Ових дана као да је суђено да се на територији општине Земун дешавају неправде особама који се зову Љуба. Не, ово није прича о Мирољубу Мосуровићу, надалеко чувеном, а сада већ дефинитивно бившем директору основне школе „Светозар Милетић“ у Земуну, човеку који је личним примером, посвешћеношћу и огромним радом успео да претвори једну оронулу школу у модерну за коју се увек тражило место више.
Колики је његов значај и допринос најбоље показује чињеница да су се скоро месец дана садашњи и бивши ученици школе, њихови родитељи и запослени школе борили тако што су бојкотовали наставу. Да ли можете да наведете још неку школу у којој би постојала толико изражена солидарност око директора школе? Ја не могу.
Аутор овог текста је рођен и одрастао у Земуну. Као такав имао сам прилику да упознам и да се спријатељим са многим особама којима је директор Љуба оплеменио свој живот као наставник и директор. Заиста, нисам никад чуо ниједну једину лошу реч о њему од особа који су имали прилику да га лично упознају. Напротив, о директору Љуби само речи хвале.
Нажалост, директор Љуба није издржао огроман притисак и донео је одлуку о престанку борбе иако су га сви подржавали да настави. Једноставно и разумљиво, није желео да угрози своју породицу и своје ученике које толико воли. Љубо, хвала Вам и извините. Нисмо смели да дозволимо да отерају једног човека чији је допринос друштву толико велики. То је терет који ћемо морати да носимо.
Не, ово није прича о Љуби Мосуровићу, иако нисам могао да га не споменем у светлу скорашњих догађаја. Ово је прича о Љубомиру Милошевићу.
Ко је Љуба Милошевић? Љуба Милошевић је човек који је цео свој радни век провео онако како је и живео. Вредно, посвећено, храбро, поштено, часно и честито. Овај бивши полицајац у пензији са више од 30 година службе, провео је бројне ноћи будан, борећи се против криминала, а све како би свако од нас био безбеднији. Нису биле ретке ситуације у којима је свој лични живот и здравље угрозио само да би обавио своју дужност. Плава полицијска униформа за њега је била светиња што је данас признаћете реткост.
Живот према њему није био нежан. Рано је остао удовац и уз бригу о сваком од нас, он се бринуо да своја два, а сада већ одрасла сина Ивана и Бојана изведе на прави пут како би постали добри и поштени људи.
Како би обезбедио довољно животног простора за своју породицу, као и многи наши суграђани, Љуба је продао свој стан и целокупну уштеђевину уложио у изградњу куће у насељу Алтина. Уредно и савесно измирује своје обавезе, плаћа порез и комуналије и легализовао је своју кућу.
Нажалост, напоран и стрестан живот су узели свој данак и Љуба је као последицу тромба 2011. године остао без десне ноге која је ампутирана и данас живи као особа са инвалидитетом.
Као да ово није било довољно, Љуба је доживео и доживљава нову, а овога пута правну неправду. Постао је жртва правног насиља од стране, према његовом мишљењу општине Земун и њених функционера, града Београда и државе Србије.
Наиме, када је изградио своју породичну кућу ситуација је била другачија. Алтина је била мирно место које се убрзано развијало и била је планирана изградња улице која би његову кућу спојила са улицом Угриновачки пут на Алтини. Према плану детаљне регулације из 2005. године предвиђена је изградња саобраћајнице ДУП Алтина 1 . ознака С.102 која би му омогућила да се несметано креће. До изградње ове саобраћајнице Љуба је као једину везу са градом принуђен да користи јавну површину односно простор уз Аутопут за Нови Сад.
Међутим, први проблеми су настали 2008. године, када је приватни власник на простору на којем је према плану предвиђена изградња улице као и на преосталом делу јавне површине уз аутопут, незаконито узурпирао овај простор и претворио га у магацин и стовариште. Пролазак овим делом је тако постао значајно отежан за здраве особе, а за особе са инвалидитетом прави изазов.
Како бисте увидели озбиљност ситуације напомињем да данас до Љубине куће више није могуће доћи колима хитне помоћи или ватрогасним колима, што је и могло да изазове трагичне последице 2015. године када је Љуба доживео мождани удар.
На моје питање коме се све обраћао, одговара да се безуспешно обраћао усменим и писменим путем разноразним институцијама од локалног до републичког нивоа и указивао на свој проблем.
