloševićeve represije i nepoštovanja ljudskih prava i dostojanstva čoveka, prešlo se u razuzdanost i razularenost tokom epohe žutih demokrata. To pokazuje neuravnoteženost srpskog društva. A sada u eposi Šešeljevog izroda imamo totalnu dezorijntisanost u pogledu vrednosti i ciljeva. Zato u narodu prolazi neviđena dvoličnost i beskrupuloznost ovih koji su od 2012. na vlasti.
Nema kazne kada treba da je ima, a ima je kada ne sme da je bude. Nema nikakve kazne nad maloletnicima koji su mesecima zlostavljali Aleksu, a ima kazne za poslanike Branku Stamenković i Sašu Radulovića kada u skupštini pokušaju kulturno da objasne zašto treba promeniti zakon da bi se sprečilo vršnjačko nasilje.
Šteta što tako osnovne stvari narod ne želi da vidi i da reši na izborima.
Ako lopova/nasilnika/ubicu stavimo u zatvor, time mu uskraćujemo pravo na slobodu, zar ne? Kako je taj slučaj drugačiji od ovoga? Ako hoćemo kvalitetno društvo, moramo da imamo mehanizam da se loši odstranjuju. Ne može drugačije.
Ja sam za kaznjavanje prestupnika ali samo kao kratkorocnu meru jer time lecimo posledicu a ne uzrok . Tako radi i Amerika sa svojim do savrsenstva dovedenim represivnim aparatom ali nasilje ne jenjava vec je u porastu .
Uzrok ovim pojavama je prljavi profit zaradjen na nesreci naivnih , nadobudnih i onih grupacija najnizeg stepena moci u drustvu.
Borimo se za popravku drustva kod uzroka a ne kod posledica tako sto cemo se boriti za pravilnu podelu onog sto je zaradjeno za neko vreme u nekoj sredini.Nepravda u toj temeljnoj oblasti je uzrok svih ostalih nepravdi.Primeri iz sveta dokazuju da sto su vece socijalne razlike to su i nezeljene pojave izrazenije pa i vrsnjacko nasilje .Medju Amisima , gde su socijalne razlike nula je stopa nasilja svedena na nulu.
Posebna je prica kako trovanja sa jeftinim kalorijama za siromasne , lekovima i umno trovanje naroda preko masovnih medija [ svi u sluzbi prljavog profita] utice na devijantne pojave a narocito vrsnjacko nasilje….