Општина Земун као и Дирекција за градско грађевинско земљиште и изградњу Београда су више пута писмено били обавештени о потреби изградње саобраћајнице која је предвиђена планом детаљне регулације и сваки пут је добио негативан одговор, уз изговор да нису планирана финансијска средства.
Подсећам читаоце да је општина Земун, само за 2016. и 2017. годину, укупно из буџета ГО Земун издвојила око 250 милиона динара на име одржавања некатегорисаних путева.
Са проблемима неизграђене саобраћајнице и незаконитог узурпирања јавне површине уз аутопут, према речима Љубе Милошевића усменим путем упознати су председник општине Земун, председник Скупштине градске општине Земун, један члан Градског већа, као и један члан Општинског већа општине Земун и сви они су га уверавали да ће његов проблем бити решен.
Писменим путем обраћао се и градоначелнику града Београда, као и градском менаџеру. У очају због нереаговања свих служби обраћао се чак и садашњем председнику, а тадашњем премијеру Србије, Александру Вучићу. Никада није добио одговор.
Овакав однос јавних функционера и државе према грађанима је недопустив. Љубa Милошевић није тражио милостињу, него је само тражио своја права и указивао на кршење закона. Доживео је да у својој рођеној земљи, а којој је толико пружио, буде дискриминисан и да му буду кршена загаранована права.
Као особа са инвалидитетом, заштићен је Међународном конвенцијом о правима особа са инвалидитетом. Држава Србија се потписивањем ове конвенције обавезала да спречи дискриминацију особа са инвалидитетом и да им омогући приступачност и слободу кретања.
Право на слободу кретања је, између осталог, и Уставом загарантовано право. Као особа са инвалидитетом његови захтеви за изградњу предвиђене саобраћајнице су морали имати прироритет у поступању. Уколико нису постојала финансијска средства за изградњу предвиђене саобраћајнице онда му је морала бити обезбеђена службеност пролаза.
Како би остварио своја права, Љуба је 2016. године тужио град Београд како би му се обезбедила службеност пролаза. Поступак је и даље у току. Како би му пружили подршку у овом поступку одборници ДЈБ у Скупштини општине Земун су присуствовали јавном рочишту које је било одржано у петак 29.09.2017. године.
Шта је грех Љубомира Милошевића? Његов грех је то што је веровао својој држави да ће га заштити у ситуацији када му је заштита потребна. Његова грешка је то што је веровао да се у овој земљи прописи поштују и да постоје стручне и одговорне особе које знају да раде посао за који су плаћени.
Постављам питање, како је могуће да једно приватно лице узурпира јавну површину поред аутопута дуже од девет година, а да ниједна од надлежних градских и општинских служби нису реаговале? Да ли је нормално да неко ко ради незаконито, малтретира оног који поштује закон?
Нажалост, Љубин случај није једини. Он је само један од многобројних грађана који су обесправљени, који свакодневно доживљавају неправде и који се боре против ветрењача. Грађани су постали жртве партократије, непостојања система, бахатости, неодговорности и нестручности.
Поред одборника и чланова Доста је било, подршку Љуби Милошевићу је пружио и опозициони одборник СО Земун Данило Тврдишић.
Земунски одбор „Доста је било“ ће и у будућности пратити случај Љубомира Милошевића и пружити му правну подршку како би му помогли да што пре оствари своја права. Такође, законским путем ћемо поставити питање одговорности надлежних органа за учињене пропусте и обавестити јавност.
Павле Гашпар
члан Клуба за правосуђе ДЈБ
потпредседник ОО Доста је било – Земун
“како је могуће да једно приватно лице узурпира јавну површину поред аутопута дуже од девет година, а да ниједна од надлежних градских и општинских служби нису реаговале?”
A kako je moguće da čovek napravi kuću do koje nema ni prilaza i da je posle toga lezalizuje? Tražite poštovanje zakona za čoveka koji je svesno isti prekršio. Izvinite, ali njemu se desilo upravo ono što je i zaslužio – naišao je na nekog bezobraznijeg od njega.
Poštovani,
mislim da se radi o nesporazumu. Mi tražimo poštovanje zakona koji bez izuzetaka važi podjednako za sve!
U ovom slučaju stambeni objekat je izgrađen na privatnoj parceli, a prilazni put, tj. njegova izgradnja je predviđena detaljnim urbanističkim planom, Objekat nije izgrađen nasumično i neplanski. Takođe, objekat je legalizovan što znači da su nadležni organi utvrdili da je bezbedan i u skladu sa zakonom utvrđenim standardima. Činjenica da li postoji izgrađeni tj. asfaltirani put nije uslov za legalizaciju objekta. U ovom slučaju je privatni vlasnik na javnoj površini, kao i na prostoru na kom je predviđena izgradnja asfaltnog puta nezakonito izgradio magacin i stovarište. Da to nije učinio, postojao bi zemljani put na kom je predviđena izgradnja asfaltiranog i koji bi se mogao koristiti do izgradnje planiranog.
U ovoj situaciji, u suštini nema nikakve razlike od npr. situacije da Vama, na sred ulice, a ispred ulaza u kuću, ili zgradu privatni vlasnik bez dozvole napravi recimo pekaru ili garažu i tako blokira ulaz u kuću. Zamislite da ste se obraćali godinama nadležnim organima zahtevajući da nesavesni vlasnik ukloni pekaru i da Vam tako obezbedi službenost prolaza, a da oni nisu postupali zbog koruptivnih ili drugih razloga. Verujem da Vam najblaže rečeno ne bi bilo pravo. Naravno, ja Vam nikako ne želim da Vam se desi tako nešto ili kakva druga neprijatna situacija.
Ne mogu da se složim sa Vašom argumentacijom iznetom na kraju komentara. Čak i da je jedna strana kršila zakon što ovde nije slučaj, nikad se na kršenje zakona ne sme, niti može odgovoriti kršenjem istog, nego samo poštovanjem zakona. Jedino se tako uspostavlja red i pravna sigurnost, a to je ono što želimo. To je ono što želi svaki pristojan čovek, složićete se.
Nadam se da ste dobili zadovoljavajući odgovor. Za bilo kakvu nejasnoću, stojim Vam na raspolaganju. Hvala Vam na izdvojenom vremenu i poklonjenoj pažnji. Želim Vam prijatan ostatak dana i svako dobro!
Pavle,
Buduci da je kucu ‘legalizovao’, kako ste naveli, znaci da ju je podigao bez gradjevinske dozvole. Tu i jeste srz problema – u ovoj se zemlji zida decenijama van svake procedure i zakona. Sta ima veze sto je parcela privatna, ako recimo nije gradjevinska zona, vec poljoprivredno zemljiste? Da je dobio dozvolu, platio komunalno opremanje, opstina bi odavno morala da dovede infrastrukturu do njega… I ovaj sto je sazidao skladiste se mozda nada da ce sutra isto ‘legalizovati’. Slazem se da je uzurpirao javnu povrsinu, slazem se da bezakonje i nasilje (u saobracaju, u urbanizmu, u odnosima) gledamo na svakom koraku, gledamo kako Beograd ne rusi kuce uz Savski nasip, tako da se jasna poruka salje da ovde moze da radi ko sta hoce. Sudskim putem ni njegova deca to nece resiti. Zasto ovo tvrdim? Iz licnog primera – moja porodica je vodila spor oko 10 metara puta 21 godinu. Covek uzorao put i postavio kapiju. Nakon 21 godine sud donosi odluku da tuda ne moze da prodje put jer je tu veliko drvo??? 21 godinu to drvo raslo do pravosnaznosti….
Poštovani Andrej,
slažem se sa Vama da je problem nelegalne gradnje ogroman problem koji nije još uvek adekvatno rešen. Prema jednom podatku koji sam pronašao, u Srbiji trenutno ima oko 2,2 miliona bespravno podignuta objekta. Šta nam to govori? Da li to znači da smo kao narod bahati i skloni nepoštovanju propisa, ili da postojeći sistem ne funkcioniše tj. da nije postavljen na pravilnim osnovama. Ja bih ipak rekao ovo drugo. U suprotnom, kako je moguće da naši ljudi odu u inostranstvo i ne samo da se uklope nego vrlo brzo postanu jedni od najcenjenijih zaposlenih. Dakle, problem je u nepostojanju adekvatnog sistema.
Da dodam. Mi bi mogli da donesemo npr. “Zakon o obaveznom letenju” i da njime obavežemo sve građane da više ne smeju da hodaju nego da ubuduće moraju da lete. S obzirom da bi ovakav zakon bio loš, jer je nesprovodiv, ukoliko bismo ga bukvalno sprovodili onda bi mogli da kažemo čak da svi građani krše zakon!
Poenta je da su mnogi naši zakoni loše napisani ili prepisani i da ne odgovaraju društvenoj realnosti. Nekad zakoni i nisu loše napisani, koliko se ne primenjuju. Procedure su komplikovane i suviše birokratske. Mehanizam kontrole ili zaštite ne postoji ili je nesprovodiv. Sistem je jednostavno takav, da vas tera da krši propise. Nisu krivi građani zbog toga, niti smeju da snose štetne posledice, nego su krivi oni koji su takav sistem napravili.
Problem nelegalne gradnje je specifičan problem. Država je, neznajući kako da reši problem velikog broja ljudi koji su kao posledica ratova na prostoru bivše Jugoslavije, odnosno Kosovu i Metohiji ostali bez krova nad glavom, odlučila da zažmuri na jedno ili oba oka na kršenje propisa koji se odnose na gradnju. Odlučila se za manje zlo. Posledica ovog “žmurenja” su mnoga nakaradna rešenja i zloupotrebe, potpuno odsudstvo komunalnog reda i nedostatak potrebne infrastrukture. Društvo je tako ušlo u začarani krug!
U svakom slučaju ne možemo izjednačavati građane koji su rešavali svoje životno stambeno pitanje sa onima koji uzurpiraju javnu površinu, ugrožavajući bezbednost učesnika u saobraćaju, a sve zarad sticanja profita ili su jednostavno bahati.
Žao mi je zbog nepravde koju je doživela Vaša porodica. Nažalost Vaš slučaj predstavlja tipičnu posledicu partokratije, zapošljavanja “preko veze”, nestručnosti i nepostojanja sistema. Hvala Vam na izdvojenom vremenu i konstruktivnom komentaru!
Hvala vam Pavle na odgovoru.
Ja sam ipak malo oprezniji i voleo bih kada bi svi malo vise postovali zakone cak i kada imate koristi od nepostovanja. Na primer, nikada ne bih kupio stan ‘u izgradnji’ iako to deluje jeftinije. Motor i camac ‘bez papira’ ne kupujem. Neuknjizenu garazu takodje. Nekretnina je samo ono sto postoji u Katastru nepokretnosti, ne nesto sto ‘samo fali upotrebna dozvola’ ili je u ‘procesu legalizacije’… Kada bi se svi tako ponasali prevara i kradja ne bi bilo.
Slazem se da su procedure komplikovane, nelogicne, predugacke, skupe. Sve je to tacno, ali ipak i tada su mnogi gradili po zakonu sto znaci da je bilo moguce. Ovako je neko napravio kucu ne plativsi takse, a drzava mu posle to oprasta i salje poruku ljudima koji su radili po zakonu da su budale i magarci jer su platili sve sta je moralo. I posle se postavlja pitanje zasto bi Ljubi opstina dovela put (na racun ovih budala sto su naknade platili) kada Ljuba nije uradio svoj deo i platio naknadu za komunalno opremanje…
To sve naravno nema veze sa bahatim biMismenom koji je digao skladiste i blokirao prilaze. Samo mislim da jedno bezakonje, naizgled benigno, povlaci za sobom drugo i trece i posle to niko vise ziv ne moze da razmrsi…
Svako dobro vam zelim!
Poštovani Andrej,
nema na čemu. Hvala Vama na izgrađenoj pravnoj svesti kada je poštovanje propisa u pitanju. Pohvaljujem Vašu opreznost. Naravno, jasno nam je obojici da nemaju svi građani toliki nivo pravne kulture. Takođe, ukoliko u nekoj oblasti postoji povećan broj prevarnog ponašanja, to je ujedno znak da država nije dobro odradila svoj posao.
Što se tiče slučaja gospodina Ljube Miloševića, on jeste zidao na parceli koja je prema predviđenoj nameni “građevinsko zemljište”. Platio je sve potrebne naknade i to ne po blažim uslovima koji postoje po sadašnjim propisima. Ovde bih dodao da smatram da je apsolutno nepravedno da ljudi koji su legalizovali objekte po ranijim propisima plate značajno više sume u odnosu na građane koji legalizuju objekte danas.
Što se tiče razloga zašto bi mu opština izgradila put, a osim prethodno navedenih (plaćene naknade, predviđena izgradnja puta DRP-om), podsetiću na to da je on osoba sa invaliditetom i da je kao takav zaštićen Međunarodnom konvencijom o zaštiti prava osoba sa invaliditetom. Izbeđu ostalog, član 9. ove konvencije, propisuje da su države potpisnice u obavezi da obezbede pristupačnost osobama sa invaliditetom koja podrazumeva izgradnju puteva, uklanjanje barijera, dostupnost javnim putevima, objektima i sl.
Svako dobro!
Ako ostavis sendvic u sns kesu iz koje si ga izvadio i procitas pazljivije mozda primetis deo u kome se kaze da je tu planiran put..
Svaka čast Gašpare, i na ovom tekstu i na podršci Ljubomiru i Ljubi.
I Vama i Vašim odbornicima u Zemunu.
Vidim da Ljubomirov problem datira od 2008.Znači, problem je postojao i u periodu od 2008. do 2012. godine.
Pa jel to ono za šta treba da glasamo na predstojećim beogradskim izborima,jel to najbolje što opozicija može da ponudi?
Što se tiče situacije pred predstojećim beogradskim izborima i odnosom između stranaka na vlasti i stranaka koje čine opoziciju, objasniću je sledećim primerom. Situacija podseća na loš brak u kojoj supruga(građani) živi sa bahatim i nasilnim mužem i razmišlja da li da ga napusti. Bivši muž sa kojim je živela godinama je takođe bio podjednako loš i nasilan, ali ovaj put on obećava da se promenio. S druge strane postoje momci koji izgledaju pristojno i obećavaju sigurnost, ali o kojima ne zna ništa i opravdano (poučena prethodnim lošim iskustvom) se plaši da im pokloni poverenje.
Kada govorimo o opoziciji, treba da vidimo da li se zaista radi o opoziciji i koliko su kredibilni ljudi koji je čine. Ljudi koji su bili na vlasti i koji su je koristili za ličnu korist nisu kredibilni. Ne možemo očekivati da pojedemo ponovo pokvarenu ribu i da očekujemo da nas ovaj put neće boleti stomak. To je suludo! S druge strane, ljudi koji na bilo koji način sarađuju sa sadašnjom vlasti takođe nisu opozicija.
Na izborima treba da glasate za nove i kredibilne ljude. Svako naše ponuđeno rešenje za probleme od lokalnog do republičkog nivoa nije dato paušalno i ne predstavlja spisak lepih želja. Rešenja su ponuđena nakon sveobuhvatne analize koja podrazumeva da li je neko rešenje sprovodivo, koliko košta i na koji način povećava opšte društvenu korist. To je teži put bavljenja politikom, ali jedini ispravan put!
Jedino mi želimo da promenimo sistem iz korena, a promena sistema je ono čega se vlast i mnogi u opoziciji plaše jer to znači da će izgubiti privilegije koje su sticali decenijama. Građani više nikada ne treba da glasaju za manje zlo!
Hvala Vama Tanja na lepim rečima i poklonjenoj pažnji. Dobrodošli ste da nam se pridružite i pomognete u Zemunu ili u bilo kom Vama najbližem lokalnom odboru, a u zavisnosti od Vašeg mesta prebivališta. Pomoć nam je potrebna.
Videćete da smo mi grupa pristojnih ljudi koji rade ono što govore, koji govore ono što misle i koji žele da unaprede društvenu zajednicu.
Nadala sam se da ćete se udružiti sa Jankovićem i Jeremićem.To bi bila dobitna koalicija.
Kako sam se razočarala kada je Janković rekao da im je Dragan Đilas prihvatljiv kandidat za gradonačelnika.
Zato jedino DJB. Sigurica
Poštovana Tanja,
mi želimo da promenimo sistem. Tako je nešto moguće samo sa novim i kredibilnim ljudima. Mi se bavimo politikom kako bi promenili stanje koje postoji poslednjih trideset godina i kako bi obezbedili da konačno živimo u sredjenom društvu koje pruža jednake šanse za sve. Svako ko želi isti cilj je dobrodošao na tom putu, uz poštovanje principa i crvenih linija. Mi nećemo da smenjujemo “Kurtu” da bi došao “Murta”. Ako to znači da ćemo morati da idemo sami protiv svih, uradićemo tako. Ne zato što je lakše, nego zato što je ispravno!
Hvala na ukazanom poverenju